ХААРП као ултимативно оружје за масовно уништење

Уводне напомене аутора

Технике модификовања природног окружења за војне потребе представљају, у тренутним околностима, ултимативно оружје за масовну деструкцију. У дебатама које се воде на тему глобалних климатских промена ретко се обзнањује чињеница да временски услови могу бити коришћени као део нове генерације софистицираног електромагнетног оружја. Како Русија, тако и Америка, развиле су технике за манипулацију климе у војне сврхе.

Технике модификације природног окружења САД примењује више од пола века. Амерички математичар Џон фон Нојман, у вези са америчким министарством одбране, започео је са истраживањима модификовања временских услова крајем четрдесетих година у јеку Хладног рата, предвидевши „неслућене могућности различитих форми климатског рата“. Током рата у Вијетнаму коришћене су технике сејања облака, почев од тзв. пројекта Попај, са циљем да се пролонгира сезона монсуна и блокирају руте за снабдевање непријатеља намирницама поред Хо Ши Мина.

Америчка војска је развила напредне могућности које пружају могућност селективне промене временских шаблона. Технологија, која је била усавршена под High-frequency Active Auroral Research Program (HAARP) – високофреквентни активни аурорални истраживачки програм – представљала је додатак Стратешкој одбрамбеној иницијативи „Звездани ратови“ (the Strategic Defense Initiative – ‘Star Wars’). Са војне тачке гледишта, ХААРП је оружје за масовно уништење, које делује из атмосфере и које има моћ да дестабилизује агрикултурне и еколошке системе широм света. У документу Америчког ратног ваздухопловства (AF 2025 Final Report) стоји следеће: „пружа ратној страни широк спектар могућности, опција за победу односно за принудну промену непријатељских околности, на пример: изазивање поплава, урагана, суша или земљотреса; модификовање временских услова постаће део унутрашње и међународне сигурности и може бити покренуто унилатерално… Могло би да служи како у офанзивне, тако и у дефанзивне сврхе. Способност да се стварају магле, падавине, олује на Земљи, или да се мења време у свемиру део је интегрисаног скупа (војних) технологија“

Године 1977. Генерална скупштина УН је ратификовала међународну конвенцију којом је забрањена „војна или друга непријатељска употреба техника модификације временских услова са дуготрајним или тешким последицама“. Тада су „технике модификовања окружења“ дефинисане као „било које технике којима могу да се мењају – кроз намерну манипулацију природним процесима – динамика, композиција или структура Земље, укључујући и литосферу, хидросферу и атмосферу, или свемир“, према Конвенцији за забрану војне или било које друге непријатељске употребе техника модификовања природног окружења (УН, Женева, 18.5.1977. године). И док је суштина конвенције из 1977. године била поново потврђена на Конвенцији УН о климатским промена, на самиту у Рију, 1992. године, дебата о временским модификацијама у војне сврхе постала је научни табу. Војни аналитичари и научници остају неми на ову тему. Метеоролози не истражују ово питање, нити је могућност климатских манипулација као дела војне и обавештајне агенде тема у широј дебати око климатских промена коју организује УН. Док је дискусија о војној примени климатских и временских услова као дела стратегије САД после Хладног рата и даље остала табу тема, америчко ваздухопловство је, било како било, објавило стратешку важност техника модификације климе као дела неконвенционалног рата на модерном ратном попришту, укључујући и спровођење, од непријатеља скривених, „тајних“ операција модификовања временских услова. У овом тренутку наше историји, америчке и НАТО снаге су распоређене широм света.

САД и њени савезници не циљају само на Сирију, Иран и Северну Кореју, већ прете и Русији и Кини.

Пентагон је формулисао контуре глобалне војне агенде, „дуги рат“ – рат без граница.

„Рат временским условима“ је ултимативно оружје за масовно уништење са потенцијалима да дестабилизује непријатељев екосистем, уништи му пољопривреду, онемогући мреже за комуникацију. Другим речима, технике за модификовање времена могле би да поткопају читаве економије држава, осиромаше милионе људи и „униште нације“ без распоређивања војних трупа и тешке артиљерије. Текст који следи, са изузетком малих измена, први пут је био објављен у септембру 2004. Тај чланак се надовезивао на претходну студију коју је аутор назвао „Вашингтонско оружје Новог светског поретка има способност да покрене климатске промене“ (Washingtons New World Order Weapons Have the Ahility to Trigger Climate Change), http://www.globalresearch. ca/articles/CH0201A.html.

Овај есеј је посвећен Розали Бертел, која је на самом почетку открила дијаболичну природу пројекта ХААРП, као дела неконвенционалног оружаног програма: „ХААРП је везан за педесет година интензивног и веома деструктивног програма да се разуме и контролише горња атмосфера. ХААРП је интегрални део дуге историје истраживања свемира. Војне импликације комбиновања ових пројеката су алармантне. Способност да ХААРП- Spacelab комбинација испоручи огромну количину енергије, у поређењу са нуклеарном бомбом, било где на Земљи, путем ласера или зракова честица, застрашујућа је. Овај пројекат ће, по свему судећи, бити „продат“ јавности као свемирски штит против евентуалне употребе оружја, односно, за оне лаковерније, уређај за поправљање озонског омотача.“

Искрено се надам да ће овај чланак обновити дебату о опасностима рата временским условима, и да ће допринети постизању ширег циља – светског мира – за који ће бити неопходно да се истог момента „разоружа“ САД-НАТО војни апарат.

Рат временским условима

Значајна експанзија америчког арсенала за ратовање временским условима, приоритета Министарства одбране, није предмет дебате или дискусије. Док еколози криве Бушову администрацију што није потписала Кјото протокол, питање „временског рата“, тачније, манипулација временским шаблонима у војне сврхе никада се не помиње. Америчке ваздухопловне снаге имају могућност да манипулишу климом било у сврхе тестирања, било у потпуно војно-обавештајне сврхе. То значи да располажу постројењима којима могу да изазивају поплаве, урагане, суше и земљотресе.

Последњих неколико година америчко Министарство одбране издваја значајне своте новца у сврхе даљег развоја и усавршавања ових постројења. И, док не постоје чврсти докази да су постројења за рат временским условима америчког ваздухопловства заиста намерно намењене за модификацију временских околности, за очекивати је да би макар, уколико би се ове околности развиле у војне сврхе, могле бити објекат рутинског тестирања много више и на исти начин као и тестирање нових конвенционалних и стратешких оружаних система.

Сувишно је рећи да је главна ствар научни табу. Могућност климатских и еколошких манипулација као део војне и обавештајне агенде никад није уважавана као релевантна.

Иронично, Пентагон се, препознајући способност модификације светске климе у војне сврхе, придружио консензусу глобалног загревања. У својој великој студији Пентагон је до детаља анализирао импликације различитих сценарија глобалног загревања. Пентагонски документ је згодна маска. Ни једном једином речју се не спомиње његов главни програм за рат временом: „Високофреквентни активни аурорални истраживачки програм“, The High-Frequency Active Auroral Research Program (HAARP), са базом у Гокони, Аљасци, којим удружени управљају америчко ратно ваздухопловство и морнарица. Постоји неколико објашњења намењених широким народним масама, везаних за време и климатске промене, од којих ниједно у потпуности не објашњава веома необичне и непредвидљиве климатске промене, да не помињемо људске жртве и разарања које су довеле до дестабилизације читавих пољопривредних и екосистема. Не треба рећи да ова објашњења никада не покривају питања климатских манипулација у војне сврхе.

Климатске манипулације америчке војске: програм ХААРП

ХААРП постоји још од 1992. То је део нове генерације софистицираног наоружања под америчком стратешком одбрамбеном иницијативом (US Strate- gic Defense Initiative, SDI). ХААРП представља систем моћних антена којима се могу креирати „контролисане локалне модификације јоносфере“ (горњег дела атмосфере):

„ХААРП ће бити коришћен да изазива мале локализоване промене јоносферске температуре, што ће резултирати физичким реакцијама које би се могле проучавати било да су близу или на самој области где је лоциран ХААРП“ (информација са сајта ХААРП-а). Николас Бегич, који је активно укључен у кампању против ХААРП-а, описује ХААРП као: „супермоћну радиоталасно- зрачећу технологију која подиже делове јоносфере усмеравајући зрак и загревајући те делове. Електромагнетни таласи тада одскачу Светски призната научница др Розали Бертел описује ХААРП као „гигантски грејач који може да проузрокује огромне поремећаје у јоносфери, стварајући не само рупе, већ и дуге резове у заштитном слоју који задржава смртоносну радијацију да не бомбардује планету“. Према Ричарду Вилијамсу, физичару и консултанту лабораторије „Дејвид Сарноф“ у Принстону, ХААРП представља „један неодговорни акт глобалног вандализма“.

Он и многи други боје се сцене број два, у којој би ХААРП „одашиљао много већу количину енергије у јоносферу. То би могло изазвати озбиљне поремећаје у горњем слоју атмосфере, на једној локацији, на којој би били произведени ефекти који би се годинама брзо ширили Земљом“. ХААРП је јавности представљен као програм научног и академског истраживања. Амерички војни документи, ипак, наговештавају да је главни циљ ХААРП-а да се „експлоатише јоносфера за потребе Министарства одбране“. Без експлицитног указивања на програм ХААРП, студија америчког војног ваздухопловства указује на употребу „индукованих јоносферских модификација“ као средства за мењање временских образаца, као и за ометање непријатељске комуникације и радара. ХААРП такође има способност да покрене искључења електричне енергије и наруши системе електричне енергије читавих региона.

Анализа изјава које долазе од стране америчког војног ваздухопловства указује на незамисливо: прикривена манипулација временским обрасцима, комуникационим системима, електричном енергијом као оружје за глобални рат пружа могућност Америци да поремети и доминира читавим регионима широм света.

Временски рат: корпоративна игра

ХААРП је активан од раних 1990-их година. Систем антена је у Гакони у Аљасци иницијално био заснован на технологији коју је патентирао Advanced Power Technologies Inc. (APTI), заправо грана корпорације Atlantic Ritchfield (ARCO). Прву фазу ХААРП-а, Инструмент за истраживање атмосфере, Ionospheric Research Instrument (IRI), завршио је APTI. Системи iri антена били су прво инсталирани 1992, гране British Aerospace Systems (BAES), који су користили APTI патент. Антене зраче у атмосферу користећи систем бежичних високофреквентних одашиљача.

Године 1994. ARCO је продао APTI, заједно са патентима и уговором за конструкцију друге фазе, тајанственим високотехнолошким војним Е-системима (E-Systems), који су повезани и са Централном обавештајном агенцијом (http:// www.crystalinks.com/haarp.html). Е-системи су специјализовани у производњи електронске ратне опреме, машинерије за навигацију и извиђање, укључујући и „високософистициране уређаје за шпијунирање“: „Е-системи представљају једну од највећих сауговорника у обавештајне сврхе на свету, обављају послове за ЦИА, одбрамбене обавештајне организације, и друге. 1,8 милијарди долара њиховог годишњег прихода делом је и од ових организација, заједно са 800 милиона долара за тзв. црне пројекте – пројекте који су толико тајни да се чак ни из америчког Конгреса не може сазнати колико се новца издваја за њих (http://www.eart- hpulse.com/haarp/vandalism.html)“. „Поменута компанија је опремала такве војне пројекте као што су тзв. План судњег дана – систем који практично допушта председнику да покрене нуклеарни рат – и Операција Пустињска Олуја http:// www.princetonreview.com/cte/profiles/in ternshipGenInfo.asp?internshipID=998″. – Купивши APTI, Е-системи су добили технологију за стратешко ратовање временским условима, као и права на патенте, укључујући и амерички Патент бр. 4,686,605 Бернарда Џ. Истлунда, под називом „Метод и апаратус за мењање региона у атмосфери Земље, јоносфере и/или магнетосфере“. Важно је поменути да су патенти које су урадили APTI и Истлунд базирани на истраживањима која је радио Никола Тесла (чије су многе идеје биле украдене од стране америчких корпорација). Истлунд је своју смртоносну технологију описао као способну „да изазове /…/ тотални прекид комуникација преко огромне површине наше планете, уништење ракета или авиона, њихово скретање са путање или конфузију/…/ модификацију времена…“

Не изненађује што је претходно овај патент био запечаћен и означен као строго поверљив наређењем Владе. Једва годину дана након што су Е-системи откупили APTI технологију за рат временом, Е-системе је купио Raytheon, четврти по величини сауговорник америчке војске. Кроз ове операције обртања новца, Raytheon је постао највећа фирма на свету у „одбрамбеној технологији“. У међувремену, ARCO, који је APTI продао Е-системима, сам је био купљен од стране BP-AMO- CO нафтног конзорцијума, тиме се интегришући у највећу нафтну компанију на свету (ВР).

Raytheon сада, кроз своју компанију Е-системи, поседује патенте за развијање постројења ХААРП временског рата у Гакони, Аљасци. Raytheon је такође укључен и у друге области истраживања временских прилика у војне сврхе, укључујући и активности његове поткомпаније на Антарктику – Raytheon Polar Services.

„Поседовање времена“ – кретање ка финалној сцени

Најављено ја да ће се ХААРП антене и предајници градити у неколико различитих фаза (http://www.haarp.alaska.edu/ haarp/phases.html):

развојни прототип ДП – Developmental Prototype (DP) (http://www.haarp.alaska. edu/haarp/dp.html);

пун ДП – Filled DP (FDP);

ограничен ИРИ – Limited IRI (LIRI);

пуни или финални ИРИ – Full size or final IRI (FIRI) http://www.haarp.alaska. edu/haarp/fdp.html.

За време Клинтонове администрације тзв. Пун ДП-систем, састављен од низа од четрдесет осам активних антена са повезаним бежичним одашиљачима – био је инсталиран и комплетиран на ХААРП постројењу 1994. (види тачку 1 испод); под иницијалним развојним прототипом (DP) само је осамнаест од четрдесет осам одашиљача било повезано. Бернар Истлунд је у интервјуу из 1997. рекао да ће овај спектар антена у својој финалној фази бити највећи грејач јоносфере који је икада био саграђен. Ипак, према Истлунду, овај систем од четрдесет осам антена није довољно снажан (1997.) да све његове идеје из патента оствари. „Ипак, близу су остварења, то је веома моћан уређај, нарочито ако буду стигли до проширене фазе.“ Проширена, финална фаза, према Истлундовој визији, оствариће максимални капацитет да манипулише временским шаблонима на планети, сада је и постигнута. Под Бушовом администрацијом, главни партнер фирме Raytheon, који поседује патенте, у конструкцији и развојној фази спектра ХААРП антена, јесте British Aero- space Systems (BAES), који је био укључен и у почетну инсталацију антена почетком деведесетих година. Уговор вредан више милиона долара је гарантован од стране Канцеларије за поморска истраживања, са BAES -ом 2003. године ,кроз поткомпанију BAE Systems Advanced Technologies Inc. Уговор је потписан тек два месеца пре англо-америчке инвазије на Ирак. Користећи технологију Raytheon-а, BAES је требало да развије ИРИ – инструмент ХААРП-а за истраживање јоносфере до његових пуних капацитета (горепоменути OMPM).

Априла 2003. године, BAE Systems Advanced Technologies уступају производњу и инсталацију антена корпорацији Phazar (http://www.phazar.com/), корпорацији која је специјализована за напредне бежичне антене за војне потребе. (Phazar поседује корпорацију за производњу антена, http ://www. antennaproducts.com, у Тексасу). Phazar је добио задатак и да произведе и инсталира сто тридесет две укрштене диполне антене за ХААРП постројење. (http://www.antennaproducts.com/News%20Release%2004-18-03.pdf). Априла 2004, само годину дана касније, била је покренута финална фаза експанзије ХААРП постројења (Министарство одбране, 19.4.2004). Ова фаза састојала се од опремања свих сто осамдесет антена са високофреквентним одашиљачима. BAE Systems Advanced Technologies били су награђени још једним лукративним уговором, овога пута на 35 милиона долара. Јула 2004. Phazar је испоручио инсталирао сто тридесет две укрштене диполн антене, укључујући и структуре за подршку антенама, као и систем надгледање са земље у ХААРП постројењу, повећавајући број антена са четрдесет осам на сто осамдесет.

У међувремену, BAE Systems Advanced Tec hnologies склопили су уговор са фирмом која се бави одбрамбеном електроником и чије је седиште у Џерзију – DRS Technologes Inc. Уговор је био „тежак“ 11,5 милион долара, и подразумевао је производњу и уградњу високофреквентних радио-одашиљача за систем ХААРП антена. Даље се у том уговору наводи да је ДРС у обавези да произведе и инсталира „више од шездесет модела Д616Г 10-киловата дуалних одашиљача“, који ће се ко ристити са антенама из ХААРП систем; (из компанијских изјава не може се јасно утврдити да ли би свих сто осамдесет антена требало да буде опремљено са по једним одашиљачем, што би довело до потпуног опремања ИРИ система).

Тестирање ХААРП опреме (2003-2004.)

Вредно је помена да је проширење (од 2003. до 2004.) захтевано у делу уговора постигнутог између BAE Systems Advanced Technologies и његових различитих саговорника рутинско тестирање инсталиране опреме за временски рат. Међуфаза ФИРИ (видети горе) била је да оперише од 2004. након што је комплетиран систем од сто осамдесет антена у уговору Phazar -а, док се још чекало на преостале виокофреквентне одашиљаче.

По овом питању, могли смо видети извештај који је објавио руски парламент, Дума, 2002. године, где се наводи да је америчка војска планирала да тестира технике модификације временских услова на територији Аљаске, као и на два друга места: „Одбори су известили да су САД планирале да тестирају три постројења ове врсте. Једно од њих лоцирано је на војној области за тестирање у Аљасци и тестирања у пуном опсегу треба да почну почетком 2003. Друго је на Гренланду, а треће у Норвешкој. Када ова постројења буду лансирана у свемир из Норвешке, Аљаске и Гренланда, биће створена затворена контура са заиста фантастичним потенцијалом за утицај на Земљу.

Амерички планови да се спроведе велики подухват научног експеримента под програмом ХААРП које глобално друштво неће моћи контролисати, створиће оружје способно да прекине линије радио-комуникације, опреме инсталиране на свемирским бродовима и ракетама, изазове озбиљна оштећења на електричним мрежама и нафтним и гасним цевоводима, и имаће негативан утицај на ментално здравље људи у читавим регионима“ (пренела новинска агенција Интерфакс, 8.8.2002). Било да је овај извештај руске Думе о тестовима „који почињу 2003.“ тачан или не, са америчком администрацијом треба се суочити на свим нивоима, политичким и дипломатским, националним и интернационалним, на седницама УН-а и америчког Конгреса, треба да то учини и међународна научна заједница, еколози, антиратни покрети… Будућност човечанства је у опасности због коришћења техника модификовања временских услова. Штавише, да би се повела ефикасна кампања, неопходно је предузети поткрепљивање научне истраге о необичним временским појавама уоченим у последњих неколико година (а нарочито од почетка 2003). Ова истрага би требало да буде далекосежна, са прикупљањем релевантних података, откривајући везу између специфичне временске појаве на примећену активност антена са Аљаске, као и са две друге области, итд. Фаза ФИРИ, описана као „максималне величине од 180 антена поређаних у 15×12 редова“, по распореду је требало да буде завршена средином 2006. (под претпоставком да су постављени преостали дуални одашиљачи) и у том тренутку би ХААРП достигао свој пуни капацитет, што тачније значи да ће имати способност да за војне сврхе селективно мења временске шаблоне било где у свету.

Ратовање временским приликама против „Непослушних држава“

Необичне климатске промене у Сједињеним Државама и Западној Европи су опширно документоване. Међутим, оно што су медији пропустили да назначе јесте број необичних и драматичних климатских промена које су се догодиле претходних година у земљама које су означене као потенцијалне мете од стране администрације у Вашингтону, а у складу са њеном доктрином превентивног рата.

Обрасци временских прилика у Северној Кореји, на пример, од средине деведесетих су обележени серијом суша које прате поплаве, што за резултат има уништење целокупног пољопривредног система. На Куби, образац је веома сличан поменутом у Северној Кореји (види табелу 3). У Ираку, Ирану и Сирији разорна суша догодила се 1999. У Авганистану четири сушне године претходиле су инвазији америчких снага 2001, доводећи притом до потпуног уништења руралне привреде и масовне глади. Иако не постоје докази да су ове временске појаве резултат климатског рата, Phillips Geophysics Lab, која је партнер на ХААРП пројекту, нуди курс војном особљу у војној бази Hanscom у Мериленду под називом „Технике модификације временских прилика“. Курс експлицитно предвиђа нацрт за покретање олуја, урагана и сл. за војну употребу. Манипулација временским приликама представља врхунско оружје у превентивном рату. Може бити уперено против непријатеља, али и против „пријатељских земаља“, без њиховог знања. Рат временским условима представља тајни облик превентивног рата. Манипулисање климатским приликама може бити коришћено да се дестабилизује економија непријатеља, екосистем или пољопривреда (нпр. Северна Кореја или Куба). Непотребно је рећи да може да изазове хаос на финансијским и робним тржиштима, и потенцијално се може користити као инструмент „повлашћене трговине“ зарад стицања финансијске користи. Има способност дестабилизације институција једне земље. Истовремено, поремећај у пољопривреди ствара већу зависност од помоћи у храни и увоза жита из САД и других западних земаља. Бушова администрација је изјавила да задржава право да превентивно нападне ове земље, са циљем да се осигура безбедност САД.

Вашингтон је претио неколицини земаља, укључујући Кину и Русију, превентивним нуклеарним ударима. Може се претпоставити да циљање ових непокорних држава постоји и када је у питању и употреба техника модификације времен- ских прилика.

Иако не постоје докази о употреби овакве врсте рата против тзв. „отпадничких држава“, смернице политике „технике интервенција помоћу временских прилика“ су успостављене и технологија је у потпуности оперативна.

Необични климатски логађаји – Северна Кореја, Куба, Авганистан и Ирак

Северна Кореjа

Понављање поплава у суша, често у истој години, погађа Северну Кореју од 1995; према подацима Пјонгјанга, 220.000 људи је умрло од глади која је наступила. Према подацима САД број умрлих од глади се процењује на 2 милиона. Прва велика поплава се догодила 1995. Било је поплава и суша и 1999 год. Озбиљна несташица воде која је наступила после суше 1999 довела је до уништења усева. „Температура воде у пиринчаним пољима иде и преко 40 степени и стабљике пиринча добијене од младица пропадају. Посебно године 2001, дошло је до велике суше где је проценат падавина био на само 10% од нормалног нивоа, која је служила да се наруше пољопривредни усеви. А онда неколико месеци касније, у октобру, дошло је до обилних поплава које су довеле до даљњег уништења жетве пиринча и кризе у дистрибуцији хране. Званичници у Кангвон провинцији – области која већ трпи несташице хране – кажу да је утицај јаких киша и поплава поражавајући. Нормална количина падавина за октобар треба да буде око 20 мм. Али у најгоре погођеним подручјима 400 мм кише је пало у само 12 сати. ‘То су биле најгоре поплаве од када је почела да се води евиденција од 1910’, изјавио је Ким Сонг Хван, шеф владиног комитета за санацију поплава у региону“.

Куба

Неколико година Куба је била погођена периодичним сушама; 1991, количина падавина у источној Куби је била на најнижем нивоу још од 1941. „Тим Уједињених нација је проценио да је 539.000 људи, од тога 280.000 фармера, директно погођено смањеном доступности хране или смањењем прихода због губитака у производњи. Неке од забележених појава су: глад у појединим деловима земље, губитак и до 14% приноса шећерне репе која је посађена лани и смањење приноса пролећне сетве, количина кише није била довољна да би семе проклијало (што ће смањити принос за следећу годину); губици до 42 % у појединим културама као што су: коренасто поврће, пасуљ, банана, и пиринач у пет источних провинција; смањење сточног фонда, живине и губици у производњи јаја.“ Године 2003. разарајућа суша је погодила западни део Кубе.

Године 2004, у периоду мај-јуни, земља је била погођена најгором сушом у историји.

„Тешка суша која је погодила источни део Кубе еродирала је 40% обрадивог земљишта, изгладнела хиљаде грла стоке и приближно 4 милиона људи довела у ситуацију да буквално броје сваку кап воде за пиће“. Суша је описана као најгора у последњих четрдесет година. „Суша је смањила ниво подземних вода за отприлике 10 стопа (3 метра) у последњих десет година, исушујући притом 5.000 бунара у провинцији“, изјавио је геолог Леандро Бермудез, потпредседник кубанског Националног института за водопривредна истраживања.

Градови остају без воде. Према писању часописа Индипендент, „Суша је бацила Кубу на колена“.

Незапажено од стране светске јавности, најдужи сушни период у претходних неколико деценија је бацио је већи део Кубе на колена. Да ли је то криза која ће коначно уништити Фиделову револуцију? „Широм централне и источне Кубе, сви, од пољопривредника до владиних званичника, покушавају да се изборе са сушом која је почела пре десет година, а интензивирала се у последње две године. У Холгину је више од 12.500 грла стоке угинуло, само у 2004. години, док је производња млека опала 20%. Цене пасуља, житарица и других намирница су у приватним маркетима подивљале.“ Суша је изазвала губитке у милионима долара, а званичници троше још више милиона како би копали нове бунаре, градили цевоводе и друге мере које би могле олакшати кризу – што су све огромне суме за осиромашену државу која се бори са тешким економским временима и са Сједињеним Државама. Такође су предузели мере и премештања стоке на плодније тле, а раде и на цевоводу од тридесет две миље којим би требало да повежу град Холгин са највећом кубанском реком Кауто. Цевовод који кошта пет милиона долара могао би бити комплетиран следећег месеца, писало је у Chicago Tribune, 29. јула 2004. Овај извештај је био објављен непосредно пре него што су кубанску обалу погодили урагани, што је било праћено јаким кишама.

Авганистан и бивше совjетске републике у централноj Азији

Најгора суша у историји Авганистана догодила се у три узастопне године које су претходиле инвазији коју је предводила Америка, од 1999. до 2001. Пољопривредни опоравак 1990-их година са почетка авганистанско-совјетског рата био је заустављен.

У освит Америком предвођене инвазије 2001. године, Сједињене Државе су снабделе Авганистан генетски модификованим житом и пригодним врстама ђубрива, које би се користило са ГМ житом, за које је речено да је високоотпорно на сушу. Међутим, донација ГМ жита је такође довела и до дестабилизације мале сеоске економије јер ове генетски модификоване врсте нису могле да се репродукују локално. Године 2002. дошло је до глади која је буквално покосила земљу, док су о томе медији јако оскудно извештавали. Слични, иако мање озбиљни услови, превагнули су и у бившим совјетским републикама: Казахстану, Киргистану, Таџикистану, Туркменистану и Узбекистану. „Као и Авганистан, и Таџикистан је имао своју инфраструктуру која је била уништена продуженим грађанским ратом са муслиманским фундаменталистима. Отада, најгора суша у региону у претходне 74 године је уништила усеве у већем делу земље, остављајући готово 6,2 милиона људи рањиве пред претњом глади и болести, са цифре од 3 милиона претходне године. Једини део економије који је остао нетакнут јесте трговина дрогом. Таџикистан је транзитна рута за 65 до 85% хероина кријумчареног из Авганистана, највећег светског произвођача.“

Изазвани најнижим степеном падавина (2001) који се памти, огромне површине Ирана, Узбекистана, Пакистана и Таџикистана претворене су у пустињу. Чини се да криза испуњава алармантна предвиђања о климатским променама, сугеришући да ће се државе дуж старог Пута свиле суочити са стрмим порастом температуре више него у било ком другом региону на планети. До краја века, биће за 5 степени Целзијуса топлије, што ће значити да жива у термометру редовно бити изнад 40 степени. Студија коју је објавио Центар за истраживања климатских промена Тиндал на универзитету East Anglia, предвиђа да ће се азијске земље, од Казахстана до Саудијске Арабије, загрејати два пута брже него друге. „Неколико држава“ наводи се у извештају, „укључујући и Узбекистан, Таџикистан,Авганистан и Иран – на ру-бу су глади.“

У Таџикистану су Уједињене нације апеловале да се избегне катастрофа. „Потребна је хитна помоћ или ће доћи до огромне глади“, рекао је Метју Кахан, координатор хуманитарне помоћи УН-а, обраћајући се из главног града Таџикистана. „У земљи је пало најмање кише у односу на последњих седамдесет пет година. Породице које су прошле године преживеле тако што су продавале своје краве и пилиће, сада више немају начин да издрже. Нека домаћинства продавала су и стакло из прозора и дрвене греде из кровова само да би прикупила новац за храну.“

Ирак

Године 1999. Ирак је прошао кроз најгору сушу века, чија је последица била још већа зависност од увезеног жита у програму „нафта за храну“. Дошло је до пада од готово 70 % у жетви пшенице, јечма и других житарица, што је послужило да се додатно ослаби привреду, која је већ била осакаћена економским санкцијама и рутинским бомбардовањима савезничких летелица изнад зоне забране летова. Слична, иако мање озбиљна ситуација, догодила се и у Сирији и у Ирану, обележена значајним падом пољопривредне производње.

Превод – Катарина Бунтић-Марковић

---

Извор: Геополитика, Светиње Браничева