Свесно или несвесно у отпор или издају

„Све што се дешава са нама, у нама и око нас, последица је умоболне комунистичке владавине.“
Антоније Ђурић

Српском народу заговарују промену свести. То је стара идеја спољног и унутрашњег окупатора српске државе и српског народа. Једна таква идеја покренута је и октобра `41. у такозваној Ужичкој републици и још увек се примењује. Са изузетком, током 70-их година, када је власт помислила и нажалост била у праву, да је изменила свест народу, а да су остали само поједини реакционарни и антиреволуционарни елементи ( врхунац монструозности и цинизма је назвати живог човека елементом ) које ће појединачно елиминисати. Да ли нова промена свести после више од 70 година обесвешћивања, треба да доведе дотле да би се дошло до новог сремског фронта, на коме би се поново борило до последњег Србина. Сремски фронт је пробијен кад је метком у потиљак убијен последњи Србин, Јасеновац је ослобођен кад је у њему нестало Срба под усташком камом, …..не оста ни цивила Немаца у Банату…..Ко то учини? Срби никад нису имали геноцидне, а камо ли аутогеноцидне тежње у својој свести.

Ко то сад хоће и како да мења свест народу, који је остао бесвестан, од силних промена свести? Налази се тај захтев и на списку захтева светских моћника данашњим брозовим идеолошким потомцима, који изгледа као да је писан у Берлину уочи 25. марта 1941. Иако, пред 27. март исте године, преварен за јефтин новац СОЕ , српски народ, са својом, тада још увек светосавском свешћу, неприхвата један, ако се упореди са многим потоњим, потпуно бенигни споразум за силама осовине, који га ипак доводи у поданички положај. Када је све прошло, може се доћи до закључка да је став Димитрија Љотића, тада већ стављеног ван закона, био исправнији од става групе која је за рачун СОЕ устоличила краља Петра, да би га та иста СОЕ лишила престола.

Плановима и деловањем вођа СОЕ Роберта Ситон-Вотсона  и Викама Стида унижена је позиција Срба, уклоњена је српска династија са чела Југославије, а српска народна свест остављена такозваним партизанима, стварним савезницима СОЕ, ЦИА, НКВД и Гестапоа на немилост, јер милости дефинитивно нису имали ни први, ни други, ни трећи… измењивачи српске свести . Оно што је непосредно након окупације учинио покрет Збор, отворено се стављајући на страну силе која је окупирала земљу, а при том позивајући на повратак Светосављу, неодољиво подсећа на данашњу слику оних који истом народу упућују исти позив за повратак Светосављу. Ипак, зарад позитивне идеологије многи прави светосавци, несвесно су кренули путем лоших дела, потврђујући стару изреку да је пут до пакла поплочан добрим намерама. Али прави пакао настао је применом идеолошке праксе стварних савезника Англо-Американаца, Стаљина и Хитлера.

Идеолошки преци и предходници данашњих властодржаца и чинилаца политичке сцене, у то доба имали су други начин за измену српске свести. У својој првој совјетској творевини коју заузели преваром, од Четничких одреда Драже Михаиловића, назвавши је „Ужичка република“, мењали су свест тако што су маљем у рукама Милана Јанковића Бате  истеривали Бога из главе и новац из џепова оних који нису били свесни ко је њихов вођа Броз. Није се дуго чекало на то сазнање, мада неки ни данас не знају ни ко ни шта је био Броз. Кажу било им је боље у брозовим временима. Ишли су на два мора, куповали зејтин, слободно спавали по парковима…..то не знање или стање измењене свести доводи до резултата, да деца утамничених и ликвидираних противника брозовог режима тврде да су у време страдања својих очева имали већу личну слободу.

Неслобода и мењање свести није била резервисана само за Брозове идеолошке непријатеље. Још више је примењивана на његове саборце који су отишли на странпутицу звану фракција или оне који су подржали Стаљиново одстрањивање Броза које је објавио Информбиро у својој резолуцији 1948. Да се ради о, заправо, истој идеологији најбоље говори Владо Дапчевић , који после преживљене вишедеценијске тортуре каже: „Ово није ништа, шта би смо ми њима урадили да смо ми победили!“ Жртве Брионског пленума прошле су тако да им је дата слобода у којој нису могли без последица по свој материјални статус и егзистенцију да се баве јавним послом и појављивањем у јавности, па је њихова национална свест, која је почела да се буди после 300.000 побијених и 3.800.000  ухапшених Срба, морала да се зарад снаге брозових привилегија. . .

И тако до данас….привилегија, постаде радно место, сутра ће привилегијом прогласити народни казан. И казан је народни као и свест, али свест неће бити привилегија. Врхунац слободе ће бити спавање на клупи у парку, баш као у време највећих брозових слобода. Тако нам је намењено од Ситон-Вотсона до Монгтона, од Геринга до Меркелове… Од Броза па до после ДОС-а. До `44. смо имали свест да се окупатору пружа отпор, а издајник одстрањује. Не пружање отпора се звало – кукавичлук, а сарадња са непријатељем – издаја. И једно и друго дело, носило је своје последице и у правном систему и у свести народа и појединца. Тако је било до `44. Тада је настала окупација српског народа, српске државе и српске свести. Та свест брутално је уништена уништавањем покрета генерала Драже Михаиловића, који је повео, до сада последњи организовани отпор против окупације и против издаје у српској историји. Садашњи властодршци су једна од фракција ондашњих твораца нове народне свести, док друге фракција истих делатника зла, спремно чекају да сломе ногу првој, како би наставила са изменом свести народа кога убија и пљачка већ три четвртине столећа? Више од 70 година су људи одвраћани од политике, што као забрањене делатности, што као нечасне…. постали су аполитични, незаинтересовани, са негативним ставом према политици, којом су могли да се баве недодирљиви и привилеговани, са најбизарнијим делима у својој прошлости. Сад смо ту где смо…

Извор: Видовдан