Тадић по укусу моћника

Почасни председник ДС и бивши председник Србије Борис Тадић последњих месеци има значајну спољнополитичку мисију. У својству представника Социјалистичке интернационале (СИ) држи предавања, али је често и у прилици да има сусрете са многобројним европским лидерима. Тадић је постао један од оснивача нове светске левичарске алијансе назване “Прогресивна алијанса“. Ова алијанса је под оснивачким знаком моћних појединаца из групе Билдерберг, односно, „светске владе у сенци“ са задатком да замени и иновира досадашњу Социјалистичку интернационалу основану у Паризу давне 1889. године.

Леве партије Европе у таласу кризе траже нови идентитет и нову улогу, јер је СИ доста компромитована и представља вид политике минулих времена. СИ је одиграла и своју улогу током „хладног рата“ и у последњим деценијама 20. века, посебно у „демократским променама“ држава јужне Европе. Алијансу је основало око 70 левичарски оријентисаних партија из целог света, укључујући ту и британску Лабуристичку партију, Афрички национални конгрес и Демократску партију из САД. Иза ове опције стоји и Барак Обама, јер тзв. „нова левица“ у Европи и свету трага за новим облицима политичког израза, пре свега преко еколошких организација и слободнозидарских врховних савета у Европи и САД.

Борис Тадић је као донедавни лидер ДС и шеф државе Србије у периоду од 2004. до 2012. године видно утицао на срозавање рејтинга Демократске странке, али је зато јачао своју позицију у међународним круговима Социјалистичке интернационале. Међународни утицајни кругови не одбацују Бориса Тадића, већ га активирају у међународне организације. Дакле, Борис Тадић ће извесно време бити међународни политички играч „средњег нивоа“, а онда би по унапред утврђеном сценарију могао да се врати у Србију и преузме неке од стубова политичке моћи преко партија и коалиција које знају колико је значајно уважавати препоруке утицајних кругова из иностранства.

Борис Тадић је тренутно почасни председник ДС са платом од 1200 евра и са правом да користи одређене државне привилегије у дужини свог осмогодишњег мандата на месту шефа државе. У току свог председниковања у јавности је био препознат као мудар, умерен и модеран политичар, посебно на спољнополитичком плану. Када је унутрашњи план у питању, Борис Тадић је више личио на ауторитарног председника странке и државе који суверено контролише како владу, тако и парламент, тајне службе и комплетне финансијске токове, укључујући ту и спољну политику.

Са власти је сишао по начелу „цар је го“, односно разобличен у технологији политичке и личне самовоље, непотистичког и личног избора кадрова у државној и партијској структури. Будући да је „споразумно“ напустио место шефа странке, омогућио је ДС да „преживи“ пад с власти и теже оптужбе јавности. По свему судећи, он није завршио своју политичку каријеру. После привременог рада у иностранству готово је сигурно да ће се вратити на политичку сцену Србије. Борис Тадић је вешт у политичком спиновању али и „закулисаним играма где „прљаве послове“ у политици обављају други.

Тадић има интереса да се врати као политичар европског ранга, као нека врста спасиоца Србије на путу ка ЕУ. Први му је циљ да лукаво елимише Драгана Ђиласа као лидера странке и да га чланство и одбори зову да спасе странку. Други циљ му је да га зову да буде на челу европске колоне заједно са ЛДП и Чанковом „Лигом“. Треће намера је Тадића, да оптужи садашњу владу за економско стање у Србији и односа са ЕУ. Четврто, Борис Тадић ради да СПС не буде као стални члан СИ(Социјалистичке интернационале) дефинишући ДС и себе као једину европску леву политичку партију. Док све то ради или мисли да ради странка која му је дала крила за власт је у видном политичком паду, сукобима, урушавању, аферама ДС и Тадић доживљавају „Гордо посртање“ због политичке и олигархијске ароганције, властољубља, отуђености од чланства, гласача, грађана.

ДС пролази пут СПС после 2000.године. Искуство СПС и ДС у политичком посртању треба да буде наук свим партијама на власти и онима који се спремају за власт да неправе исте грешке. Једно је тачно. Док је Борис Тадић био председник ДС и председник Србије ,а Драган Ђилас шеф „народне канцеларије“ била је пракса да у Тадићев кабинет Ђилас доводи на „поклоњење“ привреднике и тајкуне. Када је Драган Ђилас постао градоначелник Београда Тадић је одржавао власт преко Београда и Новог Сада (Бојана Пајтића) и финаснирања власти ДС из ова два града. Пад Бориса Тадића као шефа странке и државе привидно је ојачаао  Ђиласа да преузме власт у странци и Пајтића који је подржао Ђиласа. Сада су Ђилас и Пајтић на „тапету“ СНС али их привремено, бар Ђиласа, одржава коалиција ко СПС. Ђилас остаје власт у Београду али му полако финансиски „везују руке“ и ствара се услов за буџетску блокаду Београда од стране Динкића и дела владе Србије са СНС. Тадић је „почасни „ председник Србије који ће на крају доћи да оживљава политички „леш“ у ДС и да га обнавља из „пепела“.

Извор: Видовдан