Борба глобалних кланова и руска алтернатива

Овај текст је објављен на сајту информативне агенције Reкс (Rex), 22.07.2014.  Ради се о белешкама познатог антиглобалисте, Владимира Павленка, које је написао на захтев одређених струкура, а које је закључио 9.04.2013. Аутор је сматрао да одређене делове текста због поверљивости не трeба да објављује. Белешке су објављене у оригиналу, без прилагођавања тренутним дешавањима. Аутор је само на два места убацио коментар (уоквирено). (1)

Иако ће просечном читаоцу бити тешко да ове бележке повеже у смисаону целину нема сумње да је дубина и значај изнетих навода такав да свакако заслужује Вашу (бар информативну) пажњу. Уосталом, један од циљева ЦЕОПОМ-а јесте да Вам указује на постојање оваквих процеса, који лелујају планету као лист на ветру. Осређена временска дистанца даје Вам могућност да неке трендове можда и препознате, посебно ако озбиљније пратите глобалистичке проџесе.

 

Не постоје два, већ три олигархијска клана: поред Ротшилда и Рокфелера, ту је и Ватикан, који такође представља подједнако значајну и независну олигархијску групу.

Ротшилди – то је углавном јеврејски и британски капитал (Банка Енглеске).

Рокфелери – немачки и Исламски капитал + већинска контрола над ФЕД–ом.

Ватикан –то је новац Светог престола и редова који улазе у њега (Језуити, Малтешки ред, „Опус Деи“, итд ..). Уз помоћ ових редова, у које улазе како представници Ротшилда тако и Рокфелера, новац Ватикана уплетен је у структуру друга два клана. На тај начин он игра улогу „комуникатора“. Други „комуникатор“ је држава САД, где су интереси кланова испреплетени (према А.А. Зиновјеву, Америка је, с једне стране, – „национална држава“, али с друге стране – „глобално над-друштво“).

„Континуирана борба кланова“ је мит; противречности се јављају, али се решавају консензусом: за „одустајање од консензуса“, својих и туђих, постоје узвратне мере (од „несрећних случајева“ до бешења наглавачке или на мосту, као и тотална десоцијализација одређене породице генерацијама унапред, како се ради са Строс-Каном).

Кланови имитирају борбу по моделу двопартијског система (масонски принцип „партнерство у буржоаској конкуренцији“), у којем Ватикан делује као „трећа непозната“: коме ће се придружити, тај је победио. Имитација се заснива на принципу који је формулисао Хитлер: „ Постоји игра слободних сила, а постоји и ,виши разум’ која управља конфликтом и који води до истог резултата као игра слободних сила, али без преоптерећења система и опасности од колапса.“ Пример: прошлогодишњи банкарски скандали у Сједињеним Државама, када су америчке власти подигле сет оптужница против целе листе глобалних банака, а који се ничим нису окончале јер су биле управљане и намењене реизбору Обаме, а не стварном притискању „банкстера“.(2)

Управљање процесом „борбе“ и јесте тај „виши разум“, а „међународна завера“ ништа друго до одраз интереса система институција и организација (органа глобалне моћи) – отворених, полу-затворених и тајних, које су под контролом олигархије. Сав мистицизам и стварање илузија нису друго до чиста конспирологија која има циљ да упути у погрешном смеру уз помоћ експлоатације масовног интересовања за све што је тајанствено, чиме дискредитује саму тему.

У тај контролисани сукоб укључене су и државе и политике које су у стварном сукобу, али су они само фигуре и пиони у рукама кланова и врло често играју на слепо. Са овим моделом (који је описао још Маркс) олигархија је у стању да се креће ка остваривању својих циљева вешто једрећи, преносећи видљиву власт из руке у руку и маскирајући праве циљеве; постојећа пак, „концептуална“ власт је невидљива и остаје неизмењено у рукама олигархије. (За отимање „концептуалне“ власти од монархија уприличен је Први светски рат и уништавање империја; Други светски рат и хладни рат били су потребни због Совјетског Савеза, чија је појава, нарочито у облику Стаљина, била „системски неуспех“ пројекта, који је зауставио његову примену за читав век).

Ватикан се придружио шеми на крају и после Другог светског рата, када је служио као параван за извођење тајних нацистичких организација из Немачке у Шпанију, Португал и Латинску Америку. 1960. године, после Другог ватиканског концила, он је коначно постао део глобалног усаглашавања кланова, званично ујединивши римокатолицизам са јудаизмом и, сходно томе, са масонством (концепција „јудео-хришћанства“ као прототипа „нове светске религије“).

Догађаји од 2004 до 2013. године (удруживање француских и британских Ротшилда у Паризу 2004, споразум Ротшилд са Рокфелерима 2012. године, промена власти у Ватикану, прво вође Ватиканске банке у 2012, а затим самог папе у 2013) указује на то да су се кланови коначно ујединили поделивши сфере одговорности:

– Ротшилдима остаје светска финансијска и монетарна сфера (према Жаку Аталију, бившем председнику ЕБОР–а, важном теоретичару глобализације „светски поредак новца“);

– Рокфелерима, у оквиру тих система, светска политика („светски поредак моћи“);

– Ватикану – светска духовна сфера („ светски поредак сакралног“).

Збир светских поредака сакралног, моћи и новца Атали назива „нови светски поредак“.

Важан индикатор уједињавања кланова јесте могући (широко расправљани) повратак Англиканске цркве у окриље Ватикана (чија је база поновно сједињење регуларног масонства и католицизма).

ГЛОБАЛНЕ ОПЦИЈЕ

Ради управљања глобалним развојем формиран је у касним 1960-им Римски клуб у оквиру кога је развијен и испитан модел „десет региона у свету“, који је касније спојен у „три светска блока“ (Извештај Месаровић – Пестел „Човечанство је на раскрсници“ из 1974).

Блокови су:

1) „Западни“ (уједињена Северна и Јужна Америка) – доминира утицај Рокфелера, Ротшилда (у Сједињеним Америчким Државама, преко свог удела у ФЕД) и Ватикан (католичка Латинска Америка);

2) „Централни“ (Европа + Африка, укључујући и „Велики Блиски Исток“, то јест метрополе + колоније).

Доминирају:

– Ватикан у јужној Европи (са изузетком Балкана);

– Ротшилди у северној, протестантској Европи;

– Рокфелери – на „Великом Блиском Истоку“ и у Африци (постоје локални маневри: У Либији на пример, померање Ротшилда од стране Рокфелера, у Сирији њихово уједињење, док је Јужна Африка традиционално наслеђе Ротшилда).
Утицај Рокфелера у самој Европи је локално (Француска под Саркозијем, Немачка под Меркеловом).
Сједињавање енглеског масонства са „реформисаним“ католицизмом једнако је уједињеној Европи под Ротшилдима, односно под њима јача (са сменом папе) савез са Ватиканом;

3) „Источни“ (јужна и југо-источна Азија, укључујући Кину и Индију), Ротшилди доминирају са колонизацијом Индије и опијумским ратом (веза британских глобалних банака и транснационалних корпорација: Hong Kong & Shanhai Banking Corp. [HSBC] + Jardine Matheson Holdings [JMH]).

Поред тога:

– Увођење Рокфелера на југ Кине и Тајвана (Фонд браће Рокфелер);

– На мунизму базиране протестантска експанзија из САД-а у Јужну Кореју, а преко ње у Северну Кореју и Кину);

Утицај Ватикана је местимичан (Филипини).

Постоје две варијанте овог пројекта (10 региона – 3 блока), које се тичу свих водећих земаља, али највише Русије.

Ротшилдов пројекат: подела Руске Федерације на европски и азијски део. Европски део Русије улази у „централни“ регион заједно са Европом и Африком (метрополе и колоније); Сибир и Далеки исток – у „источни“ (нису искључен даље фрагментације у стилу европске „регионализације“). Главни град европског дела + рестаурација монархије под покровитељством Британаца (војводе од Кента, принца Харија кога је за трон предлагао Березовски).

Рокфелеров пројекат: интеграција Заједнице независних држава (ЗНД) и укључивање целог простора у „централну“ (Европско-афричку) јединицу. Рестаурација совјетске сфере утицаја у оквиру социјализма, национал-социјализма и (или) исламизма. Престол се не расправља, али се рачуна на подршку другог „монархистичког“ пројекта, Кириловича (Георгиј, син Марије Владимировне, унук покојног Леонида), говоримо о Санкт Петербургу .

Разлог за такву формулацију овог проблема лежи у томе да ће пројекат САД, пре или касније бити затворен. Да се оживи земља са дугом већим од 14 трилиона долара није могуће. Настаће укидање долара и прелазак на злато као нову јединицу. Сада се дешава „тестирање“ пројекта у Швајцарској, Јути (плус још 12 држава), Кини (са Ху Ђинтаом), при Гадафијевом режиму итд.

Политичка формула овог је прелазак из „униполарног“ на „мултиполарни“ свет, где је злато (а не ФЕД долар ) еквивалент разних финансијских и монетарних система, према коме ће се обрачунавати све курсне листе. Припрема за то је извршена одвајањем долара од злата (1971). Место пројекта („долар – злато“) заузели су, у контролисаном режиму, конкурентни пројекти „долар“ и „злато“. (У „врху“ кланова ће одлучити када да проради. У средњим и нижим ешалонима иде полуконтролисана борба између оних који се снабдевају из ФЕД–а и долара (банке САД) и оних којима монопол долара и ФЕД „стварно“ омета издржавање (Европска банка).

Али Сједињене Државе могу бити урушене само када се „иза завесе“ припреми нови центар. План је био да то буде Европа (пројекат „еуро“), али није извучен (пасивно, прекомерно нарасло становништво). Кина (пројекат „златни јуан“) је добар као средња опција, у игри урушавања САД и стварања „источног светског блока“. Многи аналитичари верују да је улога „нових САД“ дата Русији, али не независној, већ под потпуном контролом олигархије.

Избор између опција, очигледно, зависи од тога да ли ће се успети да се руске власти држе на „узици“:

– ако се успе, то ће ићи преко Рокфелерове варијанте (контролисана интеграција) евроатлантског пројекта („Европа од Атлантика до Владивостока“):

а) уз очување НАТО (контрола на целој територији Сједињених Америчких Држава), таква интеграција би била жестока и ПОЛИТИЧКА: „оса“, Париз – Берлин – Москва под контролом НАТО „осе“ Вашингтон – Лондон – Берлин („од Ванкувера до Владивостока“);

б) при распаду НАТО (приступање региона бивше САД, наводно шест, у различите сфере утицаја), таква интеграција би била мека и ЕКОНОМСКА: „оса“, Париз – Берлин – Москва контролисана евроазијском „осом“ Лондон – Брисел („од Њујорка до Владивостока“);

– Неуспехом постављања Русије на „узици“, реализована би била Ротшилдова варијанта (контролисана подела земље) европског пројекта („Европа од Атлантика до Урала“).

РУСКЕ ВАРИЈАНТЕ

У Русији постоје два „пуноправна погледа“ који су повезани како са Ротшилдима, тако и са Рокфелерима:

– Примаков: са Ротшилдима као члан Горбачовљеве екипе и као утицајни и информисани оријенталист; са Рокфелерима преко Кисинџера;

– Чубаис: са Ротшилдима преко председника Националног економског савета САД, Л. Самерса; са Рокфелерима преко уласка у борд директора глобалне „J.P. Morgan Chase“, која кроз целу историју, своју и својих претходника („J.P. Morgan”+ [„Chase Bank“ + „Manhattan Bank“] = „Chase Manhattan Bank“) представља платформу за комуникацију Рокфелера са Ротшилдима.

(Овде је нужно убацити коментар: за протекло време Чубаис је уступио место у надзорном одбору (а не у управном одбору, ово је моја грешка) „J.P. Morgan Сhase“ шефy Сбербанке Русије, Герману Грефу).

А ту је и „реформско“ крило РПЦ, окренуто ка екуменском савезу са Ватиканом (оснивач –патријарх Тихон Белавин; обновитељ Митрополит Никодим Ротов). Ово крило је доласком Кирила (ученик Никодима) дошло на власт; потенцијални наследник Иларион (Одсек спољних црквених веза РПЦ) је чистији екумениста од Кирила; наиме, он је одговоран за контакте и са Цариградом и Ватиканом.

У овој ситуацији су варијанте:

1) Прихватити игру и сагласити се са додељеном улогом, играјући варијанту Рокфелера. <…>

С једне стране, <…> подржавати равнотежу интереса кланова:

– Алијанса „Росњефт“ – Еххоn-Моbil (2012), то је савез са Рокфелерима; иначе, Рокфелери су у 2011-2012. имали претензију ка споредној енергетској имовини АЛРОСА (која, у главним активностима тесно сарађује са глобалном Ротшилдовом „Де Бирс“);

– Споразум Министарства за економски развој и Руског фонда директних инвестиција (јануар 2013) о инвестиционој промоцији Русији на Западу са Ротшилдовом „Goldman Sachs“.

С друге стране, је <…> противуречно ићи тим путем, „притискати“ Ротшилдову опозицију, која је у блиској вези са:

– „Породицом“, посебно олигархом Дерипаска –чији је главни пословни партнер син Џејкоба Ротшилда, Натањел, са којим је фактички поделио индустријску имовину Црне Горе; Н. Ротшилд у Русији има:

а) са својим оцем (и на тај начин што је потписао споразум са Рокфелерима) је укључен у Саветодавни одбора Русала;

б) члан је управног одбора Еn+, која је власник око 48% Русала;

ц) има око 0,5% самог Русала (NR Investment, 100 милиона долара);

г) номинован је од Русала у борд директора Норилског Никела;

д) инвестициона банка Ротшилда саветује Дерипраску по питањима реструктуризације дуга према 70 банака (17 милијарди долара);

е) у 2010, Н. Ротшилд је посредовао да се успостави контакт Дерпаске са европским комесаром за трговину Менделсоном (Дерипаска је одлетео авионом у Абакан, где су „прошетали“); Ротшлди су тужили Дејли мирор због објављивања те информацији и изгибили на суду (Менделсон је био приморан, због скандала да поднесе оставку);

– Олигархом Прохоровим који :

а) У априлу 2008, који је са Дерипаском заменио 25% Норилск Никела са 14% од Русала; То је у компанију довело Волошина у улози „арбитражног“ председника савета директора;

б) а затим их је (отприлике на крају 2012) продао Дерипаски чиме је добио удео од 31%, што је дало Русалу контролни пакет (56%); то се десило „арбитражним“ „посредништвом“ Абрамовича између Дерипаске и Потанина;
– Волошин, који је идеолог наранџасте опозиције предвођене Будберг – Тимаковом са приступом ка Дворковичу и Медведеву, у чијем интересу започиње покрет „белих ленти“.
<…>

2) одбити ту игру и уместо „европског“ (Ротшилди) и „евро-атлантског“ (Рокфелери) пројекта, покренути сопствени пројекат – евроазијски.
Покушаји да се <…> иде тим путем су такође приметни <…>.

С једне стране је Јединствени Економски простор, царинска унија са приступом ка евроазијској економској унији, за којом мора ићи политичка унија. С друге стране, облик Уније, уз помоћ евроазијске економске комисије (Христенко), прати глобалистички модел регионалних економских комисија (слично Европској комисији, таквих је не рачунајући евроазијску, пет).

Поред тога, нови пројекат треба <…> да повеже све фазе руске историје, укључујући Совјетски Савез, а то је идеологија и не примећује се кретање у том смеру (осим основних уџбеника историје).
<…>

3) Постоји трећа опција, да се покуша да се бар локално изазову противречности и међуклановски сукоби.

И овде је било покушаја <…>.

С једне стране, скандал 2011-2012, са поразом ТНК-ВР, протеривањем Ротшилдовог ВР–а из Русије и пренос уговора са Росњефтом на Рокфелеров Exxon–Mobil. Међу западним бизнисменима је било доста трења и оптуживања. С друге стране, поред уговора Министарства за економски развој и руског Фонда за директне инвестиције са „ Goldman Sachs“, „бомба“ је била и концепција учешћа Руске Федерације у БРИКС–у (21. март 2013). У њој је у потпуности описан Ротшилдов програм, стварања алтернативе Вашингтонском консензусу, система „недоларских“ финансијских института многополарног света. А „недоларских“ значи злато. (Банка за међународна поравнања БРИКС–а –преко БМП у Базелу, Међународна рејтинг агенција БРИКС–а – преко „велике тројке“ Moody`s , Standard & Poors, Fitch).

У ствари, у овом документу се наводи да је Русија спремна да помогне Ротшилдима да брзо уруше долар, иако Рокфелери за то још нису спремни (<…> предложена „нова глобална резервна валута“ на G20 у Лондону [2009], заједно са Назарбајевим и уз прећутну подршку Ху Ђинтоа).

Овде опет постоји потреба за „убацивањем“. Овај закључак о ротшилдовском пореклу концепције учешћа у БРИКС ускоро престаје да буде истина. Углавном због фундаменталне промене у ситуацији у Кини, што преокреће спорне тачке документа у „превазиђене“. Ово је одмах схваћено и публиковано (http://www.iarex.ru/articles/36373.html) што елиминише потребу дугог коментара

<…>
По нашем мишљењу, нема алтернативе реализацији сопственог пројекта. Али не „евроазијског“ (евроазијство по Савицком је само геополитика), већ неокомунизма, са пројектном идеолошком основом, чија је допуна одговарајућа геополитика.

___________________________________________

(1) – Превод не садржи ауторове коментаре везано за његову полемику са колегама које се могу прочитати у оригиналном тексту.

(2) – Назив за банкаре после кризе у САД

---

Извор: Евроазија.инфо