Путин – Русија ће помагати Сирији !

САНКТ ПЕТЕРБУРГ – Русија ће помагати Сирији у случају спољне агресије, изјавио је данас руски председник Владимир Путин на конференцији за новинаре после самита Групе 20 земаља у Санкт Петербургу.

„Да ли ћемо помагати Сирији? Хоћемо”, рекао је Путин, а пренео Итар-Тасс.

„Као што и сада помажемо. Ми испоручујемо оружје, сарађујемо у економској области. Надам се да ће више бити и хуманитарне сарадње, укључујући и пружање хуманитарне помоћи људима, цивилима, које се нашло данас у веома тешкој ситуацији”, рекао је Путин, а пренела агенција РИА Новости.

Путин је на конференцији за новинаре рекао и да су се за напад на Сирију током дискусија на самиту Г-20 залагале САД, Турска, Канада, Француска, Саудијска Арабија и Велика Британија.

Против војне акције били су Русија, Кина, Индија, Индонезија, Бразил, Јужна Африка и Италија, рекао је руски председник.

Притом је рекао да су против удара на Сирију били и генерални секретар УН и поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања.

Према његовим речима, и у самим земљама Запада већина становништва не подржава идеју о борбеним акцијама у Сирији.

Одговарајући на питање на коју би земљу још теоретски могла да буде извршена агресија, која прети Сирији, Путин је навео да не жели да мисли да ће још нека земља бити подвргнута некој спољној агресији.

Састали се Путин и Обама, у центру пажње Сирија

САНКТ ПЕТЕРБУРГ – Председници Русије и САД, Владимир Путин и Барак Обама имали су одвојен сусрет за време самита Г20, а разговарали су пре свега о Сирији, рекао је Итар-Тас су Путинов помоћник Јуриј Ушаков.

Путин је на конференцији за новинаре после самита казао да је током сусрета био достигнут договор о даљем разматрању мера везаних за решење кризе у Сирији, а, између осталог, шефови дипломатије Сергеј Лавров и Џон Кери у најскорије време треба да почну да разматрају „ту веома болну тему”, преносе РИА Новости.

Шеф руске државе изјавио је на истој прес конференцији да је око пола сата разговарао са Обамом у добронамерној атмосфери, иако је свако остао при свом ставу.

„То је био веома садржајан и конструктиван разговор, у добронамерној атмосфери. Ми смо остали при свом мишљењу, свако при свом”, рекао је Путин, додајући да је разговор трајао 20-30 минута, преноси руска државна агенција.

Путин је нагласио да он и Обама разумеју аргументе једног и другог, иако се и не слажу са њима.

„Међутим, дијалог постоји, слушамо један другог, разумемо аргументе. Ја се не слажем с његовим аргументима, он се не слаже са мојим. Међутим, ми их слушамо, покушавамо да анализирамо”, рекао је шеф руске државе.

Руски председник је казао да са Обамом није разговарао о бившем сараднику америчких обавештајних служби Едвардом Сноуденом и да та тема није везана за шпијунажу.

„Сноуден није осуђен, он код нас није починио кривично дело. То је одвојена тема, она није везана за шпијунажу. Нисмо чак ни поменули ту тему с Обамом, говорили смо само о Сирији”, рекао је Путин.

Одговарајући на питање да ли је то био састанак „с ногу” или у некој другој форми, руски председник се нашалио да „није био с ногу, него с неког другог места”, објаснивши да су саговорници седели током разговора.

О састанку је Ројтерс јавио да су двојица лидера разговарала 20 минута и да о питању Сирије није дошло до приближавања ставова.

Британска агенција подсећа да је Обама због „случаја Сноуден” отказао раније заказну посету Москви и билатерални сусрет с Путином.

Обе стране су више пута тврдиле да неће доћи до њховог сусрета ни на маргинама Г-20.

——————————–

Обама без одговора – шта ако изостане подршка Конгреса

САНКТ ПЕТЕРБУРГ– Председник Сједињених Америчких Држава Барак Обама најавио је данас да ће се у уторак обратити нацији у вези са Сиријом, очекујући одобрење Конгреса и јавности за покретање војне операције против режима председника те земље Башара ал-Асада.

Обама је најавио своје обраћање на конференцији за новинаре на завршетку самита Г20 у Санкт Петербургу, на којем је криза у Сирији била главна тема.

Председник САД, и поред два постављена питања, није желео да одговори да ли ће до акције доћи ако Конгрес не буде подржао његов план.

„Ставио сам ово питање пред Конгрес зато што нисам могао потпуно искрено да тврдим да је претња која је уследила због коришћења хемијског оружја била директна и непосредна према САД. Да је била таква, спровео бих акцију без консултовања Конгреса”, истакао је Обама.

Агенције преносе да амерички председник намерава да нападне сиријски режим, као одговор на наводни напад на цивиле хемијским оружјем, у Дамаску 21. августа.

Администрација у Вашингтону тврди да је тај напад извршио Асадов режим, и да је у њему погинуло на стотине људи, подсетио је АП.

Због релативно млаке подршке ваздушним нападима на Сирију, амерички законодавци затражили су од Обаме да осигура подршку јавности једним оваквим обраћањем, наводи АП.

Обама је рекао да разуме скептицизам који постоји у америчкој јавности у вези са нападом на Сирију, али је и додао да је сигуран да може да убеди сународнике да напад хемијским оружјем у тој земљи заслужује војни одговор.

Он је истакао да намерава да објасни нацији да су његови планови у вези са Сиријом „лимитирани и пропорционални” и да имају за циљ подржавање међународних норми.

Обама је још једном поновио став да је режим Башара ал-Асада у Сирији употребио хемијско оружје.

Амерички председник је оценио да након искуства у Ираку и деценије ратовања јавност у САД са забринутошћу прима информације о могућем новом сукобу.

„Верујем да моји бирачи желе да изнесем свој став о овом питању. Зато су ме изабрали и реизабрали”, истакао је Обама.

Он није негирао да ће убеђивање чланова Конгреса да подрже акцију у Сирији бити тешко, али није желео на два пута поновљено питање да одговори шта ће уследити ако не успе у томе.

Он је ипак додао да сматра да има овлашћење да спроведе лимитирану војну акцију у Сирији и без дозволе Конгреса.

Говорећи о скупу Г20, председник САД је казао да већина лидера који су учествовали сматра да је сиријски председник одговоран за употребу смртоносног гаса против цивила, истовремено признавши да не постоји јединство међу њима да ли може да се употреби сила против Сирије без резолуције Уједињених нација.

———————————

Подељеност међу светским лидерима, Путину „прва рунда“

САНКТ-ПЕТЕРБУРГ – Светски лидери окупљени на самиту „Групе 20” у Санкт-Петербургу нису успели да превазиђу оштру подељеност око америчких планова за војну акцију против сиријског режима, а председник САД Барак Обама изгледа је остао изолован, упркос француској подршци за акцију и присуству савезника као што су Турска и Саудијска Арабија, оцењују данас медији.

„Глас Америке” оцењује да се „прва рунда закулисне борбе завршила у корист (руског председника Владимира) Путина”.

„Кина, ЕУ, земље БРИКС-а (Бразил, Русија, Кина, Јужна Африка), и чак папа Фрања који је упутио писмо учесницима форума, упозорили су на опасност коју носи војно мешање у Сирији без одобрења Савета безбедности УН”, наводи руска служба америчког радија.

Против војне акције изјаснио се и генерални секретар УН Бан Ки-му, упозоравајући да би то могло да распири секташко насиље у земљи која је већ на удару хуманитарне кризе „без преседана” у новијој историји.

Говорећи на састанку посвећеном хуманитарним питањима који је организовала Велика Британија на маргинама самита Г20, Бан је позвао светске силе да оставе по страни своја разилажења поводом сукоба у Сирији и да предузму заједничку акцију како би се сиријском становништву пружила преко потреба помоћ.

Изасланик УН за Сирију Лахдар Брахими рекао је данас у Санкт-Петербургу да ниједна земља нема право да „узме право у своје руке” и предуземе војну акцију против Сирије без одобрења СБ УН.

И кинески председник Сји Ђинпинг рекао је Обами на маргинама самита да кризу у Сирији треба решити политичким путем а не војним нападом.

„Политичко решење је једини прави излаз за сиријску кризу и војни напад не може да реши проблем из корена. Очекујемо да ће неке земље још једном да размисле пре него што предузму акцију”, навео је Сји у изјави кинеској агенцији Синхуа.

Ројтерс наводи да су Обама и Путин остали удаљени поводом Сирије након синоћње вечере у дворцу Петерхоф и дискусије о грађанском рату која је трајала до дубоко у ноћ.

Истичући да на првобитном дневном реду сиријска криза није била тема, Агенција Франс прес навела је да су лидери расправљали о томе и да није било напретка на вечери на којој је Обама изнео позиције о сиријској кризи.

У Г-20 налази се 19 земаља (Аргентина, Аустралија, Бразил, Велика Британија, Немачка, Индија, Индонезија, Италија, Канада, Кина, Мексико, Турска, Русија, Саудијска Арабија, САД, Француска, Јужна Африка, Република Кореја, Јапан) и Европска унија.

„Разлике у мишљењима лидера су се потврдиле током вечере”, рекао је Путинов портпарол Дмитриј Песков, додајући да су неке земље браниле став да је потребно предузети брзе мере не обазирући се на одобрење међународних институција, док су се друге заложиле да се међународно право не девалвира и да се не заборави да само СБ УН има право да одлучује о употреби силе.

На Обаму су током самита, како истиче Ројтерс, светски лидери развијених земаља и земаља у развоју извршили притисак да одустане од планова за ваздушне нападе на Сирију, а остале су дубоке поделе која су засениле напоре за оживљавање глобалне економије.

Амерички председник је рекао лидерима Г-20 да је важно подржати међународне норме против употребе хемијског оружја а да је СБ УН „паралисан”, наводи британска новинска агенција, додајући да је Обама „изгледао изолован у Санкт-Петербургу, упркос Француској подршци војној акцији и присуству савезника, попут Турске и Саудијске Арабије”.

„Будући да не може да обезбеди подршку СБ УН за војну акцију због противљења Русије, Обама тражи подршку ам еричког Конгреса”, наводи Ројтерс, оцењујући да је дебата око Сирије продубила напетости у америчко-руским односима, који су већ оптерећени због питања људских права и давања азила бившем сараднику ЦИА Едварду Сноудену.

„Глас Америке” пренео је изјаву немачке канцеларке Ангеле Меркел, да не види могућност достизања споразума између Путина и Обаме поводом Сирије.

„Они константно подржавају (сиријског председника Башара) ел-Асада без обзира на чињенице, и без обзира шта режим ради. Да поновим, што се тиче хемијског оружја, не очекујемо руску сарадњу”, рекао је заменик помоћника америчког председника за националну безбедност Бен Родс.

Русија је, пак, и данас упозорила САД да са листе циљева у случају војног напада на Сирију скину хемијски арсенал те земље, преноси АФП.

Са нарочитом забринутошћу гледамо на чињеницу да су војни инфраструктурни објекти који чувају интегритет и безбедност сиријског хемијског арсенала међу могућим циљевима војних удара” стоји у саопштењу руског Министарства иностраних послова.

Сиријски парламент апеловао је на амерички конгрес да гласа против војне акције у Сирији, јавила је државна агенција те земље САНА.

„Свака војна интервенција била би нелегална зато што је Сирија суверена држава и не представља опасност за САД и што ни за какав напад не би било добијено одобрење Савета безбедности”, стоји у поруци председника сиријског парламента Џихада ал-Лахама.

„Апелујемо на Вас да не предузимате несмотрене мере јер имате моћ да скренете САД са пута рата на пут дипломатије”, истакао је Лахам, а преноси АФП.

АФП истиче да неколико западних земаља деле с Путином противљење војној акцији и да је након што је британски парламент гласао против напада, Француска „једина сила која се изјаснила да ће се придружити америчкој интервенцији”.

У Вашингтону је синоћ представница америчког Стејт департмента Џен Псаки рекла да је већ девет земаља изразило своју подршку резолуцији Беле куће којом се одобравају удари на Сирију, пренео је Итар-Тас с.

Псакијева је рекла да су у питању Аустралија, Албанија, Данска, Канада, Пољска, Румунија, Турска и Француска, као и Косово, преноси руска агенција.

Агенције су пренеле из Виљнуса да су министри одбране ЕУ данас закључили да бројни докази говоре да је Асадов режим користио хемијско оружје, али да постоје различита мишљења о томе шта треба урадити као одговор на те нападе.

„Ипак, нико није рекао да ће осудити војну акцију ако до ње дође”, рекао је литвански министар одбране Јуозас Олекас у главном граду Литваније која тренутно председава тим 28-очланим блоком.

——————————–

АП: Обама ризикује да изгуби кредибилитет светског лидера

ВАШИНГТОН – Амерички председник Барак Обама преузео је велики политички ризик у земљи и у иностранству, тражећи од Конгреса да одобри његове планове о ваздушним ударима на Сирију и у случају одбијања он би изгубио кредибилитет лидера једине супер силе на свету, оцењује агенција АП у својој анализи.

Америчка агенција у опсежној анализи наводи да су могућа три сценарија пред којима се Обама данас налази.

Први сценарио је да Конгрес подржи одлуку о нападу на Сирију, и поред тога што истраживања показују да се највећи број Американаца томе противи, због искуства са ратовима у Ираку и Авганистану. Тада би законодавна и извршна власт у САД поступила супротно вољи својих грађана, додаје АП.

Друга опција је да Конгрес одбије Обамин предлог о нападу, али да га он без обзира на то спроведе. „У том случају би Обама опозиционим конгресменима дао ново оруђе за напад на њега и то би још више продубило поделе које постоје у влади, чиме би Обами још теже било да се избори са тешким економским проблемима који предстоје”, оцењује америчка агенција.

Трећа опција је да Конгрес не да сагласност за ударе на Сирију и да Обама тада, ипак, одлучи да САД не нападу ту земљу. „Тада би председник оставио утисак немоћне особе и изгубио би кредибилитет лидера једине преостале светске супер силе”, закључује АП.

„Ако не буде реаговао, са или без одобрења (Конгреса), све што је остало од америчког кредибилитета биће поткопано”, сматра Арон Милер, потпредседник Вилсон центра и некадашњи кључни саветник за арапско-израелске преговоре државних секретара САД из обе партије.

Ситуација у Конгресу није ружичашта по Обаму, пошто у Представничком дому постоји историјска традиција да републиканци гласају против председникових инцијатива.

Сада је ту дошло до поделе између конзервативаца из Покрета чајанка, који се противе војној акцији и умеренијих републиканаца, као што је председавајући Конгреса Џон Бејнер и вођа републиканске већине Ерик Кантор који су рекли да ће подржати војну акцију усмерену против Сирије.

Демократе су такође подељене, при чему су против уласка Америке у сукоб и неки од најближих Обаминих савезника.

АП наводи да се Обама и на међународном плану сусреће са проблемима, а као највеће изненађење се истиче одлука британског парламента да не подржи војну акцију.

Због свега овога, Обама је отказао посету Калифорнији, која је била заказана за наредну недељу, пошто је потребно да током викенда и наредних дана ради на добјању подршке у Конгресу за напад, наводи АП.

Збигњев Бжежински, некадашњи саветник америчког председника Џимија Картера, сматра да Обама сада нема на располагању ниједну другу опцију сем да нападне Сирију.

---

Извор: Танјуг