Ко се заправо одлучио за „црвени картон“ Динкићу?

План за „шут карту“ или „црвени картон“ лидеру УРС-а Млађена Динкића дуго је „крчкан“ и донет је као „препорука“ из ЕУ и САД, а реализован као политички сукоб премијера Дачића са уцењивачком политиком Млађена Динкића. Динкић је већ дуже време на посматрању антикорупцијских структура ЕУ као и САД али и Руске Федерације. Из више центара политичке и економске моћи дошле су „препоруке“ за уклањање Динкића из владе. То зна и сам Динкић и због тога га је ухватио страх, па је читаву причу пребацио као страх Ивице Дачића од превремених избора и страха Дачића од Александра Вучића.

Лидер УРС-а већ дужи низ година увезан је разним сагласностима, одлукама и папирима за низ веома штетних послова око Поштанске штедионице са Божидарм Ђелићем и др Лабусом, као и са веома штетним приватизацијама. Динкић је на „тапету“ и руских тајних служби око трансфера новца и сумњивих послова у неким руским пословним банкама, пре свега у Вексим банци. Највеће тајне Динкић по мишљењу експерата има око кипарских „милијарди,“ али и „реформи“ и уништавању и гашењу најмоћнијих српских банака које су имале, иако угашене, велики новац на рачунима ван Србије у разним „пореским рајевима“. Динкић је директоно увезан у аферу „Мобтел“ са др Лабусом и продају „Теленору“, као и „мутним пословима“ у Агробанци и Развојној банци у Новом Саду.

Динкићева стратегија је била да буде део власти и моћни кормилар националних финансија и економије покушавајући да буде копија предратног економисте и председника владе др Милана Стојадиновића са регионалним концептом развоја окренутим према Немачкој. Сви елементи су се склопили тако да је Ивица Дачић имао формално „тежак“ задатак да операционализује „препоруке“ из ЕУ око смене Млађена Динкића из власти. Дачићу је као аргумент ишла и политичка ароганција и „заиграност“ Динкића са моделом да својом спинованом причом може срушити, компромитовати или девастирти владу Србије на штету својих сарадника из УРС-а који су били у влади.

Динкић је на српској политичкој сцени развио модел Милошевићеве „економије деструкције“ унапредивши је са моделом неолибералног пљачкања Чикашких и Харвардских „питомаца“ – наследника Милотона Фридмана. Динкић је „пројектовани“ играч економске „доктрине шока“ која је из економије премештена у врх власти и владе Србије. Динкићев модел владавине од 2000.године увек је био исти. Тесне везе, утицај и конторола НБС као гувернер, финансија и привреде као министар у три владе и као лобиста страних компанија које је доводио да отварају фабрике уз награду од по 10 000 евера по радном местуу олигархијама компанија.

Тако је Динкић заправо куповао државним парама свој утицај код страних компанија. Динкић је под својом влашћу држао највеће полуге моћи а то су банке, пореске службе, НБС и гувернере, али и утицај у привередним коморама и осигуравајућим друштвима и Агенцији за процену капитала и Агенције за приватизацију. Маске полако падају. Млађен Динкић је близу да, са тешким суочавањем, плати цех 13 година владавине финансијама у Србији и погрешним привредним потезима заснованим на коруптивним хипотезама које су осиромашиле Србију и Динкићу дале шансу да влада.

Извор: Видовдан

Коментари

1 Коментара на Ко се заправо одлучио за „црвени картон“ Динкићу?