Недавно ми је, на мејл уредника ЦЕОПОМ-а, стигао допис у чијем се прилогу налазио текст понуђен за објаву. Господин аутор нагласио је да га не занима хонорар, па чак ни “част да буде међу ауторима ЦЕОПОМ-а”, већ да својим текстом жели да исправи “неправду” коју наносимо грађанима “једнострано пишући о концепту ријалити програма у Србији” и подржавајући “беспризорну хајку” министра културе Владана Вукосављевића на телевизије који те програме емитују.
Замислио сам се. Шта, заправо, хоће овај човек? Став ЦЕОПОМ-а о ријалити програмима као глобалистичком оруђу за промену свести народа (не само у Србији) добро је познат још од када је “Велики брат” први пут закуцао на наша врата и банализација његових садржаја коју је донело Вучићево време ништа није променила у генералном приступу. Са друге стране, тешко нам се може импутирати било каква подршка министру Вукосављевићу јер сматрамо да је он сам по себи ријалити за српску културу. Уосталом, он о ријалити-карциному на српском националном бићу није проговорио месец-два након што је засео у фотељу, већ месец-два пре него што ће га из ње истерати како би отворили место за неуништиву Мају Гојковић која је, уз Расима Љајића, најтрајнији продукт пето-октобарског пуча. Годинама пре тога ријалити му нису сметали, као што сада не сметају његовој шефици у мушкој одећи, Ани Брнабић. Отуда, ми смо у јеку те полемике Митровић-Вукосављевић која је запљуснула електронске медије и друштвене мреже, доносећи на десетине прилога и на стотине пратећих коментара, пренели свега 3-4 квалитетна текста, за које смо сматрали да разобличују позадину овог сукоба, који је био све пре него принципијелан.
Зашто, дакле, поменути господин свој текст нуди баш ЦЕОПОМ-у, да би исправио некакву “неправду”? Да је у писму било понеке псовке, гадости или претње посумњао бих да га је, тек онако, из досаде, писао Жељко Митровић лично, али култивисаност садржаја искључивала је такву могућност. Зато сам одговоре потражио у самом тексту. Већ после пар пасуса било ми је јасно да текст нема озбиљност и квалитет да буде објављен на ЦЕОПОМ-у, али имао је одређену дозу оргиналности која га је чинила занимљивим. Поменути господин, наиме, уочио је да су они “који као презиру ријалити” одговорни за срозавање квалитета његових садржаја барем онолико колико и уредници програма и власници телевизија који их емитују. Када би више интелектуалаца, сматра он, прихватало да долази у ријалити програме они би их самим својим присуством унапредили, култивисали начин изражавања и наметнули, како је рекао, “позитивне животне вредности”.
Ма, засигурно – помислио сам иронично, као што верујем мисли и већина Вас који читате овај текст. Али, господин је навео пример. Војислава Шешеља.
Нагласивши да је, својевремено, био најмлађи доктор наука у Титовој Југославији, импозантан број издатих књига и остала његова интелектуална достигнућа, несуђени аутор ЦЕОПОМ-а је истакао да су Шешељева гостовања прошле сезоне у Задрузи и ове у Паровима дала могућност грађанима да виде како је човек „који је понизио Хашки трибунал“, уствари, само један од нас. И да се то може узети као пример слања позитивне поруке из ријалити миљеа, што треба признати а не само „тражити негативну страну како чине неки“.
Морам признати да ме је ова теза затекла неспремног пре свега зато што очигледно спадам у оне “неке”, а друго (повезано с првим) што нисам гледао Шешеља у Паровима. Да моја дилема буде већа и сам спадам у оне који јако цене национални значај Шешељеве бриљантне одбране пред Хашким трибуналом. С тога сам, користећи једну од добрих ствари интернета, да информацију добијеш истог тренутка када ти је потребна, пројектовао себе на ЈУ-тјуб и пронашао подужи клип у коме др Шешељ “едукује” учеснике Парова и помаже им да разреше неке од својих тема и дилема са којима се суочавају “у кући”, како то они зову.
У том клипу Шешељ покушава да убеди неког несретника, коме су очигледно наменили судбину младожење, да му за одлуку о женидби није нужан благослов духовника, већ пристанак будуће младе, мало времешније учеснице ријалитија, која је већ рекла своје “да”. Но, како је потенцијални младожења истрајавао на ставу да је брачна заједница без да је благослови духовник грех, упркос томе што су сви остали тврдили другачије, Шешељ је заложио сав свој интелектуални ауторитет и едукативни потенцијал бившег професора Универзитета да потенцијалног младожењу убеди како ни једна религија, нити било која верска књига коју је читао, не предвиђа давање благослова будућим супружницима. Али, авај! Потенцијални младожења и даље је причао о духовнику и греху. На крају се, Шешељу у помоћ, умешао и извесни муслиман Спахо, старији господин, бивши учесник ријалитија који је био гост у студију и који је младожењи поручио “Пусти духовника, ево ја те разрешавам греха, само се ти лепо ожени”…
Ето, то је било то. Крај клипа. Не знам да ли су успели да убеде невољног младожењу, нити како је то поднела загрејана млада коју сам за време трајања клипа два пута видео да наврће чашицу, чини се Вињака Рубина, чије флаше лебде у позадини иако је рекламирање алкохолних пића одавно забрањено на нашим телевизијама. Али, ко те пита. Када може Митровић да усред изборне кампање јавно изјави како га не интересују правила о равноправној заступљености изборних учесника јер он је приватна телевизија, може вала и Миломир Марић да рекламира производ свог газде. И они су приватна телевизија. Само су фрекфенције националне. А сви знамо да приватно данас има предност над националним.
Но, ја не пијем, па ми је свеједно. Мени је било важно да видим како ријалити Шешељ диже ниво ријалити понуде у Србији. Видео сам. Господину чији ме је текст на то инспирисао љубазно сам захвалио и обавестио га да се његов текст не уклапа у програмску оријентацију ЦЕОПОМ-а, али да би га неки други портали можда радо објавили па нека га понуди њима. А онда сам почео да размишљам…
… Шта то треба Војиславу Шешељу?
Прво што Вам падне напамет је новац. Давно је познато да је на њега лаком. Но, он већ дуго није сиромашан човек, без обзира на све што је пропатио. Након повратка из Хага од странке је направио приватно предузеће које полако препушта својим синовима и које, уз помоћ Вучићеве менажерије, изгледа сасвим добро послује, упркос томе што више гласача и нема. Њргове конференције за штампу у којима обавештава јавност о коруптивним појавама у власти давно су престале, што значи да су постигле циљ. Плаћају. Шта је могао наплатити за два сата у ријалитију Парови? Колико год да је узео није могло бити вредно оне бламаже коју сам гледао својим очима.
Можда враћање дугова Марићу, који му је први отворио национални медијски простор кад се вратио из Хага? Но, он је довољно паметан да зна како то не дугује Марићу већ Вучићу и службама којима Марић служи већ деценијама.
Склоност ка представи из давних времена? Још од почетка каријере Шешељ показује склоност ка медијском експонирању како би себе стављао у центар пажње. Али, тада је то било у функцији политике коју је водио. Он сада нема политику, бар не ону коју занима борба за власт.
Уосталом, свеједно. Можда није ништа од овог што сам побројао, можда је све помало. То није тако важно. Оно што је важно и што је сигурно јесте да Шешељ који је отишао у Хаг и Шешељ који данас зевзечи по ријалитима нису исти људи. Величанствени хашки победник постао је јадни губитник Вучићевих транзиција и офуцани шраф у пројекту промене свести српског народа.
Но, имамо ли право бити љути или у њега разочарани, МИ који смо пристали на СВЕ. На сулудог владара, на издају Косова и Метохије, на Арапе као газде, на НАТО као пријатеље…
Зашто не би пристао и он? Ријалити Шешељ у ријалити Србији!
Оставите коментар на Ријалити Шешељ у ријалити Србији
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.