Проф. др Винко Перић – Између профаног и масонског света

Професор др Винко Перић спада у ретке саговорнике са којима је увек задовољство и привилегија разговарати, без обзира на време и тему, с обзиром да проблеме сагледава мултидисциплинарно и објективно, а оно што мисли говори отворено, неоптерећен социјалним статусом или политичким интересима. Због тога је повремено мета “жуте штампе” и одређених интересних и конфесионалних група, али се на то не осврће превише у складу са оном Толстојевом “Не осврћем се за лавежом паса!”. Његови одговори уmеју да изненаде али, ако га пажљиво пратите, од њега увек научите нешто ново, увек добијете димензију више и поглед даље.  Само, често фактор времена треба узети у обзир и сачекати да тај поглед даље буде видљив просечном човеку.

 Када смо са њим први пут причали нисмо ни знали да се бави и масонским радом. Нити је он о томе говорио. Тема је била његов иновативни патриотски пројекат “Српски пијемонт-Западни Балкан”. О његовом масонству дознали смо касније и он није бежао да о томе говори. Дотакли смо се масонских тема више пута, а његови одговори на наша питања везано за масонску симболику у Трамповим наступима објављени под називом “Проф. др Винко Перић – О Трампу, масонима и осталом”, један је од најчитанијих ауторских текстова који је наш портал икада објавио. На адресу редакције и уредништва стигло је мноштво коментара и питања која су показала колико овакве теме интересију јавност, на овај или онај начин. Пажљиво смо их проучили, груписали и уобличили, а затим замолили професора Перића, Сувереног Великог Главног Инспектора  (Највиши – 33° Шкотског реда) и Заменика Великог Мајстора Регуларне Велике Ложе Србије, да са нама, отворено колико може поразговара на тему истинитог и искреног односа профаног и масонског у животу појединца. При томе нисмо крили одређени скептицизам који гајимо према прокламованим циљевима масонског покрета.

 Професор и будући Велики Мајстор “Велике Националне Ложе Републике Српске” се одазвао и понудио нам два сата времена приликом своје посете Београду. Време смо пробили, али смо верујем направили сјајан интервју, који су на неки начин обликовали посетиоци ЦЕОПОМ-Истине, којима се захваљујемо, као и увек луцидном академику Перићу.

 Интервју преносимо у целости, уз подразумевану ограду да ставови саговорника нису и ставови редакције.

 Поштовани професоре, захваљујем на времену које нам посвећујете и спремности да, у складу са интересовањем наших читалаца, да тако кажем продубимо наше разговоре о масонству. За почетак реците нам шта, заправо, значи бити масон данас?

Значи оно исто што је значило још од настанка, толико старог да у свом рачуњању времена сматра да је ово 6017. година. Значи бити „добар човек на добром гласу“, живети и радити, и у Светлости уместо само у тами, уносити светлост у тамно окружење, а то значи, бити узоран и напредан члан друштва, одан пријатељ, добар родитељ и патриота, чега нажалост имамо све мање у профаном друштву.

 Признајем да звучи убедљиво, али то су само речи а рецимо да сам ја скептик који не верује у црно-бели свет и сматра да није неопходно бити масон да би се тамно разликовало од светлог, или да би се било „добар човек“. Могу ли бити слободан да Вас замолим да о масонству и његовом утицају на свакодневни живот појединца причамо превасходно кроз Ваш животни пут, нормално у оквиру онога о чему можете да говорите?

Можете, зашто да не. Код мене Вам је све отворено, транспарентно, законито и легитимно. Што би се рекло „Немам ораха ни у једном џепу“!

Али, пре него што почнемо, желим да Вам кажем како немам ништа против Вашег или било чијег другог скептицизма. Напротив. Он итекако може бити здрава полазна основа за изучавање и разумевање непознатог, посебно када иде руку под руку са практичном провером и увереном истином. Оно што је битно јесте да одбаците предрасуде. Предрасуде окивају дух и не дају му да узлети. Када наиђете на нека одшкринута врата скептицизам Вас мами да их још мало одшкринете и завирите унутра, а предрасуде нагоне да продужите даље и не осврнувши се. То је велика разлика. Дакле, будите скептик, али одбаците предрасуде. Сумњајте али не осуђујте пре него нешто проверите лично.

Како мислите да проверимо, да сви постанемо масони?

Непосредна искуствена провера јесте увек најбоља и ја се никада нисам покајао што сам се за њу одлучио, али наравно не морате постати масон да бисте све проверавали. Моје Масонско искуство ми говори да се кроз принципе масонског учења све може постићи далеко лакше, лепше, квалитетније, тачније, поштеније, брже итд. . . Сами знате колико је окружење пребукирано разним дезинформацијама, од појединаца као меритора, далтониста и дилетаната до медија, неверних Тома и политичара.

А ако се желите уверити о предностима и лепоти Слободног зидарства, по мени, савршенства и хармоније живота и рада, лепоте и задовољства, онда требате бити Масон. А први корак је да у профаном свету будете бољи од просека, па да Вас неки Масон препоручи и да гаранцију за Вас.

Поновићу, битно је одбацити предрасуде. Не говорим то због Вас, јер сам се већ уверио да су ваша аналитичност и професионализам јачи од  свих предрасуда које евентуално у себи носите, већ због  читалаца за које кажете да су их неки моји ставови заинтригирали.

 Захваљујем на спремности да говорите о себи. Ваша прича је посебно занимљива, јер ви сте човек који се, да тако кажем, успешно попео на врхове оба та паралелна света, и масонског и овоземаљског, односно профаног како то ви масони волите да кажете. Овамо сте троструки доктор наука, плус почасни доктор наука Института за националну историју из Њујорка, Академик, професор на Универзитету у Брчком, власник медијске компаније „Виком“, аутор на десетине научних радова из различитих области, добитник на стотине угледних награда и признања, а Тамо имате иницијацију највишег степена 33^о , други сте човек у врху масонерије у Србији и ускоро ћете постати и први у РС, тј. Велики Мајстор Велике Националне Ложе Републике Српске, нове Масонске државе у свету. Нема много таквих примера, без обзира што слови да су масони свет материјално успешних и богатих људи. Ретко једно остварење прати ниво другог, а још далеко ређе је попети се на оба врха истовремено. Опет, из Ваше биографије, знам да сте почели као дете из радничке породице, да сте до света научних титула дошли кроз велико пожртвовање и само-прегоран рад, а да сте масон, бар у јавности, постали када сте већ били угледан и материјално ситуиран човек. Колико Вам је времена и одрицања требало за то и како се осећате седећи на врховима два, та тако кажем, паралелна света?

Верујем да је та подела „светова“ у вашем питању хипотетичка или постављена са аспекта човека који је одабрао да живи само у једном, овоземаљском, свету. Са мог аспекта то нису паралелни већ међусобно прожети „светови“, који у нашим животима одражавају један и други. Или мањкавости вашег и мог овоземаљског света се одлично надопуњују Масонским светом за онога ко се не мири са постојећим, а могао бих рећи да је то надградња овог нашег света.

Писао је о томе, рецимо, наш брат Хесе у Сидарти, Демијану и Степском вуку. То је једна од ствари које постајете свесни када Вас обасја Светлост масонства. Да нема паралелних, већ прожимајућих светова. Даље је ствар Вашег избора. Када вас та Светлост обасја и када се уверите у праву истину, онда потврдите и овоземаљску сумњу да се ништа случајно не дешава. У том контексту моје карактерне црте и жеља да увек тежим да будем најбољи у ономе што радим су вероватно биле запажене још у мојој раној младости.

Хоћу да кажем да гледано са овог аспекта ништа ми се у животу није дешавало случајно, од тренутка када сам у основној школи од електронских делова направио ЦБ радио станицу 27МХз и био међу најбољим тадашњим електроничарима у Југославији, до одласка на усавршавање у Берлин.

Пошто говоримо о оба света, овако бих ја практично рекао о човеку као бићу предодређеном да спозна Светлост. Не улазећи у начин постанка, али по рођењу, сви смо различити и у различитим околностима одрастамо. То младалачко одрастање и закључци, веома утичу на будућност сваког човека. Различито се едукујемо и примамо нове спознаје и информације. У профаном свету је савремени тренд ка демократским заједничким правима и једнакостима, и појединца и друштва тј. окружења. Транзиција је болан и спор процес. Често се ради манипулацијама, обманама, лажима, и увек други лобира и често силом намеће. Једно се јавно прича, друго тајно ради, а треће мисли.

Наводим пример наметања Америчке модерне окупационе демократије у свету, које су као по правилу одобравали или водили Језуити. Само операцију „Милосрдни анђео“ истинито схватите и разумите. Колико је истина и превара?

У масонском свету тога нема или је занемарив број. Све иде брже, лепше и са љубављу, а што је посебно битно сваки самостални Слободни зидар се сам увери у истину, коју касније у профаном свету покушава имплементирати колико може.

Значи у Масонском свету се транзиција свести појединца одвија брже, лепше и на бази уверене истине о свему и личне жеље за прихватање новог, бољег, квалитетнијег, уз несебичну и искрену помоћ Братства.

Браћа, када прођу три обавезна степена и постану Мајстори масони, за почетак мало сазнање преносе и више енергије посвећују професионалним активностима, други жуде за даљим учењем, иницијацијама и духовним спознајама, трећи се посвећују добротворном раду за окружење и Човечанство, четврти воде рачуна о „луфтонима“ (деци, пресељене браће у вечност) и њиховој будућнсти итд… Масони су свет слободних људи и по томе се разликују од свих других братстава која претендују да спознају Тајне. Они не личе један на другог као роботи, већ спознају и поштују опште принципе Великог Архитекте Свих Светова, не занемарујући своју индивидуалност. То је велика предност и снага Слободног зидарства. Али, шта год да одаберете морате бити спремни да издржите бројна искушења, непрекидно учите и улажете напор. Мој пут до Масонског врха другог света, како га ви називате, трајао је 30-так година. Али то није крај пута …

На која искушења мислите?

На сва она искушења са којима се људи сусрећу. Материјална, породична, духовна, телесна – било која. То што сте масон не ослобађа Вас животних недаћа или искушења, јер морате се срести са свим оним што Вам је намењено. Али, Светлост којом сте обасјани и истинска Браћа Масони помажу Вам да све то лакше пребродите, да победите и кренете даље. Јер дух, заправо, креира материју.

Ја сам, рецимо, пре шест година оболео од карцинома и победио. Пре пар година успешно сам решио и озбиљне срчане тегобе и сада се осећам као најздравији човек на свету, по свим питањима. За то су заслужни како медицина, тако и моје стање духа, а и за једно и за друго заслужна су моја масонска браћа. Надам се да ме разумете.

Можда Вас разумем, можда и не, али хајде да мало прецизирамо. Знам неке људе који су постали масони да би се успели на врхове, али никада се нису издигли изнад просечности. За Вас знам да сте већ били и познати и признати када сте постали масон. Који је, заправо, Ваш рецепт за успех? Да ли је уопште везан за масонство?

Поново покушавате да раздвојите нераздвојиво. Чињеница је да сам ја, мерено овоземаљским мерилима, био увек напредан, иновативан, коректан и успешан и пре уласка у масонерију. Дакле, нисам тамо ушао, као ти Ваши пријатељи, да бих постао професионално успешан или богат, али унутрашње упознавање Браће, даје Вам шансу да у Вашем свету, лакше, боље, квалитетније радите и напредујете, подразумева се по законима државе у којој радите. Ушао сам да бих Себе обогатио духовно, да нађем неке егзистенцијалне одговоре из профаног света који и не морају бити везани за материју, да сазнам праве истине и да имам задовољство дружења са правим и успешним људима. Али, када додирнете Светлост, или када Вас она обасја, свеједно, онда све видите јасније, а ви сами добијате димензију више која вам све чини доступнијим.

Једноставно мање лутате, боље се усмеравате, брже и лакше ходате кроз живот, софистициранији сте, а тп не може да се не одрази и на материјални свет. Све је то повезано. Али, ту долазимо до онога што је потенцијал неког човека, што је увек ограничавајући фактор. Па, фактор доступности онога што желите, без чега нема правилног усмеравања према циљу, па самим тим ни успеха.

Тајна мог успеха је у великој енергији и посвећености ономе што радим, без обзира шта је то. Са тим сам се, мислим, родио. Као дечак, заљубљеник у Теслу, аматерски сам се бавио проналазаштвом и умео сам да сате и сате проведем на неком проблему док га не би решио или разумео. Нема одустајања, само напред.

Даље, увек сам спреман да учим, при чему разликујем битно од небитног. Све што мислим да ми може затребати у животу желим да научим да радим сам, ако је могуће. Ако није, увек консултујем најбоље стручњаке које могу наћи. Увек правим средњорочне и дугорочне планове, а према Деминговом кругу квалитета проверавам пређени пут и коригујем се према потреби. Такође, веома ценим фактор време у свему што радим. Време је чудесна и веома битна димензија и постојања и фактора успешности сваке стратегије. Зато никада нисам губио време са дангубама, мериторима и онима што не знају шта хоће од себе. Никада нисам пио, коцкао се, нити се приближио дрогама, или било чему што ствара зависност.  Ексклузивно ћу Вам рећи и за две научне дисциплине, које обавезно употребљавам и о којима се не прича. Оне се изучавају само на посебним високим западним школама, какву сам ја завршио – ЕЦПД Универзитет за Мир и Развој Уједињених нација из Париза. На меморандуму моје Магистарске дипломе стоји Круг, Коцка и Троугао. Те научне дисциплине су: „Предвиђање“, и фид бек имплементираних стратегија и „Вероватноћа успеха одређене стратегије“, или проценат успеха, које ми дају научне смернице за евентуално кориговање стратегије у фактору времена ка циљу.

Дакле, увек сам био потпуно посвећен ономе што радим, шта год то било. Можда је та посвећеност последица тога што сам још од најраније младости био фасциниран Теслом и његовим односом према животу и раду. Једино нисам разумео његов став о женама, јер мени су даме увек биле инспирација за љубав, лепоту и приврженост послу. Оаза починка и инспиративности за даљу посвећеност послу.

И где су Вам ту масони и њихово учење?

У Светлости. Слободно зидарство, његови принципи и иницијације дају вам не само нова духовна сазнања, већ и далеко потпуније сагледавање онога што мислите да вам је познато у профаном свету.  Да се не би губили у фразама, пробаћу да то објасним метафорички, лако разумљивим речима. Пробудите се у огромној мрачној просторији. Испочетка не видите ништа, али после извесног времена очи Вам се привикну на таму и почињете да разазнајете само неке ствари и нормално се крећете. Мислите да је то у реду, да је довољно. А онда нађете шибицу, па затим и свећу. Затим бакљу. Схватате да сваки пут видите нешто што претходно нисте могли, и да ваша могућност да користите оно што има у соби расте. Све док не пронађете прекидач и упалите сијалицу. Тада спознате да је соба нешто савим друго, лепше и дргачије од оног што сте мислили. А када дође и рефлектор…

Ето, то је однос профаног (овоземаљског) света и масонских иницијација

Да, објаснили сте то врло пластично, мада нисам сигуран да би се мој парох сложио с Вама. Али, сада желим да појаснимо нешто друго. У овом „нашем“, профаном, свету постоји она изрека да ће Вам људи опростити све, само не успех. Како је то у масонском свету? Често читамо о зависти, свађама и поделама у масонским ложама. Шта нам можете о томе рећи?

Вашег пароха пуно поздравите. Ово о чему ја причам може са верског аспекта правилно да разуме само честити Владика и Религијске вође, али због виших интереса ни они се не би јавно сложили са мном, без обзира што се тајно разумемо и нисмо на супротним странама!

Иначе, та изрека заиста доста тачно одражава стање у профаном свету, и том сегменту ће се и са Вама и са мном сложити и Ваш парох. Са тим сам се суочио много пута. Моја реакција је и пре него што сам постао масон била слична као и сада. Никада се нисам тиме превише оптерећивао, мада свакако то сада подносим са више светлосног мира. Једноставно, нисам никада трошио време бавећи се глупостима и завишћу других. Знајући да никада никоме ништа нисам украо, да никога нисам преварио или намерно оштетио, ишао сам даље својим путем, ка својим циљевима.

Што се тиче масонерије нормално је да и у њој повремено избију појаве тих духовних сенки, посебно у „младим“ ложама, јер сви смо ми прво људи па све остало. Али, само масонско учење и устројство реда не дозвољава им да се размахну чак и ако се појаве. Зато, немојте да вас заведу наслови које повремено читате по новинама, посебно оним таблоидног типа. Далеко је то од истине. И сам сам био мета таквих трачева, па отприлике знам како такви текстови настају. Једном приликом сам, новинарки коју сам случајно срео на неком партију, на питање да ли познајем неку жену масона одговорио потврдно, а она је од тога направила чланак како оснивам женску масонску ложу у Републици Српској. Досолила је то неким мојим изјавама у штампи, које су се односиле на сасвим другу тему, понешто измислила, додала моју слику и ето „истине“. https://youtu.be/QDvGDFW9lwc.

Још нису хтели ни демант да објаве, па сам то морао да учиним јавно преко медија, и ако према масонским правилима то нисам требао радити. Али, тада сам био у француској масонерији и желео сам да предупредим могуће заблуде које је тај текст могао изазвати, поготово што је у БиХ веома лоша ситуација по свим питањима.

Дакле, врло је мало истине у тим сензационалним текстовима о дешавањима у појединим ложама, а и за то мало може се рећи оно „Злонамерно употребљена истина гора је и од најгоре изречене лажи“. При томе, по правилу, аутори који о томе пишу не знају готово ништа о масонерији, а постављају се као ауторитети и меритори. Но, то добро продаје новине.

Масонерија је древни ред, строго хијерархијски устројен, постоје процедуре у свему, од обраћања до ритуала. Од ученика до Великог Мајстора. Ако Вам се нешто не допада, или Вам је неприхватљиво, увек можете затражити тзв. часни отпуст и отићи, али не можете радити по своме, нити јавно одати масонску тајну. На шта би то личило. Исто тако постоје процедуре како се постаје старешина ложе, како се уноси Светлост. Ложа се не може освојити „пучем“, нити се неки њен део отцепити као сепаратистичка република. А о таквим стварима често налетите у штампи, посебно жутој. Све су то глупости.

Са друге стране саставни део масонских техника су тзв. „Радови“ кроз које појединац „клеше себе“ и управо се ослобађа копрени профаног света какве су завист, љубомора, мржња и друге. Не само у односу на браћу масоне, већ на све људе уопште. Како напредујете те сенке остају све више иза Вас, односно беже пред Светлошћу у коју улазите.

Да не дужим, односи међу масонима су далеко искренији, толерантнији и здравији него односи међу људима у профаном свету. Заиста. Нема обмана, превара, бешчашћа, нема користољубља као мотива за дружење. Када си у невољи, не мораш ни тражити помоћ, браћа која то виде сама ће се јавити да помогну. И ти ћеш њима. Уосталом, таква се и заклетва даје.

Све то прогнано је из животне свакодневнице профаног света који се данас губи у негативним емоцијама, зависти, мржњи, љубомори.

Није случајно да у масонском свету нема болести заснованих на стресу и осталим  психосоматским узроцима. Оне нестају кроз иницијације и поштовање принципа масонског учења усавршаваних стотинама година.

Јесте ли Ви имали пример братске помоћи коју сте поменули, или сте само чули да то постоји?

Имао сам, наравно. Већ сам наговестио опасне болести које сам победио. Рецимо, моју трећу операцију од Рака радили су браћа масони, две претходне нису биле тако успешне, не због стручности Доктора него због услова у мањем месту, опреме, технике и технологије. Од тада нисам имао више никаквих тегоба од те болести.

Имам пример и из пословног света. Пошто водим велику компанију и велике послове нормално стално користим банкарске кредите. У једном тренутку имао сам проблема са доспелим обавезама и тражио сам начин да их релаксирам неким повољним кредитом на више година, не превише скупим. Али, није га било. Дигао сам руке и кренуо у продају неких некретнина стечених пре рата. Али, убрзо се на вратима моје банке појавио директор једне мање банке са којом до тада нисам сарађивао и понудио ми управо онакве услове који су ми требали. Пријатно сам се изненадио и признао му то, а он се насмешио и одговорио (парафразирам) – Па, господине Перићу, мало смо пратили Ваш рад и мислимо да је време да и ми, кроз овај кредит, унесемо мало „Светлости“ у вашу компанију. Одмах ми је било јасно о чему се ради. Тај кредит је релаксирао моје новчане проблеме и данас је моје пословање стабилно и ликвидно.

Кад смо се дотакли бизниса, чуо сам да се приликом масонских сусрета највише разговара управо о бизнису. Влада мишљење да масонство није за сиротињу. Да ли је то тачно и колико је Вама Братство донело у послу?

Па, и јесте и нисте у праву. Заблуда је да је масонерија клуб богатих који се састају да би били још богатији. За то служе неке друге тајне организације. А опет, сама организација састанака која подразумева да се после обредног рада увек иде на заједничку вечеру и дружење, отвара могућност да се тада разговара о различитим темама. Нормално је да људи који се баве бизнисом о томе и разговарају, баш као што браћа уметници преферирају разговоре о уметности, грађевинци о лепим зградама, доктори о медецини итд… А где се Братски разговара, ту се и договара. Посебна погодност за бизнис јесте што сем пословних интереса, ако се изнађу, имате и братски однос који је гарант искреног и поштеног приступа. Наравно, уз подразумевано поштовање свих закона који важе у профаном свету. Друга битна ствар је размена контаката и информација на таквим скуповима, што је од изузетног значаја у савременом пословном свету. Браћа масони су увек добро обавештени људи, а то данас често доноси новац. Знате да је увек информација највреднији и најбитнији фактор свега па и бизниса. Не могу рећи да током дружења са Браћом нисам имао неке пословне користи, али у мом случају то заиста није било капитално.

Код Масона је чињеница да су чланови ложа понекад врло утицајни људи из света политике, банкарства, науке, и да после обреда са тим људима седите и разговарате као себи равним, као Браћа. Нормално да то носи своје бенефите у смислу бизниза или других интереса.

Но, без дилеме, могу да кажем да разговори о бизнису нису примарни разлог окупљања, то је још једна заблуда која се шири о масонима. Наша окупљања су пре свега рад на духовном напретку, који нам помаже да будемо „добри људи на добром гласу“. Разговори о бизнису, када их има, последица су а не узрок, бар за већину чланства. Такође, бољи материјални статус појединца не доноси му предности у раду и напредовању.

Овде треба истаћи да Нас не треба мешати са Ротаријанцима, за које се погрешно понекад говори, да су пред-улаз за Масонерију. То је нетачно. Они немају баш ништа са Нама, мада се повремено дешава да неки од њих улазе у наше чланство. Но, они немају Тајну, они су пре нешто као хуманитарна НВО организација, која има додира са обавештајним службама (наравно, не сви). Ово знам јер сам својевремено, са групом пријатеља-патриота, био један од оснивача Бањалучног Ротари клуба, али када смо сагледали истину, нас 5 патриота и поштених људи их је напустило пре званичног конституисања. О њиховом патриотизму не бих, али о аргументима за безаконско лобирање сам сведок, а то је да у Бањалучком Ротаратију обично седе, разговарају и ручају већином Судије и Адвокати.

Хвала, занимљиво јесте, али сами кажете да су Ротаријанци, какви год да су, маргиналци. Вратио бих се Масонима. Оно што верујући православци, а и друге конфесије, замерају масонима јесте да су против религије. Колико у томе има истине? И зашто су на масонским окупљањима разговори о религији, као и политици забрањени?

Традиционална масонерија подразумевала је да човек који не верује у Бога, који је атеиста, не може бити инициран у масонски ред. Са друге стране изједначавала је припаднике свих религија. Уосталом, прву масонску заклетву дајете на светој књизи конфесије којој припадате. Дакле, масонство није против религија. Али, истина, сматра да је његова Светлост истина изнад религија, да религије такве какве су не одражавају истинску светлост Учитеља који су их створили, да су људска прекрајања затамнила њихову зрачећу суштину.

Да је тако најбоље показује чињеница да су религије већ вековима инспиратор подела међу људима, узрок прогона, агресија и ратова. Баш као и политика. Светлост је изнад тога! Мора бити, иначе ништа нема сврху! Зато се на масонским скуповима не прича о религији и политици. Бесмислено је. Трагамо за Светлошћу не за поделама и бесмисленим таутологијама. Али, нико Вам не спори религијска веровања.

Такође, ако узмемо време настанка религија и зачеће Масонских правила онда бих подсетио да је ово 6017. година масонског рачунања времена.

Поштовани професоре, могли би овако још доста, али давно је истекло време које сте издвојили за овај интервју. На крају, питао бих Вас о Вашем пројекту стварања Велике националне ложе Републике Српске. Какав је међусобни однос Великих националних ложа у свету и да ли сам ја у праву када мислим да ложа коју оснивате значи својеврсно шризнање Српске као посебне државе на масонској карти света?

Питање је веома сложено и практично и теоретски. Познато је правило да масони ранг Националних ложа дају у оквиру граница неке државе. Тако је покушано и са Дејтонском БиХ, која међутим заиста представља до сада невиђену државну творевину. Данас је  јасно да Дејтонски споразум његови креатори нису сматрали коначним решењем, већ више фазом у дефинитивном обрачуну са српским народом на том простору. Но, ствари су текле другачије, та творевина функционисала је као збир ентитета и народа, што је успостављање националне ложе, са седиштем у Сарајеву, чинило немогућом мисијом. Покушале су то многе обедијенције, али после оног проблема у Сарајеву мислим да је свима јасно како то није могуће.

Ја сам, као реалан човек, годинама својој браћи указивао на неодрживост таквог пута и много пута сам не само погрешно схваћен већ и жестоко критикован. Но, нисам престао да говорим оно што је очигледно. На бази мог залагања у оквиру француске масонерије створена је прва мала масонска ложа, „Никола Тесла“, у Републици Српској као држави и она сада ради у Бања Луци са централом у Паризу.

Али, тек пројекат Велике националне ложе Републике Српске, и њено признање значи стварање нове Масонске државе у Свету. И даље има понегде отпора тој идеји, али све више Браће у масонском свету ово прихвата као неминовност исклесану у духу основних масонских принципа. Такав приступ свакако ће погодавати и развоју слободног зидарства у бошњачким срединама. Овде не говорим о политичком значењу појма држава, већ само о држави у масонском смислу.

Захваљујем на искреним одговорима, надам се да су били. Верујем да ће сви они који су нам писали наћи неке од одговора које су тражили.

Хвала и Вама на храбрости да направите овај интервју, када већ имате строгог пароха.

Није строг, само је темељан у Вери!

У сваком случају поздрављам и Вас и Њега и Ваше читаоце.

---

Извор: ЦЕОПОМ-Истина