Сенке нових мера или ето нама …

Све је и направљено као представа, као премијера до сада невиђене опсене новог мађионичара у старом циркусу. На отвореној седници, што је ваљда требало да појача драматичност тренутка, као спас у задњи час објављене су „економске мере“ Владе које Србију треба, не само да сачувају хаоса и безнађа или изведу из кризе, већ и да је учине оазом привредног просперитета у наредном периоду.

Мере је објавио таблоидни „геније“, Лазар Крстић, који је посао Министра финансија почео да ради пре него ли је званично изабран и који, на личном примеру показујући како треба се штеди, није нострификовао толико хваљену диплому са Јејла, јер то скупо кошта, него министрује као средњошколац. А као доказ да то што говори мисли озбиљно крај њега су седели забринути Дачић и достојанствени Вучић. Први је као подршку новом приправнику неолибералног концепта понудио своје лагарије изречене Тависток-методом „дечијег језика“, за коју се већ специјализовао, а други је забринутом аудиторијуму пренео своје најновије апокалиптичне визије Србије које се неће остварити захваљујући управо објављеним мерама и, наравно, њему, Александру Вучићу.

Све у свему, овај трио био је машница на пакет од шест мера које би требало да уравнотеже буџет, створе фискалну стабилност и поспеше привредни раст. Дакле, управо све оно што треба једној економији на издисају као прва помоћ. Са те стране нема се шта приговорити, баш као што и нема сумње да мерама које могу дати овакве ефекте не треба гледати у зубе и обазирати се на то да ли ће оне бити популарне или не. Јасно је као дан да, чим су рестриктивне, не могу бити популарне. Онај коме за то треба Цесидово истраживање не треба да се бави ни политиком ни економијом.

Прво кључно питање које се овде поставља (другим ћемо се бавити касније) јесте да ли те мере могу довести до неопходних ефеката који су наведени или су још једна демагошка опсена чији је циљ привикавање становништва на још нијансу већег сиромаштва, понижења и одрицања од нормалног живота?!

Свакоме ко се иоле разуме у економске процесе, посебно макроекономске, све је било јасно када је млађани Крстић, уз доличне фаце својих шефова (формалног и стварног), објавио садржај свог „пакета“, а још јасније када је покушао да нам приближи од њега очекиване економске ефекте. Уз сво уважавање његове младости и чињенице да никада није радио у привреди, човек при чистој свести и здравој памети који као економску меру предложи узимање јефтинијих кредита до којих ћемо, како је рекао, доћи пре свега билатералним контактима и дипломатским везама, тешко се може назвати стручним. А када томе дода још и констатацију: „Тим начином ми признајемо да смо болесни и крећемо у оздрављење користећи мере и политичко јединство које стоји иза предложених потеза“ – онда је јасно да се ради о особи која овде сасвим сигурно није због економије.

Јер, економиста који буџетски дефицит хоће да реши политичким јединством, а боље услове кредитирања дипломатским везама, очигледно не разуме своју струку, нити има свест о томе која је цена кредитирања путем „дипломатских веза“. Изузев ако баш због тога није и дошао!

Било како било, са Министром који замишља да министрује оваквим економским бисерима човек нема потребу да полемише на стручном нивоу, већ му једино може дати савет да погледа филм „Тајванска Канаста“ и обрати пажњу на сјајну улогу Бориса Комненића. То ће сигурно заокружити његову „генијалност“ и јејловска знања.

Ни остале „мере“ нису много садржајније, нити сврсисходније од „мудрости“ о јефтином задуживању, па их овде нема потребе анализирати сваку понаособ. Тим пре што се после сјајне анализе Небојше Катића (чији алтернативни наслов гласи „На путу за нигде“) нема шта битно додати са економског аспекта. Он је, исправно, приметио да од шест мера представљеног пакета само две могу бити назване правим системским мерама, док је остале, као лепо васпитан човек, назвао „декларацијом о намерама“, а ја би их, као мање васпитан, назвао јефтином таблоидном демагогијом. И заиста, како другачије назвати меру која носи назив „Побољшање пословног амбијента“ и у чијем се представљању користе термини попут „требало би“, „могло би“ и слични?!

Нема дилеме да је прави циљ те четри „декларације о намерама“ стварање осећаја и пуноће наводног „пакета“ који у српској таблоидној стварности треба да створи илузију некакве свеобухватности предложених мера и маглу која ће прогутати негативне реакције на две праве системске мере, а то су смањење плата у јавном сектору и повећање пореза ниже пореске основице за два посто (са 8 на 10 %). Но, ни те две мере, опет, нису Крстићево сагледавање решења српског буџетског дефицита већ захтеви ММФ-а које својевремено није прихватила Цветковићева влада.

Одмах да кажем да је, без обзира што о ММФ-у мислим све најгоре, захтев за смањењем јавне потрошње не само оправдан него и животно важан за Србију. Јер, начин на који хоботница Динкићевог финансијског система кроз монструозни партијски апарат годинама пустоши ову земљу једноставно више није одржив. Ако некоме још увек није јасно шта се дешава може, за почетак, упоредити број запослених у јавном сектору на дан свргавања Милошевића са овим данас. Дакле, проблем са јавним сектором је очигледан.

Али, може ли предложено смањивање зарада донети решење овог проблема? Сасвим сигурно не.

Да се подсетимо. Мере предвиђају смањење за 20 % дела зарада преко 60.000 динара и за 25 % дела зарада преко 100.000 динара. Ово практично значи да ће онај ко сада прима 70.000 примати 68.000, а онај ко сада прима 130.000 примаће 114.500 динара.

Ово на први поглед делује логично и свакако ће донети одређене уштеде буџету, које таблоидни геније процењује на 100 до 150 милиона евра или око 0,3 % БДП-а. Можда и успемо да се не насмејемо „прецизности“ чије је „од-до“ чак 50 % почетне вредности, али проблем настаје када се сагледа чињеница да љубавница некакве локалне политичке шуше коју је партократија угурала да ради као секретарица у некој од преко 150 српских Агенција за све и свашта има исти платни разред као и врхунски хирург у КБЦ-у. О Просвети да и не говоримо. Оваква неселективност биће узрок великог и оправданог незадовољства оних високо-стручних кадрова који раде у слабије плаћеном делу јавног сектора.

Много већа уштеда и много мање незадовољства било би када би се прво утврдили некакви коефицијенти и односи зарада у јавном сектору без обзира на место рада, односно када би се ускладила примања у појединим сегментима јавног сектора, па тек онда применила ова мера. Примера ради, када би поменута љубавница локалне политичке шуше, запошљена као секретарица у некој Агенцији, примала колико и секретарица директора неке школе или болнице било би то много корисније и за буџет и за грађане и за државу. Може бити, мада не разумем зашто, да гувернер НБС треба да има четри пута већу плату од премијера, али то не може бити разлог и да међу њиховим шоферима постоји такав однос. Дакле, у делу усклађивања зарада у јавном сектору  (и државном и локалном) постоји значајан ресурс за уштеде који треба активирати пре смањења плата по разредима, што „геније“ са Јејла не види или занемарује.

Зато ће примена ове мере помоћи Србији баш онолико колико ће чај од нане помоћи човеку болесном од запаљења плућа.

Друга мера, која подразумева повећање ПДВ са 8 до 10 % помоћи ће буџету још мање него чај од нане. Помоћи ће управо онолико колико је помогло Динкићево повећање ПДВ-а са 18 на 20 %. Ништа. Крстићева тврдња да ће ово повећати приходе за цца 200 милиона евра обична је бесмислица, јер је цифру добио узимајући у обзир постојећи промет ових производа, а он ће се сигурно смањити јер у пракси повећање ПДВ-а од два посто значи поскупљење од најмање 10 %. Тако вам је то у Србији.

Дакле, чак ни ове две мере које можемо признати као економске, а камоли оне четри демагошке, неће донети ништа од онога што нам је обећано на отвореном представљању опсене новог чаробњака. Тешко да могу и одложити, а још мање спречити, апокалиптичне визије, пророка који има такву комуникацију са надприродним силама какву има Вучић.

А и Дачић, који истина нема дар за визије, али има невиђен инстикт за преживљавање, оградио се од ових мера, само два дана након њиховог представљања, изјавивши да их, подржава али да је сав ризик њиховог спровођења на Вучићу, будући да су њему припала „економска министарства“. Здраво!

Па, чему је онда служила та отворена представа, којој је још претходила она циркусијада помпезно названа „Квантни скок“?

Одговор је лак. Служила је манипулацији јавности!

Али, ту долазимо до оног другог кључног питања напред најављеног. Шта је прави циљ те манипулације, односно шта ће се изродити из манипулативног процеса отпочетог представљањем мера које то уствари нису, кроз уста генија који то уствари није?!

Резултат бриселске манипулације је одрицање Србије од Космета. Она је дуго припремана и вођена из иностраних центара, а учесници су били само глумци на бриселској сцени. Сада, када је то мање више готово, следе нови комади истих сценариста и режисера.

И ова, економска, представа припремана је врло пажљиво. Све је ту. Чудотворац из јејловог шешира, гомила страних саветника (ни један за производне или пољопривредне активности), црне визије главног протагонисте, мисија ММФ-а, медијска пресија, демонизовање претходника чијим неолибералним путем наствљате…

Борба против корупције се, наравно, подразумева.

И ма како Вам то изгледало, за Србију би најлепше и најлакше било да су ове јалове „мере“ само плод неискуства, незнања или несналажења таблоидног генија. Али, бојим се да није тако. Бојим се да следи даље заривање неолибералних канџи у оно мало здравог ткива српске привреде, а то су рудни и пољопривредни ресурси, као и претварање Србије у ГМО колонију што је не тако давно човек са црним визијама обећао Хилари Клинтон.

Они који не верују мени, нека ослушну речи новог Вучићевог Министра пољопривреде који поручује да је ГМО наш национални интерес и да ће ГМО храна бити јефтинија од органске. Да је све што ова влада уради „национални интерес“ то смо већ научили на примеру Космета, али шта мислите зашто потенцира ово „јефтинија“?!

Па, ето нама спаса од глади, ето нама улазнице за Европу, ето нама будућности наше деце…

И ето нама Њега … за многаја љета … !!

Извор: ЦЕОПОМ-Истина