Империјска геополитика тероризма

Италијански аналитичар Умберто Паскали је за македонску телевизију дао интервју у коме објашњава своје виђење теорристичког напада у Паризу, а транскрипт интервјуа објавио је портал Global Research. Паскали тврди да до напада није случајно дошло само три дана пошто је Француска минирала све напоре Обамине администрације да Европу – у складу са препоруком Збигњева Бжежинског – увуче у сукоб са Русијом, што би за европске народе значило само рат и беду, а тога постају све свеснији у Паризу, али и Берлину и Риму. Наиме, истог дана је немачки лист Bild am Sonntag објавио сличан текст, а Романо Проди такође тражи укидање санкција, „које су потпуно нефункционелне и само узрокују штету европској, посебно италијанској економији“. Италијански аналитичар за Балкан тврди да се „најзад буди и стиче независност, која је годинама жртвована у сулудом британском геополитичком експерименту“ и поручује да се „не треба плашити пожара који се виде из делова распадајућег царства, јер су ове убилачке акције последњи очајнички потези Волстрита и Лондона у покушају да очувају глобалну хегемонију“.

У Француској се пред нашим очима одвијала досад невиђена драма. Пошто су у редакцији часописа Charlie Hebdo терористи убили 12 људи, нови терористички напади потресају Француску. Медији износе податке да су убице већ неколико година сумњиви америчким и британским службама, које их имају у банкама података. Дакле, били су добро познати и Французима. Снимак на коме терориста убија полицајца испред зграде у којој је Charlie Hebdo уплашила је становништво и ствара се клима попут некаквог „европског 11. септембра“. Шта се догађа?

— Наравно да нема сумње да смо усред терористичког деловања. Стварна терористичка операција има два аспекта. Први, људи су убијени. Други циљ, а што је најважније, види се њихова висока способност да циљано тероришу становништво. Терористичке акције имају тактику, неки је зову и војном тактиком, где је потребно да се одабере што већа група што више непосредних жртава. Овиме се терорише становништво и уцењује вођство земље. Порука влади је: ви нисте способни да одбраните своје људе, ми смо победили и сад ћете морати да прихватите наше услове.

Терористички чин који не допире до јавности и не погоди никог није остварио сврху. Његова је сврха да терорше сваког, терорисати све нас. Треба бити свестан тога, не губити главу, остати хладан и схватити шта се заправо догађа и коме то треба. Наравно, ту је јасан елеменат страха и питање: како се то могло догодити? Како се то могло догодити у центру Париза од терориста који су били добро познати француској, америчкој и британској обавештајној служби? Шта ће бити следеће? У војним уџбеницима се ово назива „маглом рата“, која има ту предност да напад може да испровоцира хистеричне реакције.

Кажете да је циљ и сврха свега да „терорише становништво и уцењује владу“?

— На то питање се мора одговорити сада. Француска има велику муслиманску популацију, која је била укључена у војне нападе у арапским земаљама и другим подручјима. Током председавања Николаса Саркозија проводила се јака домаћа политика репресије, посебно на периферијама француских градова насељених Арапима. Ту су и мере против исламског вела итд. Па ипак, ништа се не може поредити са овим. Ту је и ИДИЛ, кровна терористичка организација, коју су створиле западне обавештајне службе, где су мушкарци обучавани и финансирани да униште Сирију, Либију, Ирак, Јемен итд. Сада је та фантомска ИДИЛ напала Француску и Европу. Гледајте, убице и нападачи на Charlie Hebdo су очито били добро обучени људи у војном смислу. Имали су и добе обавештајне податке. Били су обучени у униформе војних специјалаца, а не као терористи ИДИЛ или бомбаши самоубице. Они су били маскирани, што иначе не чине фундаменталисти. Говорили су француски и нису уништили „богохулни материјал“, кога је наводно требало да униште и што се увек јавља као modus operandi код ИДИЛ. Ако ћемо веровати првим извештајима о њиховом идентитету, они су били француски држављани, били су добро познати безбедносним службама Француске и њихове податке и профиле су у посебној листи имале америчке и британске службе. Упркос њиховој војној обуци, они су деловали као да увежбавају некакву филмску сцену. Направили су представу вичући: „Реците људима да смо Ал каида из Јемена!“ Они су се кретали преспоро. Као да су хтели да их што боље виде или да буду убијени.

Зашто?

— Морате се запитати шта је учинила Француска да заслужи такву „казну“? То не може бити никава ситна тактика. Па највећа промене у стратегији француске владе је изјава Оланда о потреби да се стане на крај санкцијама против Русије и да се отвори нова ера сарадње између Европе и Русије. Четвртог јануара, три дана пре убојства, Оланд је дао до тада невиђени двосатни интервју за радио France Inter и изјавио: „Санкције морају да престану“. Он је изјавио: „Ако Русија буде у кризи, то не мора нужно бити добро за Европу. Нисам за политику остваривања циљева чинећи оно што је још горе и мислим да се санкције морају зауставити… Путин не жели да припоји источну Украјину. Он ми је то рекао. Он само не жели да Украјина уђе у НАТО“.

За неколико дана би требало да се одржи састанак на коме би се могла решити украјинска криза и да се стане украј вештачкој подели између Европе и Русије. Самит би требало да се одржи 15. јнауара у Казахстану, где би требало да буду украјински председник Порошенко и Владимир Путин, заједно са Оландом и немачком канацеларком Ангелом Меркел. Оланд је рекао да је посебно оптимистичан и да ће договор бити постигнут. „Отићи ћу у Астану 15. јануара под једним условом, а то је да се постигне напредак… И ја мислим да ће напретка бити“, изјавио је Оланд.

Француска и лично Оланд су преузели иницијативу да се организује самит за зближавање Европе и Русије…

— Тачно. Не теба наглашавати колико је важна ова промена у вези са француском иницијативом. Оланд је већ раније самоиницијативно посетио Путина, и то у приватној ненајављеној посети, кад се враћао из Казахстана. Оланд, који је био један од најближих савезника либералне империјалистичке политике Обама/Бжежински, одједном је учинио радикалан заокрет. Његова странка је постала готово неважна. Његов кредибилитет је пао на 12 одсто, док Французи траже било какву алтернативу беди и рату, а то би могла да буде Марин ле Пен, која отворено хвали Путина. Украјинска криза, са државним ударом кога је спонзорисао Вашингтон, покушај да се поставе НАТО базе на Криму, затим дивљи притисци на европске челнике да иду против соопствених економских и стратешких интереса довели су до ескалације и могуће претње стварним ратом против Русије. Све је то довело до тога да је Француска минирала тај сулуди план. У финансијским центрима на Волстриту и у Лондону ова ратна стратегија није ништа друго него последња шанса за опстанак. Задња опција за тај пљачкашки систем. Дакле, три дана касније извршен је напад у Француској, која је суочена са сценаријем грађанског рата.

Шта ће се сада догодити?

— Сад се рат води на територији Француске. Елемент збуњености и хистерије главна је одлика ове стратегије. Али темељни интереси Француске и Европе се неће променити. Стратези дестабилизације могу да понуде само беду и рат. Дакле, уверен сам да овај блицкриг неће успети. То, наравно, зависи од тога што ће учинити остатак Европе, посебно Немачка и Италија. Пошто је Француска заузела став, из Немачке стижу сличне поруке, а Bild am Sonntag 4. јануара пише: „Они који би да дестабилизују Русију – економски и политички – следе потпуно различите интересе од наших. То није у интересу ни Немачке ни Европе. Желимо да помогнемо у решавању сукоба у Украјини, а не да Русију бацимо на колена. Никад нам није био циљ да гурамо Русију у политички и економски хаос. Ко то жели за све нас у Европи представља велику опасност“.

Како видите ситуацију на Балкану и у Македонији у овом контексту? Шта значи ово груписање за Македонију?

— Пре свега, челници влада морају имати на уму да је циљ ове операције било сејање панике и паралисање јавности. Одговорни људи морају да учине све и доносе праве одлуке, али и да разумеју да овај напад није био демонстрација моћи. То је био знак очаја и слабости. Претили су да имају целу Европу, а највероватније је Европа за њих већ изгубљена или, боље речено, на путу је ка новој независности. Ви сте срећни у Македонији јер имате државника попут Николе Груевског. Он би могао да проведе политику попут Де Гола – 360 степени у свим смеровима. Македонија има улогу много већу од величине земље, она је сада велики удео у регионалној игри на Балкану и шире.

Уствари, време је опасно, али је опасно јер смо на ивици историјске прекретнице и стварања новог праведнијег система међународних односа и економског напрека. То вреди посебно на Балкану.

Зашто на Балкану?

— Јер је овај простор већ и de facto освојио приличан део независности. Заправо, балканизацијом је дошло до инверзије процеса поробљавања, кога је наметнуло Британско царство. Ова страшна реч балканизација најекстремнија је верзија тактике divide et impera. Погледајте шта су учинили на Балкану. Имали сте Турску у сукобу са Грчком, која је у сукобу са Македонијом, а Македонија у сукобу са Албанијом. Србија против Хрватске, Босна је подељена. Косово је НАТО претворио у свој протекторат. Бугарска и Румунија… Турска је, са једне стране, требало да буде против Русије, у рату са Сиријом итд.

Сада ће се почети да се догађа супротно. Народи који су били присиљени да учествују у овом геополитичком експерименту, кога су измислили луди британски научници, побеђују манипулацију и балканизацију.

Турска је сад пронашла заједнички језик и интерес са Русијом. Мађарска се побунила против великих банака. Грчка је близу да изабере Алексиса Ципраса за премијера који ће стати на крај беди и рату. Мења се динамика у односима у Турској и Македонији, земљама заморчићима ове империјалистичке стратегије. Балкан постаје подручје великог развоја. Кина и Русија, земље које су саме превладале овај геополитички трик, сад се боре за све остале, посебно стварајући конкретну сарадњу и савез са земљама Балкана. Велики инфраструктурни пројекти о којима је говорила Европа никад нису покренути, а сад почињу кинеска улагања. Река развоја, мира и помирења ће тећи из Турске у Грчку, Македонију, Србију. Брзи и супермодеран транспортни пројекат, који се види на примеру пруге Будимпешта-Београд, иде даље у Аустрију и северну Европу. Гасовод из Русије у Турску и даље је безбеднији него икад.

Не желим да будем циничан, али је готово разумљива убилачка реакција оних који су се по правилу користили овим регионом. Они губе ову велику игру.

Али опасност од тероризма?

— Предложио сам пре неког времена да у спору између Грчке и Македоније посредује Владимир Путин. Можете ли замислити предност чврстих односа са земљама попут Кине и Русије на обострану корист њих и балканских земаља. Кина жели да се поједноставе економска улагања, а, ако кренете да решавате економске и стратешке проблеме, онда ће питање тероризма постати кудикамо лакше за суочавање с њим. Антитерористички савез са Евроазијском економском унијом и сарадња земаља са заједничким циљем погодиће праве центре тероризма. Може се стати украј том крвавом, модерном и неслужбеном начину ратовања. Македонија је у доброј позицији да другим земаљма понуди оснивање антитерористичког савеза. Велика ствар је да сачувамо хладну главу. Немојте бити импресионирани крвавим пожарима у деловима царства које се урушава. Хируршки и прецизно одсеците терористичке пипке.

Извор: Global Research, Нови Стандард