Коме све дугују Сједињене државе

Одлично се знају не само врсте америчких дугова, и оних нових и оних  старих, већ и ко су они који дугују. Дугују: федерална влада, савезне државе и општинске власти, финансијски и ванфинансијски сектор економије, сектор становништва (дуговања физичких лица). Међутим, интересантно је запитати се и: ко су они којима се дугује?

Државни дуг: „тржишна“ и нетржишна“ компонента

Без обзира  што се сматра да и економска, и финансијска статистика САД спадају у најпотпуније и најпрецизније, та статистика ипак крије многе тајне које се тичу  власништва америчког дуга . Зато се  при разматрању тога мора  углавном ослањати  на оцене експерата. Само за једну врсту дуговања – дуговања федералне владе САД (тј. за државни дуг) – постоји потребна статистика   о зајмодавцима. Извор информација је тромесечни статистички преглед Федералног система резерви,  Flow of Funds Accounts, и месечни статистички зборник Министарства финансија Treasury Bulletin.

Државни дуг се, прво, дели на две категорије:

1.    Дуговања чији су повериоци  купци дужничких папира трезора  САД на финансијском тржишту. Прво – државних обвезница (treasury securities)  и благајничких записа (treasury bills). То су такозвана тржишна дуговања.

2.    Дуговања, чији су повериоци  различити ванбуџетски социјални фондови и буџетске организације  (U.S. Government Accounts). Рекло би се да влада позајмљује од себе. Једноставно –  са једне гомилице  која се назива „фонд“ пребацује на другу, која се назива „федерални буџет“. Или повећа  своје обавезе према буџетским организацијама, које није ни вратила. Та дуговања карактерише посебан  начин формирања и евидентирања и они, за разлику од државних папира  не иду на тржиште. Та дуговања, која се стварају у самом државном сектору,  представљају такозвана нетржишна дуговања  (nonmarketable  debts).

Треба нагласити да највећег нетржишног кредитора америчког трезора представља фонд The Old-Age and Survivors Insurance Trust Fund, који  фактички може да се разматра као одељење трезора  са самосталним билансом. Пакет папира на билансу тог фонда је око 2,5 билиона долара.

Државна дуговања која настају преко папира које издаје трезор последњих година брзо расту, било да су изражена апсолутно, било  релативно. Ево њихових величина, у билионима долара, крајем године: 2008 – 6,14; 2009 – г. – 7,59; 2010 г. – 9,17; 2011 г. – 10,24; 2012 г. – 11,39. Средином 2013.  дуговање  је износило 11,71 билиона $. Односно – за период од 2008. до данас дуг који је настао издавањем државних папира је  порастао  скоро дупло. У укупној количини  државног дуга,  дуг  који је формиран преко папира од вредности које је штампао трезор,  2008.године  је био   65,2%. А средином 2013. године учешће папира од вредности се попело на 75%.  Понекад медији, па чак и економска литература меша цифре зато што се у једним публикацијама под државним дугом подразумевају обе категорије обавеза федералне владе САД, а у другима – само обавезе које су створене преко папира од вредности које издаје трезор.

Главне категорије власника папира од вредности Трезора САД

Да погледамо структуру државног дуга који су направили  трезорски папири од вредности, у зависности од основних група поверилаца. Ту су две групе:  инострани (нерезиденти) и амерички (резиденти) повериоци. Амерички се деле на власнике финансијског сектора економије и власнике нефинансијског сектора. У финансијском сектору посебно се издвајају Федерални систем резерви САД ( његове Банке за савезне резерве) и све остале организације.

Учешће иностраних власника хартија од вредности Трезора (у %, крајем године): 2008 г. – 52,9; 2009 г. – 48,4; 2010 г. – 48,6; 2011 г. – 48,8; 2012 г. – 48,9; 2013 г. (средином године) – 47,9.

Учешће финансијског сектора САД  међу власницима трезорских хартија од вредности (%, крајем године): 2008 г. – 36,0; 2009 г. – 33,9; 2010 г. – 32,6; 2011 г. – 38,7; 2012 г. – 37,3; 2013 г. (средином године) – 38,2.

Учешће осталих власника(тј. нефинансијског сектора) САД (%, крајем године): 2008 г. – 11,1; 2009 г. – 17,7; 2010 г. – 18,8; 2011 г.- 12,5; 2012 г. – 13,8; 2013 г. (средином године) – 13,9.

Учешће Федералног система резерви међу власницима трезорских хартија од вредности   (%, крајем године): 2008 г. – 7,8; 2009 г. – 10,3; 2010 г. – 11,1; 2011 г. – 16,2; 2012 г. – 14,7; 2013 г. (средином године) – 16,6.

Учешће  финансијских организација  САД, осим  Федералног система резерви (%, крајем године): 2008 г. – 28,2; 2009 г. – 23,6; 2010 г. – 21,5; 2011г. – 22,5; 2012 г. – 22,6; 2013 г. (средином године) – 21,6%. Ту спадају различити инвестициони фондови (као први  – фондови за узајамну помоћ), приватни пензиони и социјални фондови, депозитно-кредитне организације (банке), осигуравајуће компаније и т.д.

Домаћи власници хартија од вредности Трезора САД

У популарној литератури и публицистици обично се приказује унеколико поједностављена схема државних дуговања САД. Говори се да је, каже се, главни власник трезорских хартија од вредности Федерални систем резерви САД. Као, дванаест Банака за савезне резерве  (међу којима је најјача БСР Њујорка)  одмах, још пре штампања, откупљују све емисије тих хартија. Међутим, ми видимо да је још на самом почетку финансијске кризе то било врло скромно. Крајем 2008.   ФСР (FED) је по билансу поседовао 484,5 милијарди $, или приближно 8%  укупне количине тих  хартија. Средином 2013.године ФСР је већ поседовао 2.159,5 милијарди $ или 16,6%. Треба да констатујемо да се у историји САД већ дешавало да је учешће ФСР у поседовању трезорских хартија  од вредности било и веће. На пример, средином 1970.година оно се пело до 23% (у апсолутном изразу – 75 милијарди долара). Ако се садашње тенденције не буду мењале, претпостављају стручњаци, крајем 2014.године учешће ФСР у поседовању трезорских хартија  од вредности  може да дође до 20%.

У приличној мери томе  доприносе програми такозваних смањења по количини. Међутим, не треба губити из вида  да су ти програми усмерени пре свега  не на куповину трезорских хартија од вредности, које спадају у ред висококвалитетних финансијских инструмената, већ како би се на финансијском тржишту  САД  стекле безвредне обвезнице .

Другачије речено: улога ФСР у обезбеђивању државних дугова се своди не само и не толико на директну куповину трезорских хартија од вредности, колико на стварање услова за такве куповине другим сегментима америчке економије. ФСР обезбеђује замену у књиговодству банака и других финансијских и нефинансијских организација безвредних хартија од вредности трезорским хартијама од вредности.  ФСР у ствари врши операцију спашавања са двоструком наменом: прво – спашавају се банке и друге приватне организације које све до сада не могу да се поврате од финансијске кризе, и друго – спашава се влада. Не знамо да ли је та спасилачка операција ненамерна, или њу врло строго регулише ФСР. Али  мислим да се ту ради о врло контролисаном процесу. Најпре, откуп безвредних облигација се врши преко размене: банка се обавезује да за испоручене облигације стекне трезорске хартије од вредности. Уосталом, и друге активне операције ФСР такође могу да буду „повезане“. На пример, Банка савезних резерви  даје кредит приватној америчкој банци  у замену за обавезу ове друге да узме одређени број трезорских хартија од вредности. Без објашњења ове врсте је тешко поверовати да би банке, инвестициони фондови, осигуравајуће компаније и остале финансијске и нефинансијске организације САД добровољно куповале те хартије – без обзира што су поуздане, али  са симболичном  каматом. Тим пре што, ако се узме у обзир обезвређивање  долара, камата у ствари постаје негативна. Ствар је у томе, да све финансијске и нефинансијске компаније  осим пореза треба влади да плаћају и дажбину у облику „добровољно-принудне“ куповине  трезорских обвезница. Експерти признају да ФСР директно или индиректно обезбеђује стицање 35 – 40% свих хартија од вредности америчког Трезора, а у оквиру САД (без иностраних купаца) – и 70 – 80%.

Према званичним подацима Министарства финансија САД, крајем 1.тромесечја 2013.године, у рукама свих категорија америчких власника се налазило укупно 11.047,4 милијарди долара тржишних и нетржишних дугова владе САД.  Амерички власници су у том тренутку поседовали 6.362,6 милијарди долара од укупне количине тржишних дугова (трезорских хартија од вредности). Међу њима су (у милијардама $): ФСР – 1.972,0; депозитно-кредитне  организације (банке) – 341,4; приватни  пензиони  фондови – 457,7; пензиони фондови савезних држава и локалних власти   – 229,0; фондови за узајамну помоћ – 946,4; осигуравајуће компаније – 263,3; владе савезних држава и општинске власти – 474,5; остали власници – 1.678,2. Ова последња група је врло шарена, у њој су компаније и организације нефинансијског сектора економије (корпорације, мали и средњи бизнис), физичка лица, други облици фондова (међу њима персонални трустовски фондови банака), брокера и дилера, остали облици инвеститора.

Да скренемо пажњу и на скромну улогу банака  међу америчким  власницима тржишног дуга: у њиховим рукама у САД-у је свега нешто мало више од 5% свих трезорских папира од вредности. А још средином 2008.године, када се у Америци финансијска криза тек  залауфавала, на билансима америчких банака је било  још мање – око 100 милијарди долара. Данас се та цифра повећала преко 3 пута. Има стручњака који сматрају да такво повећање представља „одуживање “  банака за оне огромне новчане  износе (укупно приближно 2 билиона долара) које је влада у току финансијске кризе потрошила  на спашавање банкарског система САД.

Страни носиоци америчког дуга

Последњих година се проценат неамеричких носиоца америчких   хартија од вредности   колеба   око цифре од 50%. Убедљиво највећи део  државних дугова САД код нерезидената  чине папири које постоје у билансима централних банака и министарствима финансија других земаља. То су такозвани званични носиоци  тржишног дуга владе САД. Учешће званичних носилаца међу свим страним носиоцима државног дуга  САД је 2008.године износило  74,6%, а средином ове године – 71,6%. Може да се закључи да   страни приватни инвеститори   нису баш посебно радо улагали новац у америчке државне папире од вредности, јер они имају изузетно малу доходовну снагу.

Табела – Главне  земље – носиоци америчких државних папира од вредности (у милијардама $, крајем јула одређене године)

Примедбе уз Табелу:

У рубрици  „Земље – извознице нафте“ дат је укупан износ задужености САД по билансу следећих земаља: Еквадор, Венецуела, Индонезија, Бахреин, Иран, Ирак, Кувајт, Оман, Катар, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Алжир, Габон, Либија и Нигерија.

Рубрика „Банкарски центри Карибског базена“  се односи на јурисдикцију  Бахамских острва, Бермуда, Кајманских острва, Холандских Антила, Панаме и Британских Девичанских острва.

Из наведене табеле произилази:

1. Главни носиоци државних вредносних папира САД изван САД су Кина и Јапан. Од укупне количине вредносних  папира који су у поседу страних носилаца, а која је крајем јула ове године износила 5.590,1 милијарди $, на Кину и Јапан отпада 2.412,7 милијарди $, тј. 43,2%. Годину дана   раније наведени показатељ је износио 42,4%.

2. Укупан обим кинеских инвестиција у америчке државне вредносне папире се у периоду 2011– 2013. није значајно променио. Међутим, за Јапан се то не може рећи, јер се у истом периоду обим инвестиција у вредносне папире САД  у Јапану повећао скоро за 1,3 пута.

3. У истом периоду је своје инвестиције јако повећала већина земаља која је набројана у Табели. Највише  су порасле резерве америчких папира у следећим земљама: Норвешкој, Ирској, Мексику, Швајцарској,   Индији, Белгији. Тако је Норвешка своје резерве у америчким вредносним папирима повећала 2,8 пута, Ирска 2,2 пута, Мексико 2,0 пута, Белгија 1,9 пута, Швајцарска –  1,5 пута.

4. Само су две земље из наведеног списка у периоду 2011 – 2013. год. смањиле своје инвестиције у америчке државне папире од вредности – Немачка (за 11,8%)и Русија (за 13,2%).  Ако се средином 2011.године Русија налазила на 6.месту међу иностраним носиоцима вредносних папира САД, средином 2012.године је била на 8. месту, а средином 2013. – већ на 11.месту. Другим речима, Русија консеквентно смањује своје кредитирање владе Сједињених Држава.

Страни  носиоци  вредносних папира САД

О Кини као највећем страном кредитору америчке владе је већ довољно речено. Огромне резерве Народне републике Кине  у облику U.S. treasury securities представљају и слабу, и јаку страну Кине, истовремено. Јаку зато што су те хартије адут Пекинга при разговорима са Вашингтоном по најразличитијим питањима – трговинским, финансијским, политичким војним. Претња да долар и буџетско-финансијски систем САД могу да се сруше тиме што ће се нагло смањити  резерве америчких државних хартија од вредности при преговорима са америчким партнером представљају убедљив адут Пекинга. Слабост Пекинга се огледа у томе што уколико до рушења долара и краха буџетско-финансијског система дође из неких других разлога, који са Пекингом немају везе, Кина ће претрпети огромне губитке. Тако огромни портфељ америчких државних обвезница Кини омогућује да побеђује на тактичком пољу, али јој истовремено прети стратешким поразом.

Што се тиче Јапана – он много послушније прати налоге Вашингтона, који позивају Јапанце  да повећавају резерве америчких обвезница

Трећи крупан инвеститор у државне хартије САД су офшор-зоне Карибског базена: Бахамска острва, Бермудска, Кајманска, Холандски Антили, Панама и Британска Девичанска острва. Они су за три године портфељ америчких државних вредносних хартија повећали за скоро 1,5  пут. После Обаминог доласка у Белу кућу Вашингтон је објавио почетак „крсташког похода“ на офшорове, због којих, како процењују експерти, амерички буџет   годишње губи  до 100 милијарди долара. Међутим, при том „пореска заветрина“ Карибског базена државној каси САД омогућује финансијску подршку, скоро три пута већу од тог „губитка“. Очигледно је да стицање обвезница укупне вредности од скоро 300 милијарди долара може да се разматра као амерички „рекет“ за њену бригу о „пореском рају“ уз саму Америку.

Позиција групе земаља-извозница нафте као носилаца америчких државних вредносних папира је у периоду 2011. – 2013.  остала  скоро непромењена.

Крупни носиоци америчких државних обвезница су и многе земље
Западне Европе. Швајцарска, Белгија, Велика Британија, Луксембург, Ирска, Норвешка, Немачка заједно су крајем јула ове године поседовале америчке хартије од вредности у износу од 898,4 милијарди долара. Ако им се додају Француска, Шведска, Холандија, Италија, Шпанија, које нису ушле у Табелу, добиће се цифра од 1.058,8 милијарди $. Велика улагања европских земаља у обвезнице државне касе САД изгледају прилично чудно ако се присетимо јаке дужничке кризе у Европској унији.  Међу земљама које су побројане доста је њих које су саме огрезле у дугове, и то према нерезидентима – према иностранству. Почетком 2012.године спољни дугови појединих европских земаља су износили (у билионима долара, у заградама је дат релативни ниво у % у односу на БДП одређене земље):

Велика Британија – 9,84 (416); Француска – 5,63 (188); Немачка – 5,62 (159); Холандија – 3,73 (470); Италија – 2,68 (101); Шпанија – 2,57 (165); Ирска – 2,36 (1308); Луксембург – 2,15 (4605); Белгија – 1,40 (267); Швајцарска – 1,35 (271).

Швајцарска, Белгија, Велика Британија, Луксембург, Ирска – свака  од њих  поседује америчке државне обвезнице у износу преко 100 милијарди долара, и код сваке од њих државна задуженост много пута премашује БДП.  (Ако се тако посматра, онда је у Грчкој, којом не престају да испирају уста, ниво спољног дуга врло умерен – 167% БДП-а). И то се не чини из захвалности Америци. То је један од главних показатеља који сведочи о зависности Европе од Сједињених Америчких Држава. Шта више, више земаља Европе није једноставно обвезник плаћања данка Америци, већ су те земље   и харачлије за узимање данка за Америку од других земаља.  Тако, на пример, сићушни Луксембург је стекао америчке државне обвезнице у укупном износу од скоро 150 милијарди долара, без обзира што му је БДП испод 47 милијарди $. Луксембург је типичан „харачлија“! Он позајмљује  од других земаља  огромне количине новца – његов спољни дуг је већи од његовог БДП-а 46 пута! Такође – Велика Британија. Она је дуго представљала  главног инвеститора у државне хартије од вредности САД, али су у последње 2 године на прва места избили Швајцарска и Белгија.

Међу великим носиоцима хартија од вредности САД су и земље БРИКС–а (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка). Крајем јула 2013. у својим резервама оне су имале укупно  1.738,2 милијарди долара у САД обвезницама. То је 31% свих државних вредносних папира САД, који се у том тренутку налазио код нерезидената. Највећи носилац је била Кина, код које се од укупне количине свих вредносних папира  које су поседовале земље БРИКС-а налазило скоро ¾ њих. У периоду 2011. – 2013. све земље БРИКС-а, осим Русије, су повећавале своје резерве америчких обвезница.

Било је периода када је Русија у својим међународним резервама поседовала скроман пакет америчких обвезница. Још крајем 2007.године вредност тог пакета није премашивала 32,7 милијарди долара. Међутим, до краја 2008.године њихова вредност је повећана на 116 милијарди долара, односно  3,5 пута. Затим су до средине 2012.године резерве америчких обвезница у Русији постепено повећаване, и износиле су нешто изнад 150 милијарди долара, али су последње године почеле да се смањују (до 131,6 милијарди долара, односно за 24,6 милијарди долара). Пример који вреди следити! Смањење резерви америчких обвезница је у последњој години примећено и на Тајвану, у Швајцарској, Немачкој, Хонгконгу, Сингапуру, у групи земаља-извозница нафте, али у свима њима је та цифра била битно мања, него код РФ…

З а к љ у ч а к

У октобру 2013.године су САД, борећи се са јаком кризом буџета, поново лепо показале да се  може    живети и  у условима сталног задуживања у иностранству и сталног повећавања сопственог државног дуга према другим земљама. Огромна  државна задуженост САД за стабилност светске економије представља велику претњу. На жалост, Пекинг, Токио, Лондон су фактички постали таоци тог модела кредитирања владе САД. У првој половини октобра лидери Кине,  Јапана, Индије и низа других земаља су се позивом обратили председнику САД-а и Конгресу те земље да  што пре донесу решење о подизању плафона  државне задужености САД-а, односно – саме су замолиле   Вашингтон да тиме што ће наставити да купују његове државне обвезнице  остану његови таоци.

Извор: Фонд Стратешке културе