Абрамовић – Тесла је аватар Новог доба

Када говоримо о напорима да се расветли мистичност и дубина Теслиног лика и дела, смисао његовог постојања и научног рада тешко је заобићи напоре које на том пољу чини професор Велимир Абрамовић. ЦЕОПОМ-Истина преноси његов исцрпни интервју за хрватски часопис „Свјетлост“ (бројеви 125, 126 и 127) у коме он износи своје спознаје о најинтригантнијим постулатима онога што исмо могли назвати Теслином космологијом. Разговор са најдуховнијим српским истраживачем Тесле сјајно је водио Божидар Кемић.

ТЕОЗОФИЈА И ДОКУМЕНТАЦИЈА У ТЕСЛИНОМ МУЗЕЈУ

Како сте се нашли у теозофији и колико се Ваши колеге теозофи интересују за Теслино дело? Нашао сам да имате подршку руског теозофског круга (који је покренуо магазин ДЕЛПХИС) у Вашој иницијативи да се оснује руско-српски научни круг за проучавање Теслиних идеја у физици. О чему се ради?

Теозофија је нашла мене. Након мог предавања на Ломоносову 2003. под називом „Основе теорије времена“ пришла ми је теозофкиња (тада је имала 96 година) Марија Фјодоровна Черноволенко и рекла ми: ‘У овој земљи универзитет није место где се одређује што је то научна истина.’ Препознао сам овај знак. Теозофи подржавају Теслу јер га сматрају оснивачем нове научне религије која ће бити духовност уједињеног човечанства, а такође и једним од Мајстора Великог Белог Братства. А ево и научних разлога зашто би требало детаљно проучавати Теслину физику: Архив београдског Теслиног музеја садржи експерименталне податке, теоријске белешке, размишљања и објашњења, као и записе о Теслиним визијама природних закона, које се односе на теорију материје, с конкретним закључцима о експериментима могућим само у потпуно новој физици. Није познато да је ова документација од врхунске научне вредности икада проучена (око 60.000 научно-истраживачких докумената насталих током 38 година, у раздобљу од 1905. до 1943.).

а) Према научно неверификованим Теслиним истраживањима, електромагнетска индукција као и пропагација лонгитудиналних електромагнетнких таласа (за које Тесла користи термин нехерцијански) је тренутна, бесконачном брзином. Другим речима, брзина преноса Теслиних нехерцијанских таласа кроз природне медије, за одговарајуће таласне дужине, пропорционална је удаљеностима. Ово се односи и на светлост, али само ка унутра, у границама њених појединих таласних дужина. Радећи с ниским ЕМВ-фреквенцијама у Колорадо Спрингсу, Тесла је технички открио да се на правој таласној дужини од емитера, ЕМ валови индукцијом преносе тренутно (ово једноставно значи да, ако желимо тренутни пренос ЕМВ, у Т=0, на размак од, на примјер, 20 км, треба емитовати управо ту таласну дужину. Нехерцијански таласи у бити су индуктивни стојећи таласи. Ово откриће Тесла је пријавио у више америчких патената, у периоду од 1901. до 1905.

б) Патенти за радијантну енергију (несхваћени и до сада неостварени, остварио их је и проверио само Тесла, премда има више веродостојних сведока тих експеримената);

в) Коришћење Земљиног електрицитета који је неисцрпан (Земља је ротирајући магнет и ради као гигантски сферни кондензатор. Ако би се произвели пријемници и конвертори овог природног електрицитета, сваки човек на нашој планети био би енергетски независан, односно имао антену за слободну енергију);

г) Заустављање радиоактивног распада радијума, као и уранових изотопа каскадним суставом Теслиних навоја (не Ван ден Графовим генератором, чији потенцијал, иако довољно велик, није фреквентно резонантан), које организоване посебном математиком дају подесне фреквенције реда терахертза; делимичном деструктивном интерференцијом језгра. Тесла је атоме урана трансформисао у стабилне елементе, а потпуном деструктивном интерференцијом поништавао је атоме, трансформишући их у вакуумски континуум / “уобичајавао сам цепати атоме уопште не ослобађајући енергију”- Тесла/; техником конструктивне интерференције одузимао је или додавао честице урановим језгрима и на тај начин их претварао у атомска језгра стабилних елемената. По свему судећи, имао је тачну визуалну представу грађе атома и, математички једноставно, третирао их је као вртлоге Луминоферозног етера, што је експериментално давало запањујуће ефекте.

д) Теоријске основе и извори Теслине математике; зна се да Тесла није користио тада већ уобичајени диференцијални рачун и да је Максвелову електромагнетику назвао “поезијом” непримењивом на праву природу светлости и електрицитета. Од пресудне важности је испитати које је онтолошко значење Теслине једноставне математике, односно, што је тачна и једнозначна физичка интерпретација математичких објеката и операција које је Тесла користио у својим још увек несхваћеним експериментима.

е) Теслин експериментални физички релативизам заснован на Бошковићевој филозофији природе и његовој пунктуалној теорији материје; књига коју, на познатој фотографији, Тесла држи у рукама седећи испред предајника-појачивача је управо „Теорија природне филозофије“ Руђера Бошковића, а у којој се налази поглавље О релативности простора и времена, где Бошковић геометријском методом пропорционалног упоређивања (пропорција је математички облик физичког синхроницитета, прим. В.А.) изводи на клатну као идеалном математичко-физичком моделу – све физичке последице за случај када „т“ није једнако „ т тприм“ (време апсолутног кретања тела, „т“, једнако је времену релативног кретања преваљеног пута „т прим“ или, апсолутна брзина воза по шинама бројчано је идентична релативној брзини шина), односно случајеве негалилејевског релативизма, чиме релативизам дискутује далеко шире и дубље од Ајнштајна. Бошковићеву теорију материје је, први од физичара, усвојио Мајкл Фарадеј и на основу ње радио. На другој фотографији, исто тако врло познатој, седећи између секундара и примара у Колорадо Спрингсу, Тесла држи у рукама још једну књигу – Фарадејев научно-лабораторијски дневник.

ж) Патенти Теслиних медицинских апарата; Теслина медицинска истраживања често се бркају с д´Арсонваловом, као и Рифеовом методом. Од обе ове методе (д´Арсонвал користи ултраљубичасто зрачење, а Рифе је разним погодним фреквенцијама ЕМВ неутралисао бактерије и вирусе), Тесла је врло далеко. Он је веровао у најдубљу математичко-физичку хармонију микро и макро света и резонантну интеракцију која је успоставља или је нарушава. Дакле, његови медицински апарати нису обични високофреквентни осцилатори него су подешени на фреквенције виших хармоника планета Земље, Месеца, Сунчевог система, галаксије, односно на фреквенције нижих хармоника структурних елемената људског тела и његових појединих органа, а то су, наравно, атоми и молекули. Укратко, филозофија Теслине медицинске терапије није деструктивна по микроорганизме већ је у питању реституција нормалног стања, то јест поновно успостављање временске и просторне вибраторне равнотеже којом се одржава саморганизивани систем.

з) Луминоферозни етер; Тесла је сматрао да су електромагнетски спектар и простор нераздвојиви и да оно што ми сматрамо простором није празно већ да су то стајни електромагнетски таласи.

и) Динамичка теорија етера и гравитације; по овој хипотези сваки елемент Мендељејевог система има специфичну гравитациону константу, али се све оне могу уопштити као убрзање квадрата броја Пи. Наиме, из Берноуллијевих и Галилеијевих експеримената произлази да је цели простор заправо закривљен по Пи. Такозвана јединична сфера површине Пи, која за дијаметар има јединицу, основа је новог, поједностављеног рачуна слободног пада, у коме да би тело прешло цели конвексни пут падања од тачке А до тачке Б, мора проћи и кроз све делове конкавне површине Пи сфере, што нама изгледа као правоцртно падање. Према овом, најједноставнији рачун општег гравитационог убрзања биће: Пи за конвексно x Пи за конкавно = Пи на квадрат.

ј) Теслина космолошка мисао; сматрао је да је целокупни свемир жив и обдарен свешћу, да је кретање очигледно, али не и реално и да је основна математика (Пи, Златна пропорција, 1, 0, угао, тачка, радијус… сфера, збрајање, множење…) онај довољан, прави, али још неодгонетнути природно-математички језик који производи целокупну стварност.

ТЕСЛИНА МЕДИЦИНА

Ово о чему говорите је управо фасцинантно! С обзиром на Теслино дубоко схватање динамике материје и живих организама, његови увиди постају кључни у враћању пољуљане равнотеже у Земљиној биосфери. У првом реду ту мислим на санирање немерљивих штета које су проузроковали нуклеарни инциденти у Чернобилу и Фкушими, али и на помагање све већем броју људи који пате од тешких, цивилизацијски узрокованих болести и поремећаја. Да ли би се Теслиним технологијама и дубљим схватањем атома хемијских елемената и биолошких система могли неутралисати ти штетни учинци по здравље Планете и човека?

Права Теслина медицина темељи се на идеји о регенеративној терапији која би електромагнетском стимулацијом гена успевала природним путем регенерисати и тако замиенити оболеле органе. Замењивали бисмо органе као делове на аутомобилима, а да памћење у тим органима не би било ничим поремећено. Оваква репарација има за претпоставку да су сви људски органи, као и сва материја начињени у крајњој линији – од светлости. На крају, пронађен је и детектован холограм око наше ДНК који је у стању деловати на реституцију молекула, на хемијски састав ДНК, да га опорави, обнови. Заборављамо да су и атоми и молекули тела такође бесмртни, а не само наша душа која је у физичком смислу један комплекс електромагнетних таласа обједињен интерним временом. Како ништа у психосоматској структури човека заправо не пропада, тако је питање живота или смрти у бити једно математичко питање. Слично као што гомилу камења и кућу ништа не разликује у материјалу, већ је у питању поредак, математика. Али је онда, након деловања принципа уређености, функција гомиле камења и зграде посве другачија. И сам живот у својој је сржи математичке, односно временске природе, јер је математика у целости темпорална, сами математички објекти нису нити просторни, нити имају масу, већ су посве апстрактни, ноуменални. Продуховљена физика као ново, теслијанско мишљење у биологији и медицини сасвим ће променити наш поглед на свет, а погсебно наше идеје о животу као таквом, па ће теслијанска медицинска технологија осигурати неограничено трајање људскога живота, неку врсту физикалне бесмртности. Чернобил и Челенџер, скорије Фокушима, знакови су неопходности потпуно новог односа човека и микро, и макро – космоса. Ово ресетовање колективне подсвести човечанства увелико је у току и довешће до нове свести човека о себи. Сва је материја од светлости и једина сигурна технологија свемирских путовања је телепортација фотонском дезинтеграцијом и моменталном интеграцијом на ма којој удаљености у свемиру.

ТЕСЛА КАО ДУХОВНО БИЋЕ

На који начин теозофија гледа на велике духовне традиције, посебно на ведску мудрост и духовност те хришћанство? Што се сматра под ‘истином’ у теозофском духовном начелу ‘Нема више религије од истине’? Да ли је пут ка тој Истини двосмеран: с једне стране узлази људски дух, од човјека према Богу (истраживање, филозофија, духовне вежбе), а с друге стране милосрдно силази Божанска Мудрост, од драгог Бога у сусрет човеку (објава и надахнуће, духовно вођство)?

Када је 1896. године изасланик Рамакришнине мисије, Свами Вивекананда – који је био послан на Запад да испита могућност уједињења свих светских религија – посетио Теслу у његовој њујоршкој лабораторији те исте године, одмах је послао писмо свом индијском колеги Аласингау, описујући сусрет са страхопоштовањем и безрезервним дивљењем: ‘Овај је човек сасвим друкчији од свих Западњака (…) Показао ми је своје експерименте с електрицитетом, који је за њега живо биће и с којим он разговара и наређује му (…) Ради се о високо спиритуалној особи. Он, без сумње, поседује духовност највишег нивоа и у стању је призвати све наше богове (…) У његовим електричним ватрама разних боја појавили су се преда мном готово сви наши богови: Вишну, Шива…а осетио сам присуство и самог Браме’. (Swami Vivekananda works, epistles, Vivekananda Centrum, Washington, USA).

Љубазношћу главног уредника Делфиса Наталије Тутс, сазнао сам да се у Рамакришниној мисији у Калкути, одмах на улазу, налази и велики Теслин портрет, и то међу онима који су духовно допринели остваривању задатка мисије. Теозофски критеријум истинитости је само постојање. Центар бесконачности је свуда, нелокалан је, а истина је у самој нелокалној тачки, у нелокалном центру бесконачног подударном с њом целом: сви путеви воде до истине. Једини је услов пролаз кроз осећајну илузију света ствари, кроз игру делова који су ефемерни, нису реални. Дуго сам размишљао где да позиционирам Теслу у средњовјековној теолошкој архитектоници хришћанске анђеоске лествице, да га некако повежем с хришћанском свештеничком породицом, али сам за Теслу једино одговарајуће место пронашао у хијерархији надљудских бића теозофског учења (теозофија је синтеза знаности и религије чији је оснивач Х. П. Блаватскy у 19. веку): Тесла је Археј. Археји су надљудска бића која се отелотворују у великим људима на прекретницама људске историје, задатак им је да воде бригу о човеку. Изнад су Арханђела, али испод Серафина и Керубина, који су чисто светло и о којима Тесла отворено говори као о језгру из кога добија све своје идеје. Серафин је на халдејском љубав. Ради бољег разумевања навешћу хијерархију у целини. Најнижи су анђели чувари сваког човека задужени да га воде. Арханђели, који су изнад анђела, владају душама народа; то је, по теозофима, свет колективног несвесног. Археји (назив потичее од Дионисија Аеропагита), којима припада Тесла, изнад су Арханђела, руководе свим великим преображајима човечанства у облику великих особа на судбоносним прекретницама људске историје и науке, они су духови особа и космичких инстиката. То је прва група духовних сила које се уздижу над човеком; њихове акције су најживље и најсложеније и продиру дубоко у материју као и у тајну људске индивидуалности. Иза њих долази друга тријада сила. То су деве индијске митологије, Дионисије их назива: ум, (гр., ексусиаи), владање, (гр., дyнемеис) и царство (гр., хериотес). Ближи су божанству него човеку, не могу као арканђели сићи у дубину материје, нити могу волети човека, јер су непогрешиви. Ова бића одржавају материју, њихове силе су норма физичких система. Далеко изнад људског поимања и могућности замишљања уздиже се трећа тријада бића или сила која је највиша: Престо – врховне моћи, пожртвовности и доброте, Серафини – љубав и Керубини – смисао мудрости исконске снаге. Толико су близу Бога да директно исијавају његову светлост. Они не раде већ блистају, они не стварају него преносе животне зраке Божје и буде их на нижим плановима постојања. Престо, Серафин и Керубин чине врховну тријаду из које произлази свјетлост која надахњује космос својим животним дахом. Они су део Божанске сфере у ужем смислу, јер су својом природом изнад простора и времена, као и сам Бог, али очитују Божанство у времену и у простору. То је језгро о коме је Тесла говорио амбасадору тадашње краљевине Југославије Владићу, из које је, по властитим речима ‘добивао све своје идеје, али у чију тајну није продро…’. Сваки ред сила прима подстицаје од горњег реда, али обрнуто није случај, утицај струјања је једносмјеран, иреверзибилан, одозго према доле. Врховни Владар је Свети Закон (гр., Хиерос Логос) који влада начелом непрекидности свеукупног бесконачног света. Бог Створитељ (гр., Демиург) је неспознатљив. Вођен из дна космоса средишњим архетипом мистичне светлости, читавога живота свесно и с радошћу поклањајући људима спознате архетипске законе по којима ради природа, Тесла је, пред властиту трансфигурацију на православни Божић 1943., и сам постао живи архетип оснивача нове научне религије.

Ово је заиста величанствена слика спиритуалног Космоса. Значи ли то да Тесла као духовно биће и даље има удела у научно-духовној трансформацији кроз коју пролазимо, не само посредно, као узор или инспирација, већ као својеврсни водич?

Наравно да је Тесла био оно што се у Хиндуизму назива Аватар, а у Будизму Тулку, он није био субјект у људскоме смислу те речи, већ енергија еманирана на Земљи са тачно одређеним еволутивно-цивилизацијским задатком. У бити, он је Нирмана-Каyа, дисхарнирани Дух, који и после такозване телесне смрти, из астрала надзире остварење свог циља на Земљи, како би успешно довршио започето током привременог људског бивствовања, а које му је програмирано од бића коју су још виша од њега. Докази за то су бројни: сви који су икада искрено поверовали у Теслину мисију и с њиме успоставили непосредну срчано-менталну везу доживели су бар један парапсихолошки феномен, а често и више њих.

ТЕСЛА КАО ЈАСНОВИДИЛАЦ

Како протумачити ‘појављивање слика праћено јаким бљесковима светлости’ код Тесле о којима он говори у својој аутобиографији? Је ли то повезано с вишим психичким функцијама и способностима које се обично називају паранормалним? Необично је да Тесла каже да су те слике, на неки начин, биле стварне, а не плод живе имагинације.

Сасвим је јасно да је Тесла морао имати увид у оно што бисмо данас, у недостатку бољих израза, могли назвати парапсихологијом. То како је он долазио до проналазака и како је радио у својој умној лабораторији, то је свакако без преседана у историји науке. И поред више од 150.000 докумената (око 38.000 строго научних докумената, шире научних око 60.000, а свеукупно преко 150.000) које данас чува Музеј Николе Тесле у Београду, он иза себе није оставио систем своје научне методологије, јер Тесла је био јасновидилац. Он је улазио у одређена психичка стања и то је била његова метода која се, уствари, може поредити само са сличним стањима у којима се налазе јогији или с оним о чему говоре свеци. Теслу данас ретко ко посматра као филозофа и духовног човјека, а он је продуховио физику, продуховио технологију, продуховио науку. На крају крајева, целим својим животом и радом поставио је темеље постхришћанске цивилизације трећег миленијума. И поред свега тога његов утицај на савремена кретања у науци је минималан, али ће се то морати поново вредновати. Тек у будућности добићемо прави одговор на Теслину парадигму јер је он превише испред и изнад данашњих научних метода. Из Колорадо Спрингса Тесла пише у Њујорк свом пријатељу Јохансону како је у шкработинама високофреквентних електромагнетских пражњења открио ум и како ће ускоро он, Јохансон, моћи своје песме читати Хомеру, док ће сам Тесла дискутовати о својим проналасцима с Архимедом. Исто тако, у детаљном дневнику истраживања сусрећу се описи електромагнетских зелених магли који потпуно одговарају опису магле што се појавила приликом нестајања ратног брода у познатом филаделфијском експерименту. По повратку из Колорадо Спрингса Тесла изјављује у новинама како је успоставио везу са ванземаљским цивилизацијама. Ретко ко га је тада узимао узбиљно. Но, има индиција да је Тесла наставио своја истраживања ‘паралелних светова’ сам, у тишини, не објављујући резултате. По свему судећи, израдио је апарат за подешавање електромагнетских осцилација властитог мозга, тј. контролу својих менталних активности и на тај начин успео без напора комуницирати са временски помакнутим реалностима. Ова његова открића отварају једну потпуно нову страницу у савременој науци јер указују на пут уједињења материјалног и духовног у људској спознаји (у природи су материја и дух, наравно, већ уједињени). Он је имао способности да разради оба аспекта јединствене науке: проучавао је с подједнаким успехом физичку основу психе као и психичку основу физике. Тако је дошао до пресудних општих закључака: да је свет јединствени континуирани свјетлосни медијум и да је материја састављена од организованих делова електромагнетског етера, то јест, од електромагнетских осцилација, затим, да је најопштији природни закон – закон резонансе и да се све везе међу феноменима успостављају искључиво разним врстама магнетизма, чија је основа синхроницитет. Само се по себи разуме да, ако се сва физичка реалност може свести на односе електромагнетских поља, онда је израз теоријске основе тих односа – математика. Са друге стране, ако електромагнетске осцилације кореспондирају с менталним планом који је, према томе, исте природе, онда су бројеви програм организације електромагнетских поља у индивидуалну психу. Теслина истраживања су први непорецив и јасан корак у разјашњењу и примјени истините Платонове доктрине у којој се каже да је математика веза између света идеја и света материјалних феномена. Још прецизније: математички алгоритми (инхерентна логика математике) су методе инкарнирања идеја у физичке објекте. На крају, како све старе (а и нове) мистичне предаје сложно говоре: материја је само згуснута светлост. Тесла је веровао да је цели свемир жив и да су људи аутомати који се владају по космичким законима. Такође је сматрао да људски мозак нема особину да памти у оном смислу како се то обично сматра, већ да је меморија само реакција људских живаца на поновљени спољни стимуланс. Још важније је, наравно, да нето са стотинама фундаменталних научних проналазака не приписује инвенцију у заслугу себи, него експлицитно изјављује да врши улогу посредника науке из света идеја у свет људске праксе. Чврсто је веровао у реинкарнацију. Сама Теслина смрт била је нека врста његове особне свечаности и више је наликовала свесном пресељењу душе у други план постојања него на смрт неког обичног славног човјека, збуњеног и уплашеног пред самоослобођењем. Два дана пре дискарнирања, Тесла је престао радити и затворио се у хотелску собу, тражећи да га нико не омета. Када су директор хотела и собарица коначно ушли затекли су га елегантно одевеног како лежи мртав руку прекрижених на грудима, потпуно спреман за одлазак. Имао је двоструки погреб, хришћански и будистички, а након прве сахране био је и спаљен.

СУНЦЕ У ГЛАВИ

Да ли су Теслине необичне способности, на неки начин, повезане са оним што се назива ‘астрална пројекција’? Тесла каже да је ˝ментално путовао˝. Да ли се тим феноменом може објаснити Теслина изванредна способност визуализиције и имагинације којима је готово потпуно заменио физички експеримент? Тесла као да је имао неку врсту урођеног менталног холографског симулатора..

Мисли су уствари слике, уређени комплекс електромагнетских таласа. Моћ свести је у томе да континуирано бира фреквенције мишљења, а тиме и формира слике и тумачи електромагнетске сензације из околине. Астрална пројекција је дислокација електромагнетске копије психо-енграма мозга, дислокација човековог електромагнетског нивоа постојања. Једноставније речено, при астралној пројекцији људска душа излази из тела под контролом свести. Могуће су и спонтане астралне пројекције, али у Теслином случају контрола је стална и потпуна. Особина тако исељене церебралне активности је да много јасније, као најизоштренијим чулима, прима све импулсе из ма колико удаљене позиције у простору. Светлост је универзални козмички медијум и звук који чујемо претходно се у средњем уху претвара у светлост, јер мозак не може непосредно примати механички талас. Звук се електромагнетски обрађује преко органеле цилие која прими дрхтај и онда трепљама произведе нервни електроимпулс.

С обзиром на Теслин опис искуства виђења пламених језика и осећај да му ‘у глави сија мало Сунце’, што је било посебно изражено у 25. години, да ли се ту радило о нечем попут јогијског буђења кундалини-енергије?

Средишта наших чакри су бесконачни центри Света у нама. Ако их пробудимо, као што је то знао учинити Тесла, онда успостављамо свесну космичку везу. Теслина технологија коју је он на дар добио од Створитеља света у облику техничких визија тек ће се одгонетати. Он је био у стању да се укључи на тај океан енергије коју стварају концентрична ротирајућа магнетска поља, од атома до галактичких јата, а она су заправо сва од светлости. Планета Земља је гигантски магнет који се врти и он сам је генератор неизмерних, непотрошивих количина електрицитета. То видимо на сваком кораку. Одакле толики електрицитет у облацима, на пример, па у јоносфери? Наравно, од Земљине ротације. А људи кукају због мањка енергије. Невероватно! Неопходно је потпуно ново поимање енергије и материје, људска спознаја вапи за једном новом, дубљом и паметнијом физиком која ће нам отворити космичке ресурсе и укинути било какав људски рад на конверзији материје и енергије у нама потребне облике. Сама је мудрост достатна да нам отвори хармоничне изворе космичких сила, а не да готово насумичним цепањем атомских језгара повређујемо сами себе.

ТАЈНА ЈЕ У ВИБРАЦИЈИ

Што се тиче Теслиног схватања о ´спољњој´ условљености људских мисли, колико смо, по Вама, ми, људска бића, заиста условљени односно слободни у својим одлукама и деловањима?

Тесла је држао да је човјек аутомат космичких сила и то је посве исправно, али у једном ограниченом смислу вреди само за живог човека и његову индивидуалну свесност, физички – синхроницитет, који је веза делова Континуума. Али, на нивоу целог космоса, основне физичке бесконачности, вреди надиндивидуална свест која је континуитет тог фундаменталног Континуума. Буда, када учи о свести, има у виду управо ту општу и непрестану свест која је одлика целокупног Универзума. То су два нивоа: свест целокупног битка и синхроницитет унутрашњих делова тог битка. Са друге стране, људске мисли производе значајне ефекте на основи главног својства природе да је самој себи слична. Мисли су нижи хармоници електро-акустичког система нашег планета и темпирано производе догађаје у околини. Због временског кашњења људи не перципирају везу мисли и материјалне стварности. Теслијанска наука досеже вишу али и ширу свест о космичкој хармонији чији смо ми само један талас, тон, део… али моћан део. Када је нешто мало, то не значи да је мање моћно од великог. Безначајност димензијских скала очитовала се први пут јасно у ослобађању фисијске енергије атомског језгра, моћне, али тако мале да се не може опазити голим оком. Тајна је у вибрацији и резонанцији.

Теслина посебна приврженост белој голубици коју описује у својој аутобиографији посебно је дирљива прича. У тренутку кад је умирала Тесла је видео како из њених очију избија светлост. Како то схватити?

Бела голубица весник је Агарте, мистичног центра света у коме пребива анђео светлости – Луцифер. Њено појављивање и смрт у његовој хотелској соби Тесла је протумачио као знак да му је јавни земаљски програм завршен и да отпочиње тајни део његовог рада за будућност, што је и рекао у новинском интервјуу. Голубица му се појавила неколико дана пре него ли је америчка војска срушила кулу Варденклиф 1917. године, 4.јула, на дан америчке независности, у 11 сати пре подне, на што он уопште није реаговао.

ТЕСЛА – ВИЗИОНАР ИСПРЕД НАУКЕ СВОГА ВРЕМЕНА

Можете ли прокоментарисати своју примедбу коју сте изнели почетком године у Вашем предавању о Тесли у Техничком музеју у Загребу, да у последњих сто година није учињен ниједан озбиљнији корак у фундаменталној физици, нити пробој у срж свемира?

До двадесетога века постојале су три нивоа спознаје: духовна природа закона, математички језик и физички експеримент, осетилни ниво. Онда је из науке избачена метафизика и отпочела је стагнација фундаменталних наука и неморални напредак технике и технологије. Тесла је био потпуно свестан да су сви физички закони духовне природе као и целокупна математика. Нико никада није видео бројеве, нити геометријску тачку. Закони природе су такође екстрасензорни, ваносетилни. У том смислу Тесла је видео да ће се наука нужно кад-тад почети развијати ка апстрактном поимању духа и да њена будућност никако није развој материјално-магијских моћи које се супростављају освешћивању грађе Космоса, то јест Божјег дела [Креације; Оп. БК.] као таквог. Хармонизовање човека с космичким силама мора се обавити мудрошћу окруњеном просветљењем филозофа, научника и уопште трагаоца за основном истином о свету. Наука је само један специфичан пут до Бога, можда и најтежи и најдужи, јер подразумева рационалност. Декарт је лепо рекао да сваки разуман човек мора веровати у Бога. Зато данашњи научни атеисти, који скупо експериментишу без икакве дубље хипотезе, делују некако недовршено, када их упоредимо са Питагором, Кеплером, Галилејем, Њутном … Примера ради, Божија честица коју траже у ЦЕРН-у је не само неспретан ироничан назив него и бесмислен. Која то честица није Божија? Зар протон, електрон и неутрон нису Божије честице? Свет је створен одједном а не од делова, јер је свет бескрајан, барем у времену, а бесконачност се из делова никада не може саздати. Бескрај претходи деловима. По мом схватању, простор непрестано настаје као део вечне садашњости, а као део простора, исто тако непрестано, настаје јединична, елементарна маса и то по Златном пресеку, који је уједно Да Винчијев код. Зашто по Златном пресеку? Зато што се Континуум, то јест основна бесконачност нашег света, може делити само према унутра и то само по континуираној пропорцији, јер иначе би се у континууму појавиле рупе, прекиди, што не може бити случај. Има томе слично и у теологији: живи Христ, creatio continua. Једино бесконачност [неограниченост; оп. Б.К.] постоји реално и она је наше свакодневно искуство. Само, није реч о просторном бескрају како то замишља наивни и чулима оковани људски ум. Бесконачност је искључиво темпоралне природе, то је та вечна садашњост коју једино имамо и живимо је све време, и која није ништа друго до наша властита свест. Научна религија напокон ће остварити физичку бесмртност и то помоћу схватања самог времена и његове улоге у промени простора и масе. Време нема ток, оно је аритметичка нула, од тачке до тачке простора скакућемо кроз нуле времена. На пример, авионом кренем из Београда у Загреб у три сата и у Загребу сам у четири сата. Колико је сати у Београду кад стигнем у Загреб? Наравно, такође је и у Београду 4 сата. 4 – 4 = 0. Од тачке до тачке у простору време уопште не протиче, непрестано је садашњост, аритметичка нула. А погледајте Ајнштајнову једначину за синхронизацију сатова у Специјалној теорији релативности! Према тој теорији је у Београду још увек 3 сата, иако сам ја већ у Загребу и сат ми показује 4 сата. По Ајнштајну од тачке до тачке у простору није исто време, што је апсурд. Сви би наши сатови онда показивали различито, јер се сви стално крећемо разним брзинама. Разумевање тајне времена осигураће нам контролу трајања у физичким и биолошким процесима, и омогућити конзервацију живих система без икаквог временског ограничења.

СУДБИНА ТЕСЛИНЕ ОСТАВШТИНЕ

Колики је данас интерес службене науке у свету (посебно физике) за Теслину теорију физичке реалности и његово схватање електромагнетских појава и да ли је ипак већина тих истраживања изван ˝главне струје˝ академске науке?

В. АБРАМОВИЋ: Човечанство, на срећу, није вештачки производ и подлеже космолошким принципима. Зато се научни развиој не може спречити људским конзервативизмом, тим официјелним слепилом за ново, за промену. Ново је медиокритетима увек емотивно рискантно и ментално неудобно. Да се питала официјелна наука, не бисмо одмакли даље од Њутнове механике, не бисмо имали чак ни Архимеда, али ни Фарадеја, ни Теслин асинхрони мотор који је његов уважени професор у Грацу огласио перпетуум мобилом и стога немогућим, због чега је, као што знамо, Тесла напустио студије. Открићем стационарних таласа у Колорадо Спрингсу још 1899. као и целокупном технологијом нехерцијанских таласа који иду брже од светлости или, када треба, тренутно се ефектуирају ма где у простору и локалном времену, Тесла је показао пролаз науци Новог доба, оној која ће познавати контролу времена ослоњену на технологију бесконачног, то је пут којим данас идемо успркос службеном отпору државне науке и конформистичке универзитетске научне заједнице. Све врви од фазно померених паралелних светова у њиховим паралелним садашњостима. Нисмо сами.

Какав је став српских научника из академског естаблишмента према Тесли? Зашто наилазите на толики отпор око иницијативе да се отвори научно проучавање до сада неприступачног Теслиног архива у Београду? Колики је опсег те Теслине оставштине? Описују ли се у тим белешкама схватања о свемиру и експерименти? Има ли математичких бележака?

У овом тренутку нико се у српској Академији наука и уметности не бави Теслом, потпуно га игнорише и универзитет, чак и његов Електротехнички факултет. Истини за вољу, морам признати да српским научницима није једноставно да се почну бавити истраживањима и експериментима из Теслиних патената и архива јер се они супротстављају и Ајнштајну и квантној механици, што они као људи без правог истраживачког карактера не могу поднети, јер то их знање као обичне људе вишеструко надилази. Сломили би се једноставно, па ето већ десетак година нико од њих није ни крочио у Теслин архив да било што гледа или проучава. Ту има њима сасвим херметичних бележака са насловима као, на пример: посматрајмо звук као талас светлости, или, белешке о механици Етера, или, косинусна формула за брзину електромагнетских таласа кроз земљу са свим мерењима, по којој та брзина од бесконачне на половима опада до триста хиљада километара у секунди на екватору. Има много тога што савремени школски ум не може уопште прихватити. Као научнике ограничене образовањем могу их разумети, али их не могу оправдати јер неће ни један једини еуро дати онима који би Теслу од срца проучили. Осећају да би понављање Теслиних експеримената из корена променило физику, боје се.

СВЈЕТЛОСТ: Да ли су тренутно Теслине белешке (нарочито прорачуни) доступне заинтересираној јавности и могу ли се добити копије тих белешки?

На жалост, одговор је негативан. Иако је 2003. Теслин архив УНЕСЦО прогласио за светску баштину и стога би морао бити доступан сваком само за цену услуге копирања докумената, у Музеју постављају разне бирократске препреке које је немогуће савладати, па чак траже и врло много новца по документу, упркос томе што су сва ауторска права истекла. Уствари, открићу вам једну тајну: Сава Косановић, Теслин нећак, који је на Врховном суду САД-а добио цели садржај Музеја као приватно наслеђе, никада није то власништво пренео на Југославију, односно Србију. Све је Музеју при оснивању дано само на чување, на реверс. Косановићева оставинска расправа никада није обављена, те је питање власништва Теслине оставштине правно неразрешено. А како оставинска расправа не застарева, Савини рођаци могли би то потраживати. Недавно сам сазнао и бизаран, али изузетно важан податак да се први отисак Теслине посмртне маске налази у приватном власништву у Хрватској. Узет је директно са Теслина лица и у унутрашњем делу маске остале су у гипсу Теслине обрве, његов ДНК.

ТЕСЛА vs. АЈНШТАЈН

У чему је главна разлика између Теслиних и Ајнштајнових схватања свемира? Какво је било Теслино разумевање материје? Како је он схватао простор и време?

Разлике Тесле и Ајнштајна у ставовима о физичкој реалности су фундаменталне:

1. за Ајнштајна је свет акаузалан и релативан, а за Теслу строго каузалан и детерминантан;

2. за Ајнштајна, људско искуство сасвим је непоуздано и не одговарајуће физичкој реалности па их треба научно усаглашавати, а за Теслу је физичка реалност универзална и прожима све нивое космичке егзистенције, тј. спознаја истине не може се избећи ни на који начин и сви путеви спознаје на крају воде до истине;

3. за Ајнштајна свет је дуалан, састоји се из људског привида и објективне космичке стварности, а математика је чисти гносеолошки инструмент којим се људска емпирија приводи физичкој реалности; за Теслу, свет је јединствен и материја која проистиче из духовности јесте еманација времена и простора;

4. за Ајнштајна етер не постоји као стварни ентитет већ је то плод погрешних мишљења кроз историју науке; за Теслу етер је јединствено поље неиздиференцираног времена, простора и енергије и резонантним процесима у етеру настаје материја;

5. за Ајнштајна сила је својство простора које се очитује његовом закривљеношћу, за Теслу сила је низ математичких операција које имају реално деловање које се манифестује стањима физичког света; за Теслу математика има природу силе, док је за већину других научника, као и заАјнштајна, обрнуто, тј. сила има математички карактер;

6. за Ајнштајна време је само поредак догађаја, не постоји као физички ентитет, већ се утврђује мерењем од система до система; за Теслу време је реални алгоритам хипостазиране математике која законом резонанције компонује физичке системе из етера и поновно их декомпонује у етер.

7. за Ајнштајна је највећа брзина у вакууму брзина светлости од 300.000 км/сец., за Теслу брзина електромагнетних таласа није ограничена; његова мерења и експерименти показују да је у принципу могућ тренутни пренос таласа и енергије на било коју удаљеност, а да брзина природних механичких и електричних заласа кроз Земљу увелико премашује Ајнштајнову брзину светлости у вакууму.

У разговорима с пријатељима Тесла је често побијао многе Ајнштанове тврдње, најчешће ону о закривљености простора. Сматрао је да је тиме повређен закон акције и реакције: “Ако се у присутности великих гравитацијских маса простор закривљује, услед силе акције, онда би реакција самог простора морала бити таква да се он исправља”. Или тај закон не вреди универзално. Ајнштајн је био човјек чисте теорије, а Тесла првенствено експериментатор. Није познато да су се срели и разговарали. Ипак, Ајнштајн је Тесли честитао његов 75. рођендан, истичући као главну његову заслугу у науци полифазни систем генератора и мотора наизменичне струје, што су по свему судећи Теслина мање значајна открића.

По Теслином схватању свемира и етерске физике, главно ‘седиште’ енергије је у ‘амбијенту’, а не у физичким системима. Слично би се могло рећи и по питању информације кад се разматрају функције попут људске меморије. Је ли тачно да је он одбијао прихватити Ајнштајнову фамозну релацију еквивалентности масе и енергије? Значи ли то да је и нуклеарне процесе схватао сасвим друкчије и да оно што се назива ‘енергијом везивања’ у атомским језгрима треба тумачити на сасвим други начин?

Иако није оставио своју физикалну теорију, Тесла је својим бројним експериментима поставио основу нове, резонантне електромагнетике. Сматрао је да је свет јединствени континуирани светлосни медијум, а да је материја комплекс електромагнетских осцилација организованих по математичком алгоритму. Веровао је да је закон резонансе најопштији природни закон који елиминише време и удаљеност и да се све везе међу феноменима успостављају искључиво разним врстама једноставних и сложених резонанција (вибрација физичких система) чија је основа искључиво електромагнетска. На крају, уместо Њутнових интеграла, Лајбницових диференцијала и Максвелове теорије поља, у својим прорачунима Тесла је користио једноставну математику старогрчких механичара, пре свега Архимеда, успостављајући тако механичке аналогије у електромагнетици. Не може се довољно нагласити савремени значај оваквог начина размишљања које недвосмислено указује на неопходност потпуне физичке интерпретације елементарних математичких појмова, формула и система и повратак реалистичким погледима у математици, заправо мистичном математичком питагорејству. По свему судећи, проучавање Тесле није само питање историје физике. У његовом раду не треба тражити првенствено идеје технолошке моћи већ и корене смисла и вредности људског стваралаштва и постојања науке уопште. За Теслу је еквивалентност енергије и масе помножене квадратом светлосне брзине само груба и неразјашњена формула која нам не открива шта је заиста фисија атомског језгра. Атомска структура једноставан је систем микро-кугластих муња са заједничким средиштем и карактеристичним интерним временом које атом организује принципом синхроницитета.

ИСТИНИТИ РАЗГОВОРИ С МАРСОМ

Позната фотографија Тесле у Колорадо Спрингсу на којој он задубљено чита књигу назива се ‘Бошковић’. Фотограф који ју је начинио сведочио је да је тај назив била Теслина сугестија. То би значило да је он читао Бошковићево главно природно-филозофско дело. У коликој је мери Бошковићева теорија утицала на Теслина схватања и има ли каквих назнака о томе?

Књига коју Тесла чита у Колораду док око њега прште муње је Фарадејев лабораторијски дневник. Бошковићеву „Теорију природне филозофије“ Тесла чита испред спиралног појачала-одашиљача. Али, то је у непосредној вези јер је М. Фарадеј усвојио Бошковићеву теорију материје као суме непротежних центара привлачно-репулзивних сила. У експериментима Тесла је материју третирао као локално згуснути светлосни етер уређен Законом континуитета, односно, Бошковићевом јединственом природном силом. Гледано у целини, космичко средиште Бошковићеве јединствене силе је нелокално, оно је било где у простору, а гледано експериментално, било које локално средиште Бошковићеве универзалне силе заправо је геометријско средиште Теслиног секундара у суставу његовог трансформатора.

Што је познато о сарадњи Тесле с лордом Келвином? Зна се да је он врло ценио Теслу.

Као председник научне комисије за изградњу Нијагаре, лорд Келвин подржао је Теслу, а Едисона није. Када је Тесла 1902.-03. објавио да је енергетски разговарао са Марсом, због чега га је научна јавност напала, Келвин га је јавно подржао речима: ‘Ако Тесла каже да је то истина, онда је то истина.’ Постоји и Келвиново писмо Тесли у којем му се захваљује за послане књиге.

ТЕСЛИН ПАНПСИХИЗАМ

Познато је да се Тесла дописивао с истраживачем паранормалних феномена и научником Вилијамом Круксом. Је ли Тесла учествовао у тим проучавањима паранормалног? Постоје ли записи о томе?

Двадесет и шестог јануара 1892. Тесла је допутовао у Лондон на позив Британског института електроинжењера. Дочекала га је кочија директора Postal Telegraph Officea, сер Вилијама Приса и позив да одседне у његовој кући. После неколико дана одмора у среду вече, 3. фебруара, одржао је предавање под називом “Експерименти са наизменичним струјама високог потенцијала и високе фреквенције” коме су присуствовали и Вилијам Крукс, Џејмс Дивар, Вилијам Прис, Ј.Ј. Томсон, Оливер Хивисајд, Силванус Томпсон, Јосеф Сван и Џон Амброз Флеминг. Још као ђак, Тесла је рад Вилијама Крукса ‘Radiant matter’ читао на немачком, а сада, у својој 35. години, видео га је у првом реду како му искрено аплаудира. Сутрадан током обиласка Ројал Института и прегледа лабораторија Мајкла Фарадеја сер Џејмс Дивар га је уверио да понови своје предавање пред члановима Роyал Института. Сместио је Теслу у једну фотељу, наточио му виски из кристалне флаше и рекао: ‘Сада седите у фотељи у којој је седео Мајкл Фарадеј и пијете виски који је он пио’. Теслино обраћање енглеској научној јавности било је посебно уверљиво и инспиративно. Био је свестан да је тадашња Енглеска била средиште модерне науке. Зато се избором опреме посебно припремио за наступ. Најспектакуларније је било провођење струје високог напона кроз властито тело. Пре одласка, поклонио је Круксу један свој трансформатор и присуствовао спиритистичкој сеанси. Вилијам Крукс, Оливер Лоџ и многи други британски научници у то време покушавали су научно објаснити феномен спиритизма који је тих година био врло раширен у Лондону. На опште изненађење, уместо да раскринкају превару постали су уверени спиритисти, износећи чврсте доказе о постојању духова. У Музеју Николе Тесле у Београду налази се писмо В. Крукса у коме се захваљује Тесли за послату завојницу која олакшава нервне напоре медијума који ектоплазмом еманирају ликове умрлих.

Може ли се рећи да је Тесла заступао неку врсту ‘панпсихизма’ (гледиште да је физичка стварност продуховљена), попут, рецимо Ј.В. Гетеа или можда Лајбница који је био ‘виталист’? То би се могло извићи из његове изреке да је ‘живот ритам који се мора спознати’ и тврдње да он ‘осећа тај ритам и управља се по њему препуштајући му се’. Штовише, додаје да је тај ритам ‘врло захвалан’ и да му је дао знања која има. Дакле, космос је Тесли био врхунски педагог.

Верујући да је сва природа жива, Тесла – космолог имао је своје филозофско и религијско стајалиште: ‘Аристотел је учио да у свемиру постоји непокретна ентелехија која све покреће и мисао је њен главни атрибут. Исто тако, ја сам уверен да је цео космос обједињен како у материјалном тако и у духовном погледу. Постоји у свемиру неко језгро из кога ми добијамо сву снагу, сва надахнућа, оно нас вечно привлачи, ја осећам његову моћ и вредности које она емитује целом свемиру и тиме га одржава у складу. Ја нисам продро у тајну тог језгра, али знам да постоји и када му желим дати какав материјални атрибут онда мислим да је то СВЕТЛОСТ, а када га покушавам схватити духовно онда је то ЛЕПОТА и САМИЛОСТ. Онај ко носи у себи ту веру осећа се снажан, рад му чини радост јер се и сам осећа једним тоном у свеопштој хармонији’. Ова веза појединца и космоса која иде преко јоносфере злоупотребљава се чувеним ХААРП-ом који је изворно Теслина технологија. На куполи Варденклифа Тесла је први поставио ултраљубичасте лампе за буђење јоносфере. Лако је, кажу данашњи експериментатори, изазвати масовне емоције или импутирати намеру великом броју људи адекватним осцилирањем јоносферског слоја који је, у бити, исто што и езотеријска акаша хроника планете Земље. Међутим, физички, то је врло комплексна мрежа нижих хармоника колективно несвесног целог човечанства и рад с њом захтева далеко виши ниво научне свести. Јоносфера је кључ за управљање масовним осећањима и мислима. А свега овога Тесла је био свестан још далеке 1899. године у Колораду. Проблем је у томе што недуховни физичари данашњег времена појма немају о духовном бићу светлости и њеној правој космичкој улози и особинама.

ТЕСЛИН ЈЕ УМ РАДИО КАО ПРИРОДА

Како протумачити Теслину способност да ‘види’ спонтано нови закон у облику геометријске слике, након чега би разматрао принципе и интерпретације? Је ли се он дословно кретао између Платоновог света идеја и физичке, испољене стварности? Како је користио математику (и какву математику) у том спознајном процесу?

Теслин је ум радио као природа, једноставно и стваралачки потпуно, сумерско-питагорејском математиком за основну школу и мудраце. По Теслиним речима, у њему се одређени закон појављивао увек спонтано и у облику слике која, наравно, има геометријски принцип. Уследило би потом понирање у тај принцип, умна идентификација, разумевање и физичко интерпретирање, као касније фазе процеса откривања. Тек тада долазило би до аритметизације законитости и до изражавања техничких особина материјала најпогоднијих за неометани рад закона у конструисаном физичком моделу. Сходно личном искуству своје инвентивности, Тесла је држао да рад врше природни закони, а не материјалне структуре. Под радом на открићу он пре свега подразумева борбу за ментално прочишћење, тј. апстраховање од секундарних мисли и чулних садржаја оптерећених детаљима који замрачују јасноћу слике принципа и отежавају увид у праву нарав односа геометријских елемената. Теслин поступак схватања принципа завршен је, а принцип спреман за примену, онда када је постигнута једнозначна кореспонденција математичких и физичких елемената. Откриће је, дакле, достигнуто у тренутку постизања идентичности независних чланова математичког алгоритма и њихових физичких интерпрета, тако да се у самом алгоритму препознаје физички закон који влада стварним светом. Идеја се, дакле, код Тесле ексклузивно појављује као акт креативне имагинације чије математизирање води коначно до физичког модела.

Је ли Теслино схватање људске меморије упућивало на холистичку представу по којој менталне процесе делимо са свемиром у који смо уроњени, при чему наше менталне функције не би биле ограничене нашим физичким, биолошким телом? Знамо да постоје феномени који су знаучно истраживани и који то показују (искуства клиничке смрти, вантелесна искуства, гледање на даљину и слични феномени).

Цео свет за нас је свакако само слика. По Тесли, меморијски се енграми не налазе у мозгу, ни физички, нити физиолошки, него је меморија интеракција с окружењем и у том погледу човек је живи робот који има моћ да мења позицију и ниво свести, која је у суштини још увек тајанствено, али заједничко темпорално својство космоса и појединца. Када надиђе релативну индивидуалну свесност или синхроницитет делова који га омеђују, човек је у стању уздићи се до нивоа континуитета који је универзална свест бесконачности или целокупног постојања. У том стању језик речи више није довољан и мора се прећи на контемплацију природног математичког језика да би се то некако симболички изразило, односно разумело.

ДУХОВНА ФИЗИКА

Занимљиво је споменути да Јоганандин духовни учитељ Јуктешвар Гири, који је био и научник, у својој књизи „Света наука“ говори да се у узлазним добима света људска свест развија до спознаје електромагнетске природе свемира, да би се у Сатја југи – најдуховнијем добу – када је Сунце најближе великом космичком духовном средишту (Вишну Наби) и када би магнетизам био најјачи, духовна свест развија до максимума када бива спозната свака суптилна енергија. Какво је било Теслино схватање духовности? Познати су његови сусрети с Вивеканандом. Према хрватском физичару проф.др. Младену Мартинису, Тесла је вјеровао да је ведско учење о природи свемира кључ за разумевање савремене науке и рада неких његових патената. Колико су се његови погледи подударали с ведскима? Да ли је практиковао духовне вежбе, попут медитације или јоге? Није ли он отишао и даље од ведских духовних схватања?

Професор Мартинис потпуно је у праву када захтева проширење научне спознаје ведским спознајама. Позитивна, практична наука није још пронашла пут математизирања и експерименталне контроле космолошких открића Веда. Разлог за то је несхватање онтологије природне математике која ствара цео овај наш свет из једног јединог принципа, а тај је постојање ма колико средишта космоса у коегзистенцији, принцип вечности или константне садашњости. Неопходна су најмање два средишта за коначну релацију и тако сферним законом настаје Простор као ма колико велики, али ипак коначни део бесконачног времена, саме садашњости. Доказ тза то је што постоји само једна једина материја у промени, а не три облика те исте материје, прошли, садашњи и будући, како се имплицитно сматра, јер немамо никакву ваљану хипотезу времена у физици. О Времену се у науци готово и не размишља јер се службено сматра да време не постоји реално. Сасвим је обрнуто, само је Време бесконачна целина, дакле – реално, а све друго су ефемерни делови тог времена, мислим на простор и масу. За Теслу је Дух последња основа света, оно што заиста егзистира увек на исти начин, а простор и маса су промењиви, илузорни, ведска маја, илузорни свет промене. Разјашњење магнетизма свакако је кључ за спознају најопштенитије тајне силе. Гравитација је синхроно уређени магнетизам, налик на Бошковићеву кривуљу јединствене силе у природи, а никако није у питању једнополна сила која само привлачи масе, како нас то учи њутновска универзитетска наука. Са друге стране, светлост је последња препрека људске свести на путу спајања са бесконачним. Тесла је радио са свим врстама светлости, видљивим и невидљивим, и то је Вивекананда одмах уочио као степен комуникације својствен само неколицини највиших индијских светих људи, као једини директан облик комуникације људи са светом богова. Узето у целини, Тесла не само експериментално практикује ведске увиде већ нам открива и нове, научно јасне, употребљиве и сваком доступне подзаконитости ведских универзалија – духовну физику.

ВЕЗА СА ПАРАЛЕЛНИМ СВЕТОВИМА

Тесла је успевао стварати кугле светлеће хладне плазме. Како му је то полазило за руком и може ли се тај феномен упоредити с кугластим муњама?

Ако се кугласте муње формирају у далеким инфрацрвеним подручјима спектра онда немају термичка и експлозивна својства јер су фазно померене у односу на наш енергетски свет и стога не међуделују, другим речима, безопасне су.

Кад је Тесла устврдио да је успоставио ‘везу с другим световима, ‘паралелним световима’ он је дискретно наставио рад на томе. Је ли могуће да је успоставио неку врсту контакта? Ако да, са киме? Да ли је оставио икакве записе о томе?

В. АБРАМОВИЋ: У посљедњој деценији живота Тесла је експериментисао на себи и са собом. Произвео је уређаје за мултидимензионалну резонансу и интерсекцију своје властите мождане активности којима се лако пребацивао у паралелне садашњости микро и макро светова, којима је посве испуњен космички простор. Заправо и нема празнине већ је космос сегментиран по интерним временима паралелних светова, који су један у другом, али тако организовани да се међусобно не ометају, као што прошлост физички не омета садашњост, већ је у њој присутна само као меморија, као светлосна слика. Теслино истинито и дубоко схватање правих особина електромагнетског спектра у науци је игнорисано и зато физика фундаментално стагнира већ читав век. Тај помак у односу душе умрлих – душе живих Тесла је одгонетнуо и могао је комуницирати с Твеном, Вестингхаусом и другима кад год је хтео, о чему сведочи његов интервју Њујорк Тајмсу из 1942. Али, још пре тога, 1937. у Америчком Србобрану, који се штампао у Питтсбургу, Тесла је дао интервју у коме спомиње своју честу комуникацију са развијеном цивилизацијом унутар Венере.

Је ли Тесла развио напредну методу комуникације надсветлосним брзинама (или тренутним, нелокалним ефектима) када је говорио о контакту са интелигенцијама из свемира?

Са бесконачним брзинама Тесла је радио од самог почетка јер се електромагнетска индукција већ у његовим завојницама обављала тренутним етерским преносом, али их је постао научно свестан тек 1899. у Колораду када је након открића стационарних таласа сасвим овладао том техником. Ту је најважнија геометрија поља. Када се овлада том геометријом ма колико високонапонским уређајима више није потребна изолација. О томе сведоче многи снимци из Теслиних лабораторија. Осим тога што је целокупни свемир интелигентан, постоји много локално еволуираних паралелних цивилизација на далеко вишем нивоу свести од људске. Изузев неколико записа о томе објављених током Теслиног живота, сви су други пажљиво сакривени.

Ви говорите да је Тесла духовни оснивач нове цивилизације темељене на напредној науци и технологији и називате је ‘Теслијана’. Шта би биле основне карактеристике те нове цивилизације и науке? Колико је у томе значајно схватање природе времена?

Пођите у џамије, медресе, идите у Ватикан, у патријаршије, у масонске ложе, у канцеларије свих светских влада, где год, свуда ћете наићи на мобителе и компјутере, на телекомуникацијске уређаје у чијој основи су Теслини патенти, пре свих онај даљинског управљања. Религијски вође у сукобу нису ни свесни да их је Тесла све већ повезао, научно-технички ујединио. Следећи корак је спиритуализација физике и целокупне науке из које ће се родити нова научна религија, примерена уједињеном човечанству. Астрофизика се већ увелико бави космогонијом, космологијом, све је већ спремно за трансформацију научне у научно-религијску колективну свест човека. Откриће и утилизација природе времена је теоријска срж Теслине још увијек неразумљиве и услед тога непримењене технологије. Цивилизација Теслијана има две главне одлике: слободна енергија из неисцрпног космичког океана енергије и синтеза масе непосредно из светлости. Биће то цивилизација која ће познавати моћ времена и служити се технологијом самог Континуума.

Што се у блиској и даљој будућности може очекивати од проучавања Теслиних идеја?

Напуштање непотпуних концепција релативизма и квантне механике и враћање онтолошкој природној математици која заиста креира наш свет, чему ће претходити појава нове, трансценденталне научне духовности.

---

Извор: Свјетлост