Погоршана права Срба у региону

БЕОГРАД — У последњих пет година положај 1,85 милиона Срба у региону, постаје све гори, упозорили су представници Напредног клуба у свом петом годишњем извештају.

Положан није погоршан само у Румунији, Мађарској и Словенији.

Председник Напредног клуба Чедомир Антић констатовао је на конференцији за новинаре да је погоршање права Срба у региону последица настојања да се укине Република Српска, чињенице да је Црна Гора пред банкротом, да је у кризи уставно конституисање Македоније и да је Хрватска ушла у ЕУ.

„Упркос томе што је РС успела да се одбрани на многим пољима и што њени грађани показују велики степен одговорности на изборима и гласају за државотворне странке, очекујемо да ће 2014. година бити врхунац притисака на РС“, казао је Антић.

Према његовим речима, и сама Србија неактивном политиком доприноси погоршању положаја Срба у БиХ, а то се посебно односи на српска права у Федерацији БиХ која су далеко испод права која уживају Бошњаци и Хрвати у РС.

Он је упозорио да је асимилацијом и укидањем права Срба суштински на губитку светска култура и баштина, и консатовао да је тренутна ситуација у Србији само варљиви мир, налик пунском миру који је Рим наметнуо Картагини.

Антић је најавио да ће, с обзиром да су Срби подстакнути да се укључе у институције Приштине, од следеће године у истраживања Напредног клуба бити укључено и Косово-УНМИК.

У извештају Напредног клуба констатује се да у Црној Гори није решено питање статуса српског народа, да су појачани притисци на Митрополију црногорско-приморску, да нису регулисана питања држављанства, као ни просветна и културна права, пре свега употреба српског језика.

Нова Влада Србије је, како се констатује, прекинула политику подршке култури и просвети која је раније вођена према српском народу у Црној Гори.

Када је реч о Републици Српској и БиХ, у извештају се упозорава да су све јачи и учесталији притисци у правцу ограничавања аутономије српског ентитета, да је умањен интензитет односа између Србије и РС, као и да је појачана кампања против РС у делу медија у Србији.

У извештају се оцењује да је протекла година била несумњиво најтежа за српски народ у Хрватској, где није направљен помак у погледу повратка имовине, избеглица и прогнаника, остваривања права на пензије и прва на употребу матерњег језика.

Такође, ослобађање хрватских генерала пред Хашким судом, стална дискриминација Срба која долази из свих кругова јавности и неадекватна политика садашње Владе Србије допринели су веома лошим приликама у којима се налази српски народ у Хрватској.

Милан Динић из Напредног клуба истакао је да се у Хрватској институционализује антисрпска политика и да је сваког месеца могао да се забележи неки инцидент усмерен према Србима.

„У Хрватској постоји јасна тенденција да Срби прихвате оно што се десило над њима и ‘Олују’ прихвате као победнички догађај, а Хрватска је у ономе што назива самоодбраном заправо починила геноцид“, рекао је Динић.

У извештају се констатује да је и у Македонији настављен прогон православне Охридске архиепископије, на шта држава Србија не реагује, да у Албанији постоји континуитет у непоштовању права око 30.000 Срба, који немају статус националне мањине, чак ни право на неалбанизована имена.

У Словенији се, како се наводи у извештају, наставља процес асимилације Срба, који још немају статус националне мањине, у Мађарској се, иако је то једина држава региона где је забележен пораст броја Срба између два пописа, мерама нове владе положај националних мањина погоршава, а највећи пробем је асимилација, односно немогућност да се очува културни и национални идентитет.

Румунија је, како је проценио Напредни клуб, једини светао пример у региону, јер у тој држави Срби уживају институционалну заштиту, интегрисани су у политичке структуре и имају активан културни живот.

Извештај Напредног клуба је, иначе, како истичу аутори, направљен на основу јавно доступних извештаја и докумената и без финансијске и логистичке помоћи Владе Србије или било које друге владе.

Сиже Извештаја Напредног клуба по државама изледа следеће:

Црна Гора. На првом месту споменућемо Црну Гору, где и даље није решено питање статуса српског народа, у току су појачани притисци на Митрополију црногорско-приморску, нису регулисана питања држављанства нити просветна и културна права српског народа, међу којима је на првом месту питање српског језика. Српска Влада није реаговала на основане сумње да су у Црној Гори фалсификовани председнички избори, као што није реаговала ни на шовинистичке испаде режима у Подгорици.

БиХ. У Републици Српској/БиХ, упркос томе што током протеклих седам година није дошло до значајнијег ограничавања аутономије Републике Српске, све су јачи и учесталији притисци у том правцу. САД и СР Немачка настоје да злоупотребе европске интеграције, међународне кредите и утицај који имају на међународне установе у БиХ како би на штету српског народа и РС наметнуле неуставну ревизију Дејтонског споразума и Устава БиХ. Притом, у Федерацији БиХ српски народ и даље нема она права која Бошњаци/Муслимани имају у Републици Српској, а упркос пресуди Европског суда за људска права није регулисано питање станарског права припадника ЈНА и ВРС.  Од промене владе у Београду донекле је умањен интензитет односа између Србије и Републике Српске и појачана је кампања против Републике Српске у делу медија под утицајем невладиног сектора, као и кампања против представника Републике Српске у медијима који подржавају Владу.

Хрватска. Претходна година је несумњиво најтежа по српски народ у Републици Хрватској од нормализације односа између Републике Србије и Републике Хрватске. Овоме је допринела чињеница да од Хрватске никада није озбиљно тражено да испуни обавезе које је прихватила Ердутским споразумом и Уставним законом о нациналним мањинама. Хрватска је притом примљена у Европску унију и упркос чињеници да није вратила више од 20.000 станова својим грађанима српске националности који су поседовали станарско право, баш као што је у односу на остале земље региона, које су биле захваћене ратом, постигла најмањи успех у враћању избеглица и прогнаника. Ослобађање хрватских генерала који су спроводили највећу операцију етничког чишћења у претходним ратовима, као и ускогруд и странчарски однос садашње Владе Србије допринели су веома лошем приликама у којима се налази српски народ у Хрватској.

Словенија. У Републици Словенији коначно је после више од двадесет година започето решавање питања „избрисаних“ грађана. Српски народ, за разлику од Словенаца у Србији, и даље не ужива статус националне мањине иако представља највећу националну заједницу после већинског народа, а тиме ни било каква права која из таквог статуса проистичу.

Македонија. У Републици Македонији настављен је прогон православне Охридске архиепископије који је кулминирао када је архиепископ Јован Шести изнова осуђен на вишегодишњу казну затвора.За разлику од међународних организација за заштиту људских права, Република Србија није реаговала.

Албанија. Ионако лоше прилике кад је реч о политичким правима српског народа у Републици Албанији остале су непромењене са тенденцијом даљег погоршавања.

Мађаркса. Једина држава у региону у којој је према подацима последњег пописа становништва  забележен пораст броја припадника српског народа је Мађарска. Од 2014.године националне мањине у Мађарској би коначно требало да добију право на представнике у Парламенту. Конзервативна политика националистичких власти у Мађарској доприноси даљем оспоравању и умањивању права националних мањина, па тако и Срба.

Румунија. Једина држава у региону у којој српски народ ужива пун капацитет права загаранотаваних Уставом и међународним споразумима је Руминија. Број Срба у Румунији умањен је у последњој деценији услед миграција и асимилације.

Србија и Срби у региону. Установе у Републици Србији, које би требало да се баве односима са српским народом у региону, ослабљене су током претходне године. Министарство за дијаспору и Србе у региону сведено је на ниво Канцеларије, седница Скупштине дијаспоре и Срба у региону 2013. године завршена је суштинским неуспехом, док ионако мала званична буџетска издвајања стагнирају.

Извор: Напредни Клуб, Танјуг