Зорана, дијалог и Црква

„Верујем да оно што мисле Црква и народ мисли и наш председник. Уздамо се у Русију да ће нам помоћи да сачувамо оно што је увек било наше.“

Патријарх српски Иринеј-Изјава Новистима

Женско које се у све меша, а није „Вегета“, трилатерална министарка Зорана Михајловић, заиста има невероватну потребу за личном промоцијом. Свесна чињенице да, због позиционирања у неформалним центрима моћи, Вучић не може да је отпусти из владе без сагласности оних чији је слуга покорни, а да ту сагласност неће добити, она већ годинама иритира и отворено изазива не само српску јавност већ и своје колеге из СНС-а, па и самог Вучића.

Након што је, иако министарка инфраструктуре, поднела предлог Закона о родној равноправности, око кога је натрљала нос премијеру Ани Брнабић и министрима Вулину и Ђорђевићу, кога је због његовог противљења њеном предлогу назвала „возачем на привременом раду у влади“, иако по ресору једини он може да тај закон представи пред парламентом, ојађени Владимир Ђукановић, човек од Вучићевог највећег поверења, у својој редовној колумни, на једном порталу, ускликнуо је “Смените Зорану или признајте да је јача од свих”.(1)

Али, авај. Није смењена. Нити ће бити. Разлог за то је што у служењу истим господарима она има више стажа и већу посвећеност него “нововерац” Вучић и, посебно, што њена мржња према Русији превазилази Чедину и Чанкову заједно, што је отворено показала када год јој се пружила прилика. А то евро-атлантски Господари умеју цене! Такође, она је Њима и вид контроле и полуга притиска на Вучића, ако му случајно падне на памет да се након преобраћања у глобалистичко европејство, опет у нешто преобраћа. А док је тако, степен њене самосталности у деловању и иступању остаће несхватљив за остале Вучиће поданике, па и господина Ђукановића. Јер, ти њени иступи, иако често наизглед непримерени, представљају априорну корекцију могуће Вучићеве “грешке” и подсећање који би пут Господарима био најдражи.

И тако је Зорана, следбеница Мамона, себи дала за право да преваспитава Патријарха српског, Господина Иринеја, а и све нас, православне вернике, одане Косовском завету. Након што је, после предугог ћутања, у изјави Новостима после прославе седам векова манастира Троноше, Његова Светост изрекла уздање у Русију да нам помогне у очувању земаљских и небеских светиња Косова и Метохије, Зорана је експресно реаговала својим саопштењем:

“Очекујем да ће Српска православна црква, као вековни чувар нашег народа и културе на Косову, бити добар партнер и да ће својим утицајем истински помоћи у успостављању нове врсте дијалога између Срба и Албанаца. Очекујем и да не врше притисак пре почетка разговора о Косову на председника Србије Александра Вучића”.(2)

Ово саопштење, дато само дан након патријархове изјаве, отвара многе недоумице и контраверзе. Пре свега, у чије име Зорана говори? Д ли иступа у име владе или у своје лично? Односно, да ли је Вучић био упознат и да ли је одобрио овакав њен наступ и тон, будући да она опет делује мимо ресора и службених задужења? Или говори у име њених и његових илуминатских Господара? У сваком случају евидентно је њено непоштовање према изнетом ставу Његове Светости.

Она очекује! Она од Цркве захтева да буде партнер у рангу плаћеничких прозападних НВО! Она тражи нови однос Цркве према Албанцима! Господе, Боже! Да је икада осетила макар искрицу Правосљавља у себи схватила би не само какве глупости говори, већ и колико јој елементарне пристојности недостаје. О њеној вери да и не говорим.

Друго питање је где и како она у патријарховим речима види неки “притисак” на Вучића? Шта Патријарх треба да каже о Космету а да то, по њој, не буде притисак на председника? Или мисли да СПЦ не сме у “дијалогу” имати свој став? Патријарх је на најблажи могући начин подсетио актуелни режим да Космет не може бити монета за политичко поткусуривање. То што се то не уклапа у тоталитаризам у Зораниној глави друго је питање.

Но, њени ставови не могу бити изненађење било коме ко прати њену улогу у евро-атлантској окупацији Србије и овог текста не би ни било да само пре десетак дана није стигла вест која је изненадила безмало све верујуће Србе:

„Епископ шумадијски Јован доделио је потпредседници Владе Србије проф. др Зорани Михајловић Орден Светог Симеона Мироточивог. Орден Српска православна црква додељује за посебан допринос поспешивању односа између цркве и државе“(3), саопштио је кабинет потпредседнице.

Орден јој је додељен због њеног помагања реконструкције Храма Свете Петке у Петки. Није речено на који је начин она то помогла обнову Храма, као верник или као министар неком одлуком, али то није ни толико битно. Чак и да је донирала своја средства, у шта сумњам, да ли је, ако ниси смеран и искрен у вери, одан Цркви и верујућем народу, довољно бити донатор да би се добило црквено одликовање?

Поводом њеног црквеног одликовања верски аналитачар Драшко Ђеновић дао је занимљив коментар:

„Владике су почеле да деградирају црквено ордење тако што га деле шаком и капом. Некада се знало ко и зашто добија црквено ордење. Kада је реч о Зорани Михајловић, моје питање је колико она живи по канонима Православне цркве и да ли неко ко не живи по томе може да добије црквени орден. Kолико знам, ово сада њој није први брак, питање је да ли је венчана у православној цркви. Сада имамо да особа која живи у ванбрачној заједници добија орден СПЦ, која пропагира брак, јер је све изван брака, по њеним канонима, грех“(4) – објаснио је он.

Занимљиво је да је управо тај владика, Јован шумадијски, пре неколико месеци бившем председнику Томиславу Николићу и његовој супрузи Драгици доделио Орден Светог Саве првог степена, након што је од Николића његова епархија добила једну парцелу за изградњу манастирских конака.(5)

Све у свему, Црква и њени великодостојници морају озбиљно преиспитати додељивање црквеног ордења и повести рачуна да, без обзира на земаљске разлоге, онај ко добија црквени орден мора бити постојан у вери православној. Без тога  ничији дар није ДАР, већ трговина. А што се тиче Зоране Михајловић несумњиво је да баш њено саопштење представља нечувени притисак! Притисак на српског Патријарха, притисак на СПЦ, притисак на све верујуће Србе! И најбољу слику какав су „унутрашњи дијалог“ замислили Александар Вучић и његова раскалашна свита.

_____________________________________

1. www.standard.rs/politika/38735-%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B7%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D1%98%D1%82%D0%B5-%D0%B4%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%98%D0%B0%D1%87%D0%B0-%D0%BE%D0%B4-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%85
2. www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:686319-Zorana-Mihajlovic-Crkva-ne-treba-da-pritiska-predsednika
3. www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=355745&title=Crkva+odlikovala+ministarku+Mihajlovi%C4%87
4. www.espreso.rs/vesti/politika/180585/ajde-sto-je-dobila-orden-vec-joj-ga-je-dao-tomin-pop-novi-detalji-zoraninog-odlikovanja
5. www.nspm.rs/hronika/alo-spc-dodelila-orden-zorani-mihajlovic-a-ona-udarila-na-patrijarha.html

Извор: Фонд Стратешке Културе