Од идиле до шутирања испод стола

БЕОГРАД – Непосредно након прве годишњице владе Ивице Дачића атмосфера у њој и око ње сличнија је оној која је владала између коалиционих партнера пре склапања коалиционог споразума, него месецима потом. Ако је судити по њиховим медијским наступима, од формирања владе прошлог 27. јула до краја године владала је права идила између Дачића, Вучића и Динкића, уз спорадичне „кратке спојеве”, попут препуцавања између Велимира Илића и Милутина Мркоњића и Зоране Михајловић и Душана Бајатовића, или збацивања напредњака с власти у Смедеревској Паланци. Али, то није битно реметило односе између главних играча који су се у свим јавним иступима трудили да истакну добре односе и коректну сарадњу са онима које су пре договора о влади, најблаже речено, презирали.

Сто дана владе, рецимо, обележиле су оцене попут оне председника Томислава Николића који је био „од срца и потпуно” задовољан њеним радом: „Мислим да је, уз почетна несналажења у којима се помало осећало да би свако желео да представи своју странку као најбољег партнера у тој влади, данас то тим.”

Или како је рекао министар Мркоњић: „Већ на почетку мандата показали смо и храброст и амбицију да се суочимо с најтежим проблемима. Дачић, Вучић и Динкић томе дају тон и посебну енергију.”

Мркоњић, који се све време истицао сличним изјавама (о Дачићевом таленту, о Вучићу као „продорном, ефикасном, бескомпромисном борцу против корупције и криминала”, о „искуству и умешности” Динкића), очигледно у то време није мислио да ће већ за неколико месеци његово име бити међу онима за које се спекулише да ће бити „реконструисани”. Баш као и Верица Калановић (УРС), која је после месец дана рада владе приметила да она „добро функционише, јер имамо тимски рад и ауторитативног премијера”, или њена страначка колегиница и потпредседница владе Сузана Грубјешић, која је у исто време указала да за разлику од претходне владе, у овој је „мање маркетинга и жеље за личном промоцијом и више решености да се поверени посао заиста обави како треба и у најкраћем року”.

„Немам утисак да постоје неки људи из сенке који би премијеру Дачићу могли диктирати шта треба да уради”, рекла је Грубјешићева.

УРС је, иначе, веома расположено ушао у ову владу. Лидер Млађан Динкић имао је више запажених оптимистичких „твитова”. Тако је објавио да улазак у нову владу представља шансу да поправи ситуацију у јавним финансијама и привреди, али и да промени „многе предрасуде и заблуде” о себи. Такође је рекао: „Не треба ми 100 дана да ми оцењујете учинак, 60 дана ће бити сасвим довољно да ми дате форе.” А почетком новембра је ускликнуо: „Никад нисам видео такав тимски рад и другарство као у овој влади!”

Тада је први власник новог „Фијатовог” аутомобила обзнанио: „Садашњи коалициони партнери су ме заправо, на неки начин чак, и молили да уђем у владу и преузмем посао који нико жив није хтео да ради.”

На почетку многохваљени и такође оптимистични премијер Дачић је, поводом сто дана владе, рекао да „постоји стална сарадња политичких странака и нема ниједне одлуке која није донета јединствено”. До тада је вероватно још деловао благослов који је почетком јула, као мандатар, добио од патријарха Иринеја, који је тада далековидо поручио: „Јединство је у овом тренутку прва потреба у нашем јавном и политичком животу.”

О атмосфери из тог периода и Дачићевој самоуверености говоре новински наслови „Немам чаробни штапић, али успећу” (јул), „Без трзавица у влади” (август), „Како нам је кренуло, трајаћемо пун мандат” (август), „Влада води једну политику” (септембар). Један наслов из септембра илуструје какав се „кратки спој” догодио у том тренутку – „Не дозвољавам кампању да су сви лопови из СПС”.

У октобру се похвалио: „Односи у влади су бољи него на почетку мандата, нема сукоба и различитих тонова, нема оспоравања генералног курса ни супротних мишљења, о чему сведочи податак да су све одлуке донете једногласно.” У новогодишњем интервјуу за „Блиц” пророчки је рекао: „Решићемо Косово до краја мандата.” Рекао је и да се није покајао што је прихватио премијерску функцију. У то време није се наслућивало да би реконструкција владе могла да буде толики проблем да се говори о могућности њеног пада и ванредних избора.

За то време „онај који је други, а у ствари је први”, Александар Вучић, био је знатно уздржанији и у свакој прилици је истицао да у овој коалицији није било „љубакања, грљења, историјских помирења”, али да су односи са Дачићем „сасвим коректни”. На питање јесу ли он и Дачић заборавили ружне речи које су разменили, рекао је: „То није питање заборављања. Нити се грлимо, нити љубимо. Не показујемо велику блискост. Имамо договор да се поштујемо и покушамо да урадимо нешто добро за Србију.”

Онда је у септембру рекао: „Неће ова влада имати два премијера. Влада има једног премијера, а ја ћу свакако бити успешан у својој борби и то је ствар коју гарантујем грађанима Србије.” Почетком фебруара ове године, у јеку приче о Миши Банани, Вучић је чак изрекао и нешто као похвалу Дачићу: „Мислим да је влада у претходних шест месеци обавила значајан посао за нашу земљу, и не стидим се да то кажем ни пред ким. По свим резултатима које ћемо да упоредимо, вишеструко бољи посао него што је направила претходна влада, а господин Дачић је водио ту владу.”

А тачно годину дана раније, 2. фебруара 2012. за лист „Данас” је устврдио: „Није ни озбиљно нити реално да Ивица Дачић буде премијер, јер ће на том месту бити Томислав Николић. У то сам уверен.” Том приликом је релативизовао и своја ранија заклињања да никада неће у владу са социјалистима, рекавши да ће „као војник странке” подржати сваку страначку одлуку.

Да су изјаве политичара чврсте као путер доказ су и Вучићеве и Динкићеве изјаве из априла прошле године (избори су били 6. маја). „УРС ни под каквим условима неће улазити у владу са СНС-ом”, тврдио је Динкић, а Вучић то још потцртао на РТС-у (према сајту „Истиномер”): „Што се тиче УРС-а, наравно да нећемо са њима.”

Извор: Политика