Откривене само познате тајне

Едвард Сноуден, „разбијач тајни НСА” или „човек који стоји иза једне од највећих обавештајних провала у америчкој историји” није заправо открио ништа посебно ново. То да НСА, (америчка Агенција за националну безбедност), са највише тајни и најмање позната америчка обавештајна агенција слуша, односно надзире, комплетан електронски саобраћај у свету, одавно се зна. НСА је слушала и Роберта Кенедија, Мартина Лутера Кинга, Мохамеда Алија, Џејн Фонду, Ремзија Кларка…

У њеним компјутерима похрањени су досјеи неколико десетина милиона Американаца и грађана других држава у свету, од политичара, глумаца, синдикалних и верских вођа, новинара, до спортиста и обичних грађана, који су макар једном јавно протестовали против било чега, или било кога, или о томе написали медијима било какво писмо. НСА годишње контролише око 220 милиона телеграма само у САД, од чега се на детаљну анализу шаље у просеку око три милиона телеграма.

НСА прати целокупну светску интернет комуникацију, прави електронске досјее за све европске политичке и синдикалне лидере, савезничке и оне који нису по вољи САД, па је чудно да ће тек сада немачка канцеларка Ангела Меркел о томе питати председника САД Барака Обаму.

Иначе, Агенција за националну безбедност, НСА, основана је тајном наредбом председника Херија Трумана 1952. године са првобитним задатком да прави шифре за потребе заштите комуникација свих обавештајних организација САД, а касније и да се бави електронском шпијунажом. По структури посла, НСА није у саставу цивилних агенција, као што су ЦИА и ФБИ, али није ни стриктно војна, иако је потчињена државном секретару за одбрану САД.

На челу НСА увек је генерал, или адмирал, а годишњи буџет Агенције је око 15 милијарди долара, што је два пута више од буџета ЦИА. Агенција располаже најсавршенијом обавештајном техником и технологијом, супериорна је у оквиру америчке обавештајне заједнице, чиме је она и извор око 85 одсто свих обавештајних података и процена за Белу кућу.

НСА има у свету око 2.300 прислушних центара, запошљава више од 135.000 стручњака из различитих области: од инжењера, компјутерских програмера, аналитичара, до научника, лингвиста, математичара… То је институција са вероватно највише запослених математичара у свету. НСА ангажује у свом послу и америчке универзитете и приватне безбедносне компаније, каква је и фирма „Буз Ален Хамилтон” за коју је радио Едвард Сноуден.

Главни штаб НСА је у бази Форт Мид, у Мериленду, на простору од 25 хектара у посебно заштићеним зградама без прозора. Организација агенције темељи се на три оперативне управе: Управа за истраживање и развој, Управа за тајност комуникација и Управа за производњу потребних професионалних уређаја. У оквиру НСА створена је најмоћнија криптолошка организација на свету.

Прислушкивање и дешифровање електронског саобраћаја у Европи НСА обавља из базе Менвит хил у Великој Британији где даноноћно ради око 1.500 америчких стручњака. База је као 13. установа НСА отворена још 1960. године, а простире са на 250 хектара мочварне равнице у јужној Енглеској. На прилазу бази издалека се виде густи редови радио-антена за везу и осматрање сателита, сферни заштитни омотачи, стражарске и рефлекторске куле.

Седам километара јужно на путу је велика табла са натписом: „Техничко одељење британске Управе пошта и телеграфа, страним лицима улаз забрањен”. Два километра даље од те табле на врху брда је радио-антена виша од 100 метара, власништво британске поштанске установе „Хантерс стоунс”, заправо кључна антена и карика у мрежи микроталасне радио-релејне везе дуге три милиона миља. Од те антене води тунел са пет специјалних каблова за везу, од којих ни један нема већи пречник од пет сантиметара и сви су заштићени алуминијумским цевима. Пропусна им је моћ око 150.000 телефонских канала.

Из те базе у јужној Енглеској НСА прати и сву интернет комуникацију у Европи, из Европе с Америком, из Америке са свим другим континентима уз помоћ сателита за везу изнад Атлантика, Пацифика и Индијског океана, 15 подводних трансатлантских каблова велике пропусне моћи, као и својих регионалних база у Тревизу, Бриндизију, Аугзбургу, Роти, Баумхолдеру и на острву Дијего Гарсија у Индијском океану. Сви подаци из јужне Енглеске прво иду у базу НСА у Сан Антонио у Тексасу где на њиховој обради ради 6000 стручњака.

Дакле, председник Обама би на питање канцеларке Меркел, ко то прати њену интернет комуникацију, могао да јој у шали сугерише да се обрати Управи британских пошта. А јунак најновијег шпијунског скандала Едвард Сноуден, могуће је и двоструки играч, као на тацни понуђен Кинезима. Где баш да сада побегне у Хонгконг? Игре на Пацифику између САД и Кине постају све занимљивије.

Извор: Политика

Коментари

1 Коментара на Откривене само познате тајне