Па, ипак, срећна Нова …

За нама, за Србијом, остаје још једна тешка година. Година у којој смо више умирали него се рађали, више одлазили него долазили, а од сутрашњице више страховали, него јој се надали. Притиснути бљутавом, али моћном, таблоидном медијском машинеријом диктатора у покушају, незаштићени од његових хирова и фрустација, које се испољавају у виду презира и мржње према сопственом народу, животи просечних Срба све више подсећају на Кафкине јунаке, а Србија на колонију енглеских тајних служби, прљавог арапског новца и сопствених заблуда.

„Дође, тако, време када паметни заћуте, будале проговоре, а фукара се обогати“ – рекао је велики Иво Андрић, али наш канцелар у покушају не чита српске писце, нити чује српску реч. Он чита Вебера, кога не разуме, дивећи се онима који су створили идеологију „крви и тла“, а његову земљу три пута нападали само у једном веку, наносећи јој милионске жртве. Не стиди се тога.

Не стиди се ни да нам прича о раду, он који никада ништа није радио, да нам говори о буџету, он који никада није поделио ни једну плату, да нам пркосно каже „зато што сам паметан“ док баца 2 милиона долара на кампању жене која не само да губи изборе, него већ две деценије мрзи и затире све што је „српско“. Али, може му се. Победио је на изборима …

… Па, ипак, иза црних облака, назире се светлост, која представља јасан путоказ у години која долази. И нама и свету! И зато је 2016. била година буђења, година која је показала да неолиберална Звер није свемоћна, да је истинско хришћанство добило вођу којег је чекало од пада Констатинопоља. И да свиће зора Трећег Рима …

Божијом вољом или неминовношћу друштвених закона, свеједно, мноштво наизглед неповезаних догађаја на разним тачкама планете слило се у велико јутро у коме смо схватили да униполарни свет, црн и крвав, не мора бити Људска судбина. Брегзит, Трамп, неуспех обојене револуције у Кини, евидентно јачање националних (не националистичких!) снага у Европи, победа легалног режима у Сирији и још много тога показало је да, на крају 2016. више ништа није онако како је изгледало на њеном почетку.

Чак ни за поробљену Србију, којом управљају колонијални ментори, нити за понижени српски народ, развејан у четри државе и једној парадржави. Референдум у Републици Српској показао је да, упркос свему што нам се догађало и догађа, постоји здраво национално језгро које може бити неопходна тачка ослонца променама које су пред нама. Подршка том референдуму широм окупираних српских земаља, одолевање Срба на Северу Космета, као и народно „НЕ“  НАТО-у у Црној Гори, јасан су путоказ за време које долази…

И зато ће 2017. бити година наде, година трагања за светлошћу, година Пута на Исток. За свет и за нас. Она ће имати своја искушења и ломове, јер демијурзи зла немају алтернативу, али позивајућа светлост мултиполарног света исувише је јасна да би је Тама поново прекрила.

Нем слободе без борбе. А свако ко у борбу крене мора бити спреман да погине, али и да победи. Срећна Нова, календарска, 2017-та година! О оној правој, православној ћемо посебно…!

Ваш ЦЕОПОМ-Истина!

Извор: ЦЕОПОМ-Истина