Винко Перић интервју – Почасни докторат и геополитика

ЦЕОПОМ-Истина прави још један, уистину ЕКСКЛУЗИВНИ, интервју са проф.др Винком Перићем, изузетним човеком у коме се спајају мултидисциплинарни приступ науци и смисао за високи менаџмент, безбедност и геополитика, практичност и патриотизам. Повод је заиста изузетан. Професор Перић је 10.02.2016. године проглашен за почасног доктора историјских наука „Института за националну историју“ из Њујорка (САД), чиме је импозантном броју признања додао још једно, можда највредније.

 Искористили смо ову прилику да са професором Перићем попричамо о актуелним политичким темама са нагласком на геополитички аспект.

 Поштовани професоре, примите искрене честитке редакције поводом добијања звања почасног доктора једне од најпрестижнијих америчких институција која се бави изучавањем, па рекао бих и креирањем, савремених погледа на Историју и њене токове у светским оквирима. Колико знам они строго селектују своје почасне титуле, а како бих  читаоцима приближио о каквом се признању ради рећи ћу да је својевремено његов једини носилац на Балкану био председник СФРЈ, Јосип Броз Тито. Знамо ко је он био и какав је значај и утицај имао. Можете ли нам рећи чиме сте Ви заслужили да се нађете међу њиховим почасним докторима?

 Хвала на честиткама и уводу који доста говори о значају овог признања, које је заиста ретко у овом делу света. Опште је познато да високе научне институције почасне докторате дају људима који унапређују научну мисао уопште, или својом делатношћу поспешују, инспиришу или помажу научни рад других. Амерички „Институт за националну историју“, можда строжије него неке друге научне институције, води рачуна о томе да своје почасне докторате додељује само онима чији рад има директног или индиректног утицаја и значаја на област њиховог проучавања. Претпостављам да је ово признање проистекло из мојих истраживања и радова из области медија и безбедности, посебно оних који се односе на безбедносне аспекте хришћанског корпуса. А историја, безбедност и медији свакако имају одређене везе, зар не? Такође, мислим да цене мој мултидисциплинарни приступ изучавању друштвених кретања, што се разликује од њихове научне методологије одавно засноване на ужим специјализацијама.

Наравно, износим Вам своје мишљење, али најбоље би било питати руководиоце овог института, научнике светског ранга, зашто су се одлучили да баш мени доделе ласкаво признање у виду почасног доктората. Колико ми је познато, у овом тренутку, једини сам балкански научник који је почасни доктор овог Института.

То јесте ласкаво али, с обзиром на околности, некако још увек чуди када се неко високо америчко признање, макар и научно, додели Србину који се отворено декларише као патриота и који никада није подржао америчку политику према Србима. Ви сте пробили ту баријеру?

 Крајње је време да озбиљни портали, за какав сматрам ЦЕОПОМ, направе дистанцу између политике и науке. Можда нама, овде, изгледа да политика о свему одлучује и да су сви и у свему њој подређени, али у свету није баш тако. Постоји нешто што бисмо могли условно назвати светском научном заједницом. То је група слободно-мислећих људи, авангарда иноватора и визионара, који увек теже напред. Они су нека врста мисионара који осећају „зов будућности“, никада се не мире са постојећим и увек хитају напред. Они су, а не политичари, ти који заправо пројектују нашу будућност својим знањем и искуством. Зато они не питају политичаре за мишљење или ставове. Ти људи се препознају и прате једни друге. Када озбиљно и успешно радите у науци будите сигурни да ће, пре или после, то бити препознато и верификовано. И нема везе да ли сте Србин, Иранац или Немац. Ти људи су довољно паметни, образовани и толерантни да знају да Срби нису варвари, ни људи без части и вере, како су нас представљали неки западни политичари. Они знају да је Тесла био Србин, а не Хрват или  Американац. Они знају и ко је Винко Перић. И зато мени није потребно да полтронски хвалим америчку политику да бих добио њихово почасно признање. Јер, они који су ми то признање доделили не зависе од политике, већ политика углавном зависи од њих. Тако је то у Америци. И зато је она за 200. година у науци достигла оно што је Европа градила готово хиљаду.

Цењени професоре Перићу, искористићу ову прилику да мало скренемо и у геополитику. Након економског слома 2008., која је подсећала на онај „црни петак“ тридесетих година прошлог века, како видите развој ситуације у свету, посебно у контексту евидентног слабљења утицаја САД и јачања земаља БРИКС-а.

 Питање је постављено прилично широко, па би требало пуно времена и простора да детаљно аргументујем своје ставове. Зато ћу бити краћи и помало пророчки настројен, па нека читаоци сами извуку поруке и поуке.

Прво што ћу рећи је да се ништа не догађа случајно и да све прати неки ход ритма. Музички речено, све су то „варијације на познате теме“. Нема дилеме да живимо у транзиционим временима и да постоје неки незаобилазни фактори који, када се узму у обзир, указују да се свету дешава најмање лоша варијанта за човечанство, посебно за хришћанство.

Који „незаобилазни фактори“?

 Па, рецимо, виши интереси. Затим, време, као врло битан фактор. Па, тачне и проверене информације, способност симулације и предвиђања, колатералне штете и друго. Насупрот томе стоје корумпирани, неспособни и неодговорни политичари спремни на све и свашта само да што дуже остану на власти.

У сваком случају, експеримент са Комунизмом је дефинитивно завршио своју мисију. Свет иде у нове поделе и зоне утицаја великих сила при чему ће Америка све више слабити и имати све више проблема како са својим континентом, тако и са Западном Европом и Енглеском.

Мислим и да ће Југоисточна Европа до Кине бити под лупом Русије, а Кина ће имати своју утицајну зону, али и и проблеме са Јапаном и Корејом, док ће Французима нешто мало остати у Африци. Некадашњи „биполарни“ (хладноратовски) свет који се једно време кретао ка униполарности ипак ће на крају постати мултиполарни, а Велика шаховска табла о којој је говорио господин Бжежински имаће неколико а не само два играча за столом. Уосталом и све прогнозе ЦИА, СТРАТФОР-а, РИСИ-ја, као и других институција и интелектуалаца који се стручно баве предвиђањем и информацијама, јасно указују да САД и НАТО више неће водити главну реч у свету, а да је могућ и сукоб цивилизација мада не баш у оном смислу како га је предвиђао Хатингтон.

Да се дотакнемо и тзв. “мигрантске кризе”. Време потврђује неке ваше тезе изнете ЦЕОПОМ-у једном од Ваших ранијих интервјуа за нас, пре свега ону да нема говора о спонтаном догађају. Шта мислите о тези да је “мигрантска криза”, уствари, добро смишљена и организована акција у циљу слабљења националних европских држава ради увођења тоталитарне ЕУ диктатуре.

 Неће бити никакве диктатуре. Мислим да процеси везани за оно што називамо „мигрантском кризом“ иду другим током и да ће оно што сада доживљавамо као „расађивање корова по Европи“ бити биљка која ће донети благотворне плодове Хришћанству и европској економији. Верујем да ће прилив избеглица поспешити поделу Европе на два дела, што ће бити увод у својеврсну обнову „Византијског царства“, 580. година након  његовог нестанка.

Да ли то значи како мислите да Европа какву данас познајемо, и какву нам сервирају као безалтернативни пут, неће постојати у догледно време? Доста тога на то указује. БРЕХИТ (Британски референдум о ЕУ), швајцарско повлачење кандидатуре, дефинитивни одустанак Исланда. И какве ће процесе изазвати то својеврсно урушавање ЕУ?

 Не, Европа каква данас постоји не може још дуго опстати. „Она је мртва или на самрти“ како би рекао господин Данијел Келер у свом предавању. Мигрантска криза и терористички напади у  Паризу и Бриселу разоткрили су све њене слабости. Наравно, то урушавање имаће своје друштвене, економске, социјалне и друге последице, али то је једноставно цена која се мора платити, цена стварања нових друштвених епоха.

Каква је улога тзв. неформалних „центара моћи“ у тим променама и шта можемо очекивати даље?

Одговорићу вам против-питањем. Да нема центара моћи, формалних и неформалних, да нема стратегија и визија, мисија и пројектовања будућности и најзад управљања процесима, по чену би се људи разликовали од животиња?

Појава ИСИЛ показала је колико велику опасност за човечанство могу представљати идеје тероризма и екстремизма уопште. У мондолошко-политичком смислу морају  се (подвлачим ово МОРАЈУ), прво „демократизовати“ све државе које на било који начин подржавају екстремизам и тероризам. И то је, чини ми се, први правац којим ће „центри моћи“ усмеравати наредна дешавања. Паралелно с тим ићи ће и престројавање других држава ка новим блоковима и савезима. Са једне стране процес транс-атлантских интеграција, са друге БРИКС и евроазијски пројекти. Ту долазимо до економије као средства за остваривање мондолошких циљева.

Како видите однос политике и економије у процесима о којима говоримо?

Ту се мора десити значајан корак. Политика је превише продрла у економију и свет то сада плаћа великом економском кризом. Мислим да је то почело оног тренутка када су економске санкције почеле да се користе као метод остварења политичких циљева. Велики и моћни веровали су да могу контролисати и усмеравати те процесе како им се прохте. Користили су их за јачање личног утицаја не само у спољној политици, већ и на унутрашњем плану. Била је то велика грешка. Деловање економских законитости има снагу деловања природних закона, само што делују „ex-post“ (уназад), а свака батина има два краја. Посебно економска! Данас је то свима јасно. Не можете причати о слободи тржишта, или о отвореном протоку роба и капитала, а свако мало некоме уводити санкције.

Зато се њено височанство „Политика“ мора што хитније повући са места економског супер-визора и ставити себе у функцију „Економије“ у смислу да јој ствара услове за развој и раст. На тај начин знање, рад, стручност и иновативност мора бити у функцији друштвене моћи и свима ће бити боље. И појединцу и друштву, па и самој политици.

Друга битна ствар је да се што хитније мора смањити удео тзв. „шпекулативне“ у корист „реалне“ економије у ономе што се назива БДП (бруто-друштвени призвод), јер је шпекулативна економија балон који пре или касније пуца.

Поштовани професоре, како видите тенденције у нашем региону у контексту онога што сте говорили?

 Пре свега, морамо схватити да се пројекти чији смо данас део, планирају и одвијају на дужи рок, обично на период од 50 и више година, и по фазама. Често је тешко, понекад и немогуће, на почетку сагледати какав ће бити крај тих процеса и око чега су се „центри моћи“ сагласили, а око чега ће се ломити копља. Једно је сигурно, наш регион је део стратегије укомпонован у глобалне процесе који се сада воде у нашем блиско-источном комшилуку. Наш национални корпус налазио се на раскрсници три велике религије и за нас као православце и Хришћане место у финалу трећег светског рата биће боље позиционирано него место неких наших комшија у окружењу.

Подсетићу Вас да смо у финалу првог светског рата били са победницима и после тог рата сви Срби су били у једној држави. То се поновило и са другим светским ратом. Зашто не би тако било и после финала трећег светског рата? Постоји вероватноћа и да ћемо бити још у повољнијој позицији него тада. Ја верујем у „Српски Пијемонт“ о коме Ви пишете, а ВИ?

А бићемо много ближе центру „Нове Византије“ за коју верујем да настаје и да ће бити аутохтони део изнова уједињеног Хришћанства.

У сваком случају, верујем да ће Срби опет живети у једној држави. Оно чега се морамо чувати јесте неслога, која нас је тако скупо коштала у Историји. Шта год се буде дешавало морамо пазити да сами себи не будемо највећи непријатељи и да се биолошки сачувамо!

Будући да сте редовни професор Универзитета Брчко-дистрихт на предмету „Безбедност у медијима и комуникацијама“, како цените безбедносне изазове процеса који се дешавају у региону?

Нема дилеме да су они изузетно велики и максимално сложени. Али, оно што је најважније јесте да политичка руководства и Србије и Републике Српске за сада држе ствари под контролом и да су на добром путу да тако и остане. Наравно, много тога од нас не зависи, али важно је да оно што зависи одрадимо на најбољи начин. И да се буде спремно и за сложеније сценарије, кад наступе.

Цењени професоре Перићу, велико хвала на овом сјајном интервјуу и још једанпут Вам честитам на почасном докторату историјских наука „Института за националну историју“ из Њујорка (САД). Било ми је задовољство да овај интервју водим, а верујем да ће га посетиоци ЦЕОПОМ-Истине са истим задовољством испратити и извући одговарајуће пооуке. Живели!

 Хвала Вама и до следеће прилике! Сигуран сам да ће их бити још!

Извор: ЦЕОПОМ-Истина