Због чега је потребна реформа ММФ-а?

Реформа Међународног монетарног фонда (ММФ, Фонд) потребна је, пре свега, у самом механизму одлучивања, односно прерасподели националних квота и гласачке снаге земаља чланица, коју спречавају посебно САД, које са висином своје квоте и бројем гласова могу да блокирају доношење свих најважнијих одлука. Али, растући значај земаља са убрзаним развојем, посебно пет земаља БРИКС-а у светској привреди и политици, нужно ће морати да доведе до одређених постепених промена снага и  центара моћи у овој најважнијој међународној финансијској институцији.

Свака земља чланица ММФ-а има утврђену националну квоту изражену у тзв. специјалним правима вучења (Special Drawing Rights – СПВ) обрачунској јединици и резервној активи – раније у САД доларима – која су једнака њеном упису у Фонду. Квота је основни елемент у финансијским и организационим односима чланице са ММФ-ом. До 25 одсто квоте плаћа се у резервној активи (раније у злату), а део од 75 одсто се обезбеђује у националној валути и плаћа се на захтев Фонда (амерички Вајтов план првобитно је, приликом оснивања ММФ-а, предвиђао да се 50 одсто квоте уплаћује у злату, а 50 одсто у девизама земље чланице).

ВИШЕСТРУКА УЛОГА КВОТА

Квоте имају вишеструку улогу. Оне одређују максимални износ финансијских средстава које је чланица дужна да осигура ММФ-у. Квоте су кључна одредница гласачке моћи у одлукама ММФ-а, која се базира на једном гласу за сваких 100.000 СПВ, плус 250 „базних“ гласова, који за сваку земљу износе 5,502 одсто укупних гласова, што значи „колико улога – толико гласова“. Максималан износ финансирања који чланица може добити од ММФ-а под уобичајеним приступом заснован је на њеној квоти. Квоте одређују удео земаља чланица и у генералној алокацији СПВ-а.

ММФ није организован као Уједињене нације у којима важи принцип: једна земља – један глас, већ као акционарско друштво, где економска и финансијска снага и значај земље чланице зависи од уписаног капитала-квоте.

Свака легитимна институција за глобално управљање признаје три стварности: постојање суверених националних држава; различите величине становништва тих држава; и различите националне капацитете и ресурсе. На основу тога, управљање ММФ-ом од самог почетка користило је систем гласања који је заснован на пондерисаном броју гласова. У систему пондерисаног гласања, пондери повезани са одређеним објективним варијаблама аутоматски одражавају промене током времена у овим варијаблама. Све док се ове варијабле и пондери који су им додељени сматрају легитимним, такав систем управљања може да издржи и да задржи свој легитимитет.

Фондово управљање много је критиковано – али према појединим оценама, оправдани део критике може се односити на величину пондера и елементе који се користе за њихово израчунавање, а не на принцип самог пондерисаног гласања.

Иницијалне квоте земаља оснивача ММФ-а одређивале су се по тзв. бретонвудској формули, која је садржала просечне токове увоза и извоза, монетарне резерве и национални доходак. Временом се показало да оригинална формула не одговара реалности, па је 1963. године извршена ревизија метода израчунавања квота и утврђена ревидирана бретонвудска формула. Основни смисао био је давање веће улоге мањим земљама чланицама у ММФ-у, повећањем значаја фактора трговине и осцилација у извозу, а смањења значаја фактора националног дохотка и монетарних резерви.

Даљом ревизијом квота из 1983. године извршене су значајне промене у начину њиховог израчунавања, тако што су измењени подаци који се употребљавају у квотним формулама, чији  број је смањен са десет на пет. Уместо националног дохотка уврштен је БНП, а извршена је и редефиниција холдинга резерви (да би се укључило злато и девизе, СПВ, европска новчана јединица, и резервна позиција земље у Фонду).

Одбор гувернера ММФ-а  спроводи општу ревизију квота у регуларним интервалима не дуже од пет година (или на ад хок основи). Било какве промене у квотама, због њихове природе, морају бити подржане већином са 85 одсто укупних гласова и пристанком земаља на које се повећање односи. Такве опште ревизије квота имају за циљ да одразе промене у светској економији и у основи се састоје од два елемента – целокупног нивоа квота и дистрибуције релативног удела квота, утврђене квотном формулом.

РАЗЛИЧИТЕ ФОРМУЛЕ

Формула за израчунавање квота је једно од спорних питања у самом процесу и од самог почетка увелико  је вођена политичким разматрањима. Формулом се желе обухватити све функције квота, што је наизглед тежак задатак због опречних циљева и давања веће моћи већим, развијенијим члановима који доприносе више ресурсима Фонду са једне стране, а са друге, како би се осигурало да мање земље у развоју добију адекватан приступ финансирању у случају потребе.

Оригинална формула, створена у Бретон Вудсу (САД) 1944. године када је основан ММФ и договорени  принципи послератног међународног монетарног система, била је подложна већем броју политичких ограничења. Тада је Америка, практично оснивач те организације настале на њеном тлу, изашла као највећа светска сила са скоро половином укупног светског бруто националног производа, и логично је било да добије убедљиво највећу националну квоту (а тиме и број  гласова у ММФ-у) и да једина има право вета.

Садашња квотна формула, договорена је као део реформи Фонда из 2008. године. У њој  БДП учествује са 50 одсто, отвореност привреда са 30 одсто, варијабилност – променљивост привреда са 15 одсто и монетарне резерве са 5 одсто. Укључен је и фактор компресије који се користи за смањење расипања удела квота. На основу „блендираног БДП-а“ мери се трогодишњи просек БДП-а на тржишту (60 одсто тежине), и паритет куповних снага девизних курсева (тежина 40 одсто). Отвореност привреда је петогодишњи просек суме текућих плаћања и примања (робе, услуге, приходи и трансфери). Варијабилност привреда је просек суме текућих примања и нето токови капитала (мерена као стандардно одступање од центрираног трогодишњег тренда током тринаестогодишњег периода). Монетарне резерве су дванаестомесечни просек званичних резерви (девизне резерве, СПВ, резервна позиција у ММФ-у и злато).

Лидери Групе 20 – форума најразвијенијих земаља у свету и земаља са динамичним развојем (Аустралија, Бразил, Канада, Кина, ЕУ, Француска, Немачка, Индија, Индонезија, Италија, Јапан, Мексико, Русија, Саудијска Арабија, Јужна Африка, Јужна Кореја, Турска, Велика Британија и САД), договорили су се у Сеулу 2010. године да ревидирају квоте земаља чланица ММФ-а у корист земаља у развоју. Предвиђало се да ће у јануару 2013. године бити створена нова формула расподеле квота, а да ће се до јануара 2014. године спровести 15. Општа ревизија квота. Међутим, то није било могуће урадити без ратификације 14. Опште ревизије квота, која је требало да буде завршена још 2012. године.

САД су, после петогодишње блокаде, деблокирале већ усвојену реформу те међународне финансијске организације 2010. године, односно 14. Општу ревизију  квота, која гласачка права земаља треба да усклади са новом економском реалношћу у свету. Тачније 14. ревизија квота комплетирана је 15. децембра 2010.године, а сви услови  за ступање на снагу повећања квота задовољени су тек 26. јануара 2016. године, јер је ратификација у америчком Конгресу извршена у децембру 2015. године.

Државе са убрзаним привредним развојем из БРИКС групе (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка), као и друге земље у развоју, добиле су на свој гласачки конто додатних шест одсто од укупног броја гласова у ММФ-у.

Иако је тадашње директорка ММФ-а Кристин Лагард рекла да се ради о историјској реформи, прерасподела гласова обављена је на рачун Немачке, Белгије, Француске, Велике Британије и Саудијске Арабије, које су ослабљене; Кина је само мало добила на гласачкој тежини, а доминација САД у ММФ-у је очувана. Гласачки удео САД-а, овом „историјском реформом“ смањен је са 16,7 на 16,5 одсто од укупног броја гласова у органима одлучивања ММФ-а.

НОВА РЕАЛНОСТ

ММФ је у својој реформи квота, коначно, морао прихватити нову реалност мултиполарног света. Осим што је кинески јуан (са 10,92 одсто тежине) постао део „корпе валута“ за одређивање вредности СПВ-а, у којој су још амерички долар (41,73 одсто), евро (30,93 одсто), јапански јен (8,33 одсто) и британска фунта (8,09 одсто), и БРИКС је добио одређено повећање укупне гласачке квоте у овој институцији.

Реформа квота и управљачке структуре ММФ-а донекле ојачава позицију привреда највећих земаља у убрзаном развоју и самих земаља у развоју, легитимитет тих земаља у процесу доношења одлука, и олакшава финансирање нових ресурса како би се боље одговорило на будуће кризе.

„Данас смо предузели одлучан корак напред, али то није крај променама у нашим напорима у јачању управљачке структуре ММФ-а“, рекла је приликом ступања на снагу нових квота Лагардова. Она је такође напоменула да ревидирани ММФ може осигурати да у овом брзо променљивом глобалном окружењу буду испуњене потребе свих земаља чланица.

За застој реформе од пуних пет година, која је коначно одобрена, кривицу сносе САД. Наиме, овом се реформом подразумева јачање утицаја земаља у успону и самих земаља у развоју унутар ММФ-а, а то се није свидело неким представницима најразвијених земаља, које тиме губе раније неприкосновени утицај. Главни банкари широм света су напоменули да су САД биле највећа препрека за реформу Фонда, те да су тиме узроковали значајну штету. Чак је и Велика Британија, која обично подупире ставове Вашингтона, због његовог тврдог става, тада критиковала САД.

Бела кућа је по овом питању била под притиском републиканаца. Они су тврдили да ће, ако амерички Конгрес да зелено светло за реформе, Кина, трећа по величини чланица ММФ-а, добити доминантан положај у Извршном одбору ММФ-а, јер се кинеска квота, односно гласачка снага повећала са 3,8 на 6 одсто укупних гласова, док се улога западне Европе смањује.

Амерички Конгрес традиционално је био врло скептичан о намерама ММФ-а, других међународних организација, па и Кине о питањима као што су глобалне валутне реформе. Осим тога, интензивирала се забринутост и због Русије, што није чудно јер је удео гласова Русије благо порастао (на 2,73 одсто, уместо 2,71 одсто), а та  је земља ушла у првих десет деоничара ММФ-а. Американци су толико опструисали ратификацију да је марта 2015. године тадашњи амерички министар финансија Џек Лу упозорио да ће кредибилитет САД-а бити угрожен, уколико Конгрес не одобри реформе квота и управљачких права у ММФ-у. И сам ММФ је морао да позове САД да одобри реформе па је отпор Конгреса је на крају био сломљен.

Ово треба да буде прерасподела квота прелазног раздобља, јер је на дневном реду већ 15. реформа, односно нова генерална ревизија квота и гласачких права. Она треба да приближи структуру квота и гласачка права у ММФ-у реалној економској снази и значају у међународној трговини, који поједине земље данас имају.

Заправо 15. Општа ревизија квота пружа прилику да се процени одговарајућа величина и састав средстава ММФ-а, као и да се настави процес реформи управљања ради усклађивања удела квота са релативним позицијама земаља чланица у светској економији, уз заштиту најсиромашнијих чланица. Дана 5. децембра 2016, Одбор гувернера ММФ-а усвојио је Резолуцију којом је позвао Извршни одбор Фонда да убрзано ради на 15. ревизији, са циљем да се она „заврши до  пролећног  састанка 2019, а најкасније до годишњег јесењег заседања ММФ-а и Светске банке“. У оквиру ове  ревизије квота треба и да се размотри утврђивање нове квотне формуле.

Раније су националне квоте биле распоређене тако да су најразвијеније земље света Групе 7 (САД, Јапан, Немачка, Велика Британија, Француска, Канада и Италија), у оквиру ММФ-а, могле доносити било коју одлуку или блокирати оно што им не одговара.

Потреба да се ревидирају квоте настала је због важности повећања удела земаља са динамичним развојем и земаља у развоју и несавршености израчунавања тренутних квота. Последња глобална финансијска криза из 2008. године, показала је сву слабост система у којем ММФ није могао да помогне многим земљама у развоју, а спољна трговина се фаворизовала на штету унутрашњег развоја. Будући да на глобалној основи јача економско раслојавање, повећава се и ризик од унутрашњих сукоба, појаве проблематичних земаља и других тешкоћа.

БРИКС У „ПРВИХ ДЕСЕТ“

Реформом квота у ММФ-у у динамичној глобалној економији донекле је ојачана улога земаља са убрзаним развојем. Четири од пет земаља БРИКС-а – Бразил, Кина, Индија и Русија – први пут су укључене у „првих десет“ највећих чланица ММФ-а, а са њима у друштву су САД, Јапан, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија. Земље БРИКС-а добиле су веће квоте, односно 14,7 одсто укупних гласова у ММФ-у. Кинеска квота износи 6,41 одсто укупних квота, а гласови Кине представљају 6,09 одсто свих гласова у Фонду. Највећа квота од 82,99 милијарде СПВ (око 118 милијарди америчких долара) са 831.407 гласова, што је 17,46 одсто укупних квота и 16,52 одсто свих гласова у Фонду, остаје у власништву САД-а, а 15,1 одсто гласова довољно је да се блокира доношење најважнијих  одлука, за које  је потребно 85 одсто укупних гласова (неке мање важне одлуке у ММФ-у доносе се са 50 одсто и 70 одсто укупне гласачке снаге).

Ове закаснеле реформе у Фонду последица су великих промена у светској економији. Реформа 2010. спроведена је кроз опсежне консултације са члановима најважнијих влада и спољних  деоничара, који су узели у обзир промене у глобалној економији. Конкретно, то су растућа тежина и улога динамичних тржишта у настајању и земаља у развоју.

Дакле, иако су новом прерасподелом Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка заједно добили удео од 14,7 одсто гласова, изгледа да Москва највише ради на томе да БРИКС добије удео гласова у ММФ-у, који ће му омогућити право вета. То значи да се тражи да земље БРИКС-а имају удео гласова од најмање 15 одсто. Ово је непосредни изазов, а консолидацијом земаља БРИКС-а у ММФ-у, потребно је решити проблем добијања права вета у Фонду, које сада имају само САД. Рад на прерасподели квота у корист земаља у развоју и тржишта у динамичном успону наставља се у оквиру 15. реформе квота – акумулације капитала Фонда, и ту се планира „намакнути“ потребних 0,4 одсто удела, колико групи БРИКС недостаје да има право вета у ММФ-у.

И досадашња реформа квота није неважна, јер су се удвостручила средства ММФ-а – 189 земаља чланица са 238,5 милијарди СПВ на око 477 милијарди СПВ (око 661 милијарду америчких долара) и прерасподелиле су се квоте, што значи смањење улоге напредних развијених европских земаља и земаља персијског залива, а са друге стране повећана је улога земаља у развоју и динамичних тржишта у успону, посебно Кине. Ипак, кашњење реформе 2010. године, резултирало је у губицима знатног дела гласачке снаге појединих земаља у развоју – као Нигерије за 41 одсто, Венецуеле за 41 одсто, Либије за 39 одсто и Шри Ланке за 34 одсто.

Последња реформа из 2010. укинула је стална места у Извршном одбору ММФ-а, које је држало пет највећих земаља, а међу њима није било ниједне од земаља БРИКС-а. Развијене европске земље смањиле су своје представљање за две столице, а Извршни одбор Фонда сада се састоји искључиво од изабраних чланова.

Кинески удео гласова у ММФ-у повећан је на шест одсто, а амерички удео се незнатно смањио на 16,5 одсто. Међутим, Кина још није преузела место које заправо заслужује у глобалном управљању, јер је расподела деоница са правом гласа и даље неправедна према Кини. Иако је за САД смањена квота, јаз између кинеске економске моћи и њеног утицаја у ММФ-у много је већи.

После ове реформе, међу „првих десет“ више нису Канада и Саудијска Арабија, а ушле су Индија и Бразил, иако није јасно према којим параметрима велика гласачка права имају Италија и Француска, земље које су биле погођене тешком економском  кризом. Кина се, као што је било за очекивати, са шестог места попела у сам врх лествице на треће место, иза Јапана (који има 6,48 одсто укупних квота и 6,15 одсто свих гласова у Фонду), али ово није крај и треба видети шта ће донети најављена 15. реформа квота ММФ-а.

Пет земаља групе БРИКС непрестано „подсећају“ ММФ и Светску банку да ће у случају неуспеха реформи лако успоставити свој, паралелни глобални финансијски систем, независан од Бретон Вудса, што значи да ће Група 7 остати сама у брзо променљивом свету и сналазити се како најбоље зна, иако је упитно ко је ту заиста „велики“, а ко живи од старе славе.

РОК ЗА РЕФОРМУ

Први пут у историји, ММФ, највећи и најважнији глобални институционални зајмодавац, добио је рок за реформу квота и гласова, а такав захтев Фонду је у званичној форми упутила групација БРИКС, на деветом самиту одржаном у кинеском граду Сјамену, у септембру 2017. године. „Одлучни смо да негујемо ефикасније глобално управљање економијом оно које више одражава текуће светске привредне прилике, укључујући јачи глас и бољу представљеност држава у економском успону и развоју. Потврђујемо нашу посвећеност завршетку 15. генералне ревизије квота ММФ-а до пролећног заседања 2019. и не касније од годишњег заседања 2019“, наводи се у Декларацији 9. самита одржаног под називом „Јаче партнерство и светлија будућност“.

Квинтет држава чланица БРИКС-а (2017. године), представљају 42 одсто становништва света на око петини земаљске територије, остварују око 23 одсто БДП-а и 17 одсто глобалне трговине, имају четири представника у Извршном одбору ММФ-а (без Јужне Африке). Кина, Индија, Русија и Бразил у том телу, збирно располажу са 13,77 одсто гласова, нешто више него Немачка, Француска и Велика Британија заједно (око 13,5 одсто).

БРИКС-ов орочени термин за реформу ММФ-а део је нове стратегије ове групације основане 2009. у јеку глобалне финансијске кризе, да за себе и државе у економском успону и развоју (некадашњи „трећи свет”) избори квалитетније место „у управљању светом” – поручио је тада председник Кине Си Ђинпинг. „Свету је неопходан нови, праведнији и равноправнији глобални поредак”, поновио је Си поруку коју је упутио у првом обраћању Светском економском форуму у Давосу, а затим касније и лидерима Групе 20 у Хамбургу. Тада је Си Ђинпинг упозорио да БРИКС „није причаоница већ радна група који остварује зацртано“.

„Прошле деценије БРИКС се пробио напред и постао светска тачка глобалне економије, али и фактор без кога многе кризе не би данас биле решиве“, нагласио је кинески лидер. У последњих десет година, БРИКС је збирно увећао БДП за 179 одсто, трговину за 94 одсто, док је број становништва у градовима достигао 28 одсто, сумирао је кинески вођа.

ММФ је више пута упозорен, а и сам је свестан да данашњи свет није онај из 2010. године, када је усвојена 14. генерална реформа квота, што показују показатељи привредног раста земаља БРИКС-а, где је Кина већ неколико година светски лидер када су у питању проценти привредног раста. То би морало да се одрази и на квоте у ММФ-у, из којих проистичу и гласачка права која имају земље у том телу. Иако је очигледно да је постојеће стање глобалне моћи неодрживо, САД тешко прихватају нову реалност, да више не могу да буду главни светски играч који доноси одлуке према својим интересима и пита се за све. Треба споменути да иако је Америка још увек највећа економија света мерена у номиналном БДП-у, Кина је прва ако се мери на основу паритета куповних снага (Purchasing Power Parity).

НЕПРАВЕДНИ СИСТЕМ КВОТА

Од завршетка Другог светског рата, Америка је играла кључну улогу у ММФ-у, што је проистицало из њене доминантне економске снаге у том тренутку. Временом њена квота је постепено смањивана, као и неким другим значајним западним земљама. Међутим, реформски процес је у последњих 20-30 година био доста спор, а токови у светској привреди, који су били изузетно динамични, нису одражавали адекватне реформе квота и гласова у ММФ-у.

Земље БРИКС-а, пре свих Кина и Индија, па и Русија, које су имале више стопе привредног раста од просека у свету, сада имају разлог више да траже поновну реформу квота у Фонду јер није у питању период од 2016. до данас, него у ствари, од усвајања реформе 2010. која је темељена на званичним статистичким подацима из 2008. и 2009. године. То значи да су око десет година стари званични макроекономски подаци о привредној снази држава на основу којих су установљене квоте, које су ступиле на снагу тек 2016. године.

Захтев земаља БРИКС-а делује оправдано с обзиром на параметре који утичу на одређивање квота, али је питање када би могла да уследи наредна прерасподела квота. САД, али и неке друге најбогатије западне земље не желе да изгубе утицај па ће урадити све како би опструисале тај процес. То свакако неће ићи лако, јер ће захваљујући одређеним процедурама унутар ММФ-а земље чланице водити рачуна о својој преговарачкој позицији.

Постојећи систем квота у ММФ-у очигледно није праведан и, пре свега, одговара интересима западних земаља. Рецимо, Запад, односно ЕУ и САД, као и земље БРИКС-а, давале су у 2017. години идентичан допринос светском БДП-у, по 23 одсто. Међутим, када је реч о гласачкој снази у Фонду, ЕУ и САД имају дупло више – 30 одсто. Проблем је у томе што се у обзир за одређивање квота узимају не само БДП, него и други критеријуми, попут „отворености економије“, што иде на руку, пре свега, западним европским земљама. Већ низ година води се борба за промену постојећег превазиђеног система, захваљујући којем развијене земље диктирају политику ММФ-а, Светске банке и других финансијских институција.

Амерички министар финансија Стивен Мнучин рекао је недавно да се САД противе повећању укупног финансирања и квотних удела у ММФ-у, али подржавају проширење дела кризног фонда ММФ-а, тзв. Новог аранжмана за позајмљивање (New arrangements to borrow) и да је важно да ММФ одржи довољна финансијска средства како би одговорио на потенцијалне кризе. „Према нашем мишљењу, ММФ тренутно има довољно ресурса за остварење своје мисије, а земље такође имају знатна комплементарна средства уколико се појави криза“, рекао је Мнучин у изјави у априлу ове године на пролећним састанцима глобалних централних банкара и финансијских лидера у Вашингтону током заседања ММФ-а и Светске банке. „Дакле, не видимо да је у овом тренутку потребно повећање квота и подржавамо затварање 15. генералне ревизије квота, што је пре могуће“, оцена је Трампове администрације.

У тренутку када се ММФ спрема да објави 15. Општу ревизију квота за годишње заседање ММФ и Светске банке (које ће се одржати у Вашингтону од 14. до 20. октобра 2019.), САД одговарају да ће блокирати реформу – односно укинути редистрибуцију квота земаља чланица у ММФ-у, у корист повећања кризног фонда.

Садашњи ресурси који су на располагању ММФ-у требало би да се допуне реформом квота. ММФ користи три главна извора финансирања, од којих је само један стални. Уписи квота су централни финансијски ресурс ММФ-а, чине 661 милијарду САД долара, што представља 49 одсто укупних средстава ММФ-а. Два додатна извора за финансирање укључују НАП, који са 253 милијарде САД долара чини 19 одсто и билатерални уговори о задуживању са износом од 440 милијарди америчких долара, што је 33 одсто.

Кумулативно, укупни ресурси ММФ-а износе 1,35 билиона САД долара или 1,67 процената укупног светског БДП-а. То би могло бити довољно за финансирање једне или више криза у неколико земаља, али не би било довољно у случају глобалне системске кризе. Како светски БДП и даље расте, ресурси ММФ-а као удео у БДП-у ће опадати.

Штавише, до 2022. године, ресурси ММФ-а ће такође опадати, јер ће НАП и билатерални споразуми о позајмљивању истећи ако се не обнове. Дошло је до превеликог ослањања на неквотне изворе финансирања. Ово је у нескладу са основним принципом ММФ-а да квоте треба да буду главни извор средстава ММФ-а, па би требало смањити ослањање на алтернативне изворе финансирања.

НАП је знатно проширен 2009. на врхунцу последње светске финансијске кризе. Овај аранжман је, у ствари, колективни споразум између 28 земаља и финансијских институција и ММФ-а, основан 1997. године, где оне позајмљују одређени износ капитала Фонду. Група 7 је обезбеђивала око 60 одсто, а БРИКС око 15 одсто средстава. Са обавезама од преко 100 милијарди америчких долара, Америка је највећи учесник. ММФ га користи онда када његова финансијска средства не могу да краткорочно задовоље потребе позајмљивања земаља чланица.

ЛУКАВИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАН

Према томе, Америка је лукаво смислила свој глобални финансијски план у ММФ-у. Снагом вета хоће да нову реформу квота стави ад акта, а да подржи НАП новим средствима, где се не дира управљачка структура унутар ММФ-а и тиме избегава могућност евентуалног добијања права вета групације БРИКС. Промена у гласачким уделима захтева одобрење супервећине од 85 одсто гласачке снаге, које Америка глатко може да блокира са својих 16,52 одсто укупних гласова у ММФ-у. Тако земље БРИКС-а, остају „кратких рукава“, не би ништа добиле у погледу заслуженог повећања квота и своје нове снаге у Извршном одбору Фонда, већ би од њих било тражено да обезбеде додатна средства за овај кризни фонд ММФ-а. Групација БРИКС не треба да прихвати ове захтеве САД, тим пре што су основале своју сопствену Нову развојну банку са иницијалним капиталом од 100 милијарди САД долара (гласачка снага сваке чланице једнака је броју уписаних удела у капитални сток банке).

У 21. веку, иначе, сматра се да су пет земаља са највећим растућим привредама у свету – Кина, Индија, Бразил, Мексико и Јужна Африка. То је неформална тзв. Група 5, која нема успостављену административну структуру попут осталих међународних организација.

Како се свет развијао, тако су се повећавале и квоте и гласачка снага у Фонду. Иако су квоте израчунате постојећом формулом основно полазиште за алокацију улога земаља чланица, оне служе као смернице, а не као круто правило, јер Одбор гувернера ММФ-а има пуно дискреционо право у одлукама о деоницама. Постоје значајне разлике између стварних и израчунатих квота земаља чланица у ММФ-у. Тако су за Европу и еврозону стварне квоте веће од израчунатих квота, док је за Кину, стварна квота само око половине израчунате квоте, па овакво одступање заслужује брзу корекцију.

Америчка администрација заузима став да је тренутни ниво ресурса адекватан с обзиром на „алтернативне изворе финансирања који су доступни земљама“ и да неће подржати повећање. Насупрот томе, многе државе ЕУ фаворизују повећање укупних квота ММФ-а (и очување БДП-а и отворености привреда као главних варијабли). И ЕУ и Јапан предлажу да добровољни доприноси последњих година путем НАП-а буду „награђени“ ревизијом квота. Кина и остале земље БРИКС-а траже повећање квота и смањење неусклађености удела квота. Земље у развоју (оличене у Групи 24), преферирају повећање квота и смањење неквотних облика финансирања.

Будући да се ММФ суочава са кључним тренутком 15. Опште ревизије квота, нови генерални директор ММФ-а требало би да активно настави да се бори са реформама Фондовог квотног механизма и управљања, те повећања гласова и заступљености највећих растућих економија и земаља у развоју, како би помогао ММФ-у да задржи своју уздрману легитимност и делотворност. Бугарка Кристалина Георгијева (економисткиња и досадашња извршна директорка Светске банке)  изабрана је 25. септембра ове године за новог челника Фонда, као једини кандидат, чији ће посао бити додатно отежан због тврдог става Америке и њеног противљења било каквим суштинским реформама, које би угрозиле њену водећу позицију у светској економији и финансијама.

Као главно наслеђе система Бретон Вудса под вођством САД, ММФ је осмишљен како би спроводио међународну монетарну сарадњу, осигурао зајмове и помоћ земљама чланицама и међународну финансијску стабилност. Али глобални економски поредак у свету значајно се променио од почетка новог века. Са једне стране, брзорастуће економије у настајању све више доприносе глобалном расту. Са друге стране, постојећи систем глобалног управљања бори се за ублажавање глобалних неравнотежа, олакшавање мултилатералних трговинских споразума или решавања кризе државних дугова. Под тим околностима, природно је да би реформа ММФ-а дала већи глас динамичним тржиштима у успону и земљама у развоју.

Квоте и управљање ММФ-ом објективно још увек не одражавају промене у структури глобалне економије. Чињеница да квоте са правом гласа не одговарају економском статусу земаља чланица смањују заступљеност динамичних привреда у успону и земаља у развоју, те слабо одражавају објективност и легитимност ММФ-а. Због тога је в.д. директора Фонда Дејвид Липтон недавно изјавио да ММФ „не може очекивати да ће задржати глобални досег и ресурсе“, који су му потребни, „уколико земље не добију економску важност и буду спремне да на одговарајући начин преузму своју одговорност у Фонду“.

Реформе гласачке снаге требало би да се убрзају, како би се ојачао легитимитет Фонда. Ове реформе требало би да иду паралелно са повећањем финансијске моћи засноване на квотама, тако да ММФ одговора својој основној сврси. Фонд је једна је од најважнијих институција која је створена заједно са другим на крају Другог светског рата, како би се подстакао „мирољубиви мултилатерализам“ заснован на утврђеним правилима. Уз квалитет његових анализа и финансијских средстава на која може да се позива, легитимитет њеног управљања требало би да буде главни извор његове снаге.

Ако ММФ жели да буде релевантан, ефикасније реагује на кризе, одржава финансијску стабилност и унапреди глобално економско управљање, мора да се прилагоди променљивом окружењу у свету и осигура да се чује глас изван круга најразвијенијих земаља.

Дејан Јововић је научни саветник и редовни члан Научног друштва економиста Србије.

---

Извор: Нови Стандард