Урамљени портрет Ивице Дачића

Дачић „испекао“ политички занат

Лидер СПС-а и премијер Србије Ивица Дачић је по Јовану Цвијићу класичан профил моравског менталитета, који у себи садржи високу рационалност и прагматичност, висперност и прилагођавање ситуацији и тихо али упорно савладавање преперека. По својој конструкцији Ивица Дачић је хедониста без комплекса, са „манама“ карактеристичним за моравску „вертикалу“. Власт за Ивицу Дачића је „храна“ у којој  ужива и уноси се са пуно „апетита“ уз деобу политичког „плена“ са својим истомишљеницима. Дакле Дачић дели „политички плен“ са својим „камарадима“ док Вучић као лидер СНС ужива у самосталној „политичкој вечери“ уз проливање самозадовољства. Ивица Дачић је „огледало“ традиционалне српске политике са народним изрекама и метафорама које разуме пристојни део бирачког тело и јавности.

Дачић лидер СПС-а до 2020. године

Ивица Дачић имао је тежак пут да победи ауторитет Слободана Милошевића, да окупи све политичке струје у СПС-у и да себе дефинше као новог лидера СПС-а за прву и другу деценију 21 века. Дачић је дао шансу да све политичке генерације које су уз њега добију парче власти и утицаја. Управо због тога Дачић има реалну шансу да политички траје независно да ли ће биит на власти или у опозицији. СПС под Ивицим Дачићем је крчио пут ка власти од 2004., као подршка влади др Коштунице, све до 2008. године када су СПС и Дачић постали власт са ДС.

Дачић је вешто играо на политичким калкулацијама и потреби САД и ЕУ да СПС буде рефомисана партија европског типа. Након пада с власти Бориса Тадића и ДС Дачић је уз подршку западних „пријатеља„ и покушаја политичке консолидације СНС у власти знао да ће бити премијер. Као министар полиције Дачић је и „чувар“ разних државних тајни и политичких биографија, са јаким утицајем по „дубини“ у српској полицији. Мала је вероватноћа да ће Дачић одступити као министр полиције када има похвале од најавећих полиција на свету, пре свега из ЕУ и САД. Дачић има „материјала“ о већини садашњих коалиционих партнера као што и поједини партнери у влади граде „Досије Дачић“ који се може употребити у политичке сврхе, али не сада.

Власт као идеологија

Ивица Дачић је вешт у политичкој и кадровској комбинаторици и смене у влади из СПС-а неће бити велики проблем, јер ће смењени министри добити нове позиције под заштитом премијера. Дачић ће због опстанка на власти без великог потреса „померити„ своје кадрове, и на тај начин ће показати своју политичку моћ. Ивица Дачић као и  Слободан Милошевић нема идеологију нити доктрину, већ власт и политичко одржавање као политичко начело.

Дачић је био опозиција и из те позиције је правио пут ка власти. Данас је Дачић власт и ако буде било процене уз консултације својих пријатеља из САД и ЕУ „савета“ унутар СПС-а повућиће се с власти у рационалним околностима ако му се нуди нова игра у политици и власти. Коалициони партнери око СПС-а су“ политички сателити“, пре свега ПУПС који је настао из СПС-а јер лидер ПУПС-а Јован Кркобабић 1997. је био савезни посланик са листе СПС-ЈУЛ. Лидер ЈС Драган Марковић Палма је био и са ДСС-ом и сада и са СПС-ом да би сачувао своју власт у Јагодини. ЈС и Драган Марковић Палма могу бити и са СНС али им је сарадња са СПС донела већи успех него ранија коалиција са ДСС. Драган Марковић Палма и Ивица Дачић су део „моравског менталитета“ и имају доста сличности у поимању власти.

Научен да влада

Ивица Дачић и СПС остају део власти са СНС али Дачић неће дати да буде „поништен“ нити минимизиран пред СНС и Александром Вучићем. Он је вештији у политици од Вучића, јер не тежи да буде политички „чистунац“ и безгрешан, већ делом сам открива своје „грехе“ и погрешке. Јавност у Дачићу види умереног аутократу народног типа, док Вучића јавност сагледава као „политичког инквизитора“ морално „чистог“ и без „путера на глави“. Дачић је скинуо мит са Слободана Милошевића, постао лидер СПС-а уз подршку ЕУ и САД, али и Руске федерације, био подршка ДСС, партнер ДС и Г 17 плус (сада УРС) способан да преживи одлазак у опозицију. Међутим Дачић неће тако лако сићи с власти без борбе. Док је Дачић премијер већ сада прави „резервну“ опцију за наредне изборе.

Дачић је био међу најбољим студентима у својој генерацији на ФПН, али нема тежину политичког доктринера, већ има јаку политичку и психолошку интуцију и „нерв„ за различите политичке комбинације. СПС и Дачић су били власт до 2000.године, опозиција до 2008. године и власт од 2008. до данас. То показује да СПС има државотворну и прагматску политичку структуру која се обнавља и траје у континуитету 23 године. Све друге партије из коалције су настале цепањем, деобом или променом страначких „фирми“. Запад и САД су сагледале да им је за стабилност Србије потребан СПС у свим комбинацијама власти и партија. Дачић у свом плану има да буде председник Србије након Томислава Николића уз промену устава Србије заснованог на председничком принципу.

Извор: Видовдан