Академик Винко Перић о изборној години у Републици Српској

Академик, проф. др Винко Перић, недавно је na Ујединитељској напредњачкој Скупштини 24.02.2018. године најавио своје повлачење из било каквог вида јавне активне политике, а странка чији је био оснивач и председник од 2006. године, СНС Републике Српске,  основана далеке 1997. године као прва савремена напредњачка опција на Балкану, његовом заслугом, заједно са другим изданцима напредњака у РС, постала је део нове СНС, формиране ове године, са идејом да обједини све напредњачке идеје  у РС и БиХ, под вођством господина Др Дарка Матијашевића.

У тренутку када су многи његову подршку формирању нове странке тумачили као његов “comeback“ у политику и, као родоначелника напредњачке опције на Балкану, видели га у органима нове странке у будућој власти, професор Перић је, говорећи на њеној ујединитељској скупштини, објавио да га у активном бављењу политиком нећемо видети, али да ће у будућности време посветити својим научним и друштвеним патриотским пројектима, пре свих пројекту “Српски Пијемонт – Западни Балкан”.

Наравно, као слободни интелектуалац, патриота и експерт за мондолошку безбедност професор Перић је наставио да држи фокус на друштвено-политичким дешавањима у Републици Српској и српском националном корпусу и овај интервју биће, практично, прво његово појављивање у јавности након објаве о повлачењу из javnog политичког живота, што га чини изузетно ексклузивним.

Са професором Перићем причамо о његовом односу према политици данас, изборној години у Српској, његовим пројектима  и другим актуелностима.

Поштовани професоре, велика нам је част да управо за ЦЕОПОМ говорите после, да тако кажем, објаве повлачења из јавне активне политике и готово пет месеци непојављивања у јавности. Логично је да наше прво питање буде везано за Вашу одлуку да се повучете у “тишину“, упркос могућностима које су Вам се отварале. Дакле, зашто сте тако одлучили?

Пре него одговорим на само питање морам као увод дати једну опсервацију везано за публицитет који је та моја одлука добила у јавности. Сви су били изненађени, па и зачуђени, што сам као родоначелник напредњака и говорник на Ујединитељско-обновитељскoj скупштини своје странке у нови СНС изјавио да је мој активни јавни политички пут завршен, уместо да се „гурам“ у неке нове функције. https://youtu.be/UX5_gVKd4GE

То само показује каква је перцепција политике и политичара у нашој јавности данас. Сви је доживљавају као могућност да се, пре или после, зграби некакав плен, нико не помиње борбу за идеју. И то очигледно досадашњим политичарима и странцима без обзира шта јавно говорили, одговара, а бирачи прихватају, иако повремено гунђају на ово или оно. А шта је и где води, питам се, политика без идеје у својој основи, или горе са лажном идејом, односно као најгоре са буквално лично-интересном идејом у основи?

Ја сада не бих говорио о нама, какви смо, у каквом окружењу и транзиционом времену живимо и битишемо, колико сами доприносимо ономе што нам се дешава, јер то сам у пар наврата износио у својим наступима, па и ексклузивним интервјуима за Ваш портал, али већина људи то добро осећа на својој кожи, посебно у односу на претходни друштвено политички систем.

И зато се, у времену у коме је лични профитни интерес важнији од идеје, узима за нормално да интерес  појединца буде изнад националног, па је чудно ако неко одабере да због овог другог занемари ово прво. Али, Винко Перић је човек који се јавном политиком бавио чиста срца и светла образа, увек ради идеје и интереса свог народа, никада због личних интереса. Моји повремени и никада дуги излети у политику нису ми донели никакву материјалну корист, нити сам икада ишта стекао захваљујући политичким ангажманима или везама, нигде и у ничему нисам био привилегован, нити сам то икада тражио, без обзира што моји патриотски ангажмани нису непознати.

Отуда ми није било тешко да одбијам разне понуде за политичку активацију које сам имао, без обзира што их сматрам искреним и поштујем људе који су их изнели. Заиста верујем да својој држави и народу могу бити кориснији, без обзира што у данашњем времену неки то неће разумети, ако наставим да развијам своје иновативне научне пројекте и ако, као независни интелектуалац и патриота, задржим здраву критичку дистанцу према било којој политичкој опцији, лишену полтронизма.

Знате, када сте у некој странци па критикујете оно што сматрате лошим, полтрони скоче на вас да им рушите страначку идилу, а ако критикујете оно што не ваља у другим странкама они тамо вас нападну да говорите из политичких интереса. Када делујете као независни интелектуалац и научник пре или касније се морају посветити аргументима које сте изнели, значи уважавати ваше мишљење, без обзира колико год покушали да вас дискредитују.

Ако не успеју да вас дискредитују медијски и политички, а ви и даље кварите „њихову работу“, политички моћници вам могу напаковати нешто како би вас уништили у јавности, а понекад се иде и до краја, односно физичке ликвидације. То имамо и у светској политици, само доста софистицираније. Навешћу, за ово прво, пример дискриминације Штрос-Кана кроз измишљену аферу са собарицом, и за ово друго убиство Зорана Ђинђића.

Већ сам вам помињао да сам практично „опоменут“ већ два пута, јер су ми из Београда слали предивне даме да се удају за мене, (и то не било које даме већ бивше секретарице Генерал штаба Југославије) а да ми касније, кад од њих добију сигнал, подметну дрогу у стан и онда се зна шта следи, снимање помпезног улетања полицијаца, блађење по медијима, монтирани процеси. Наравно, касније увек следи понуда да Вам помогну да се све реши, али онда Вас заувек имају у шаци, и управљају Вама како им се прохте. На срећу, довољно сам опрезан свуда па и у „љубави“.

Подсетићу вас за сада само кратко на пар мојих политичких идеја и активности које је тадашња власт морала да спроведе и нормално узела је себи политичке поене, а детаљно и документовано све описујем у мојој Монографији коју сам почео да пишем.

• Током 1997. сам са својом медијима, ВИКОМ РТВ, увођењем ТВ „Политичког маратона“ у трајању 3 дана и три ноћи непрекидно и уживо свим политичким партијама дозволио бесплатно да причају шта год желе, јер тада није било никакве цензуре нити правила. Тада сам имао само два предајника и сећам се да трећи дан у тим насељима и градовима који су покривали моји ВИКОМ предајници нисте могли да видите ниједног грађанина на улици. Сви су буквално гледали ВИКОМ ТВ-Политички Маратон и телефоном уживо питали сваког политичког представника шта су хтели, а они су одговарали како су знали.
• Када је 2010. године, власт почела да слави 10 година Дејтона, ја сам са својим медијима и са покојном Ксенијом Тошић – уредницом Радио Москве на Српском језику реаговао противно тој бесмислености и буквално смо медијским притиском натерали власт да се одрекрену слављења Дејтонског датума 1995, већ да прихвате као дан РС 9. Јануар 1992 и да после две године 2012. почну да славе 20 година Републике Српске. Управо ми смо направили и репортаже и филмове за пунолетство (18) година од 1992, а не 15 година од Дејтона. https://youtu.be/lzyHQhLL9Uw  (нажалост моја сарадница Ксенија Тошић на овом пројекту је после месец дана у својој канцеларији у Москви, у 41. Години живота нађена мртва. Нестала је сва медијска документација на којој смо заједнички радили!)!  
• О 2008. години сам већ говорио, али сам ту и светске моћнике успео да убедим да престану са притисцима око преноса овлаштења са РС на БиХ и као што је познато од 2008. тај пренос је и заустављен. А са мојим медијима сам после тога и комплетну политичку сцену покренуо у десно и сада и Власт и политика не могу назад. И влада М. Додика је расправљала у контексту „Шта да раде са Винком и ВИКОМ-ом, јер они својим благо националним деловањем губе популаност код српског народа, а Винко добија, што свакако није био мој циљ. Мој циљ нису били некакви политички поени већ да политика постане национално одговорнија. И постала је.

Када смо код медија, ја их користим да практично и научно истражујем многе појаве и понашања из више научних дисциплина, а у овом контексту незапамћене гледаности уврстио бих још два пројекта:

Један је Змај од Шипова 2008. https://youtu.be/EhhKe62kExE где се цела РС са њим забављала путем ТВ и телефонских питања целу ноћ. Али сам због Змајеве природе морао да накратко прекинем програм два пута да бих га бар колико-толико натерао да се пристојније понаша.

Други медијски пројекат је 2004. са женским ВИКОМ-Оркестром чувеним ВИКОМИЦАМА – медијским „музичаркама“   https://youtu.be/tjuLSn9n-08

Он је од 2004. направио непревазиђену гледаност,  која траје и данас одушевљавајући и младо и старо. Села су се завађала и кладила да ли оне свирају или не. Ја сам им на то питање јавно одговарао: „Ако Ви не верујете својим очима и својим ушима, како ћете мени веровати“, алудирајући на разне политичке лажи и обмане, које они примају као поруку и верују им.

Њихова популарност је заинтересовала и Европску комисију за културу, па су исфинансирали и Документарни филм о Викомицама под називом „Посао снова“ ауторице професорице др Данијеле Мајсторовић. https://youtu.be/ENoPcr4Fwww

Сјајно. Мислим да је оно ваше хипотетичко питање „Шта је политика вез идеје?“ не само апострофирало да се „идеја“ у савременој политици негде изгубила, већ и разобличило механизме и циљеве савремених владајућих „елита“. Како данас човек, интелектуалац, који има иновативне друштвене идеје може да их оствари мимо успостављених политичких механизама, да ли је то уопште могуће?

Тешко, али није немогуће. Човек са мојим годинама, образовањем, широко спектралним искуством и мулти дисциплинарним информацијама, као и реалним сазнањима, неминовно долази и до мудрости у деловању. Да би се данас, нека иновативна и патриотска идеја могла покушати остварити, мора се прећи у конспиративни, легални и легитимни рад и активности. Или како ја то волим да кажем прећи из „ТАМЕ“ у „СВЕТЛОСТ“. Односно, поруке „идеја“ које емитујете морају бити усмерене на људе који стварно одлучују, а они су иза таме коју шире савремени политичари, најамници средњег нивоа, како био нас држали у незнању и покорности. Ако су те „идеје“ праве и ако имају вредности то ће бити препознато и врата за њихову реализацију ће се прво одшкринути, а затим и отворити.

Транзиционе проблеме које ми имамо данас, (подсећам вас да је транзиција свести човека највећи проблем), давно су сагледали умни људи Европе, а посебно Америке, који су од Индијанске државе за 200 година направили светку силу. Такође и Србију и Југославију су ти људи подигли на ноге. https://youtu.be/5IqP8kAyikA

У последње време Русија на челу са Путином то добро схвата, разуме и ради. Ако желимо бити део модерног света, онда нормално морамо прихватити њихове норме и правила понашања, али то не мора бити на штету наших националних интереса, како нам причају лажљиви политичари, већ можемо остварити третман равноправан са другима, док не дођемо у будућу временску дистанцу када би у целом човечанству, за сваку земљу и сваког човека требала важити иста правила и норме човечности без религија и разних филозофских глупости које воде до подела и ратова.

И увек морамо имати у виду да се ништа не дешава случајно, без обзира шта нам политичари причали! Постоји узрок и последица свакој појави. Знам да ме можда већина неће разумети када ово кажем, али то би био мој одговор на Ваше питање о реализацији „идеје“. У сваком случају, ако имате „идеју“ треба се клонити политичара, не само зато што ће вам је у сваком случају „украсти“, тачније „преотети“, већ што ће је упропастити или унаказити њен изворни смисао.

Свакако треба ценити то што као патриота и интелектуалац остајете доследни у држању изван активне политике како бисте сачували могућност независног изучавања друштвених појава и њихове критике, али да се на тренутак вратимо појавној политици, онако како је види обичан човек. Изборна је година за БиХ, као и Републику Српску и у мору тих већ практично започетих кампања и обећања просечан гласач се можда не сналази најбоље и осврће се на мишљење својих интелектуалаца ван партија у које Ви свакако спадате. Како ви видите предстојеће изборе на бази искуства које имате као грађанин и интелектуалац, не на бази политичког мишљења?

Па, пре свега, желим да кажем да су овакви избори, и уопште политика какву данас имамо, углавном представа за народ која за последицу, нажалост, има давање легалитета странкама да раде шта и како хоће, као  и остваривање стратегија и циљева страног фактора!

Можда ме многи неће разумети, можда ће ми неки замерити што овако отворено износим истину али избори су једна велика манипулација у свим фазама изборног процеса, од прављења бирачких спискова до писања приговора и давања одговора. И сва средства су нажалост „дозвољена“ властима у манипулацији и обмани. Од оне чувене плаве хемијске оловке која је донела самосталност Црној Гори на референдуму, чија тинта избледи за 15 минута, па до најсофистициранијих компијутерских манихација. Они добро знају да свако средство оправдава циљ.

Као пример прокоментарисаћу најновије махинације ЦИК БиХ и њихову злоупотребу софтвера у манипулативне сврхе. Реч је о компјутерском одређивању редоследа, који тобоже гарантује неку коректност. Врло мали број људи зна, да компјутер разне редоследе или заједничке групе посматрача приликом избора  не избацује „случајно“ како се лаички то види, већ да му се унапред задају одређене смернице на бази који „бира“, наводно „случајно“. То, наравно, раде програмери и то се зове „изворни код“ или „сорс“ којим рад компјутера управља у задатом смеру, тако да је свака „случајност“ искључена.  Већина о тим малверзацијама ништа не зна и прихвата „компјутерски избор“ као неутралан и ту долазимо између осталих манипулација и до тога да фид бек потврђује мој стручни став да се све унапред софистицирано осмисли, предвиди и уради онако како је најбоље за власт и њене налогодавце. Напоменућу вас да сам у Берлину 1979-1980 специјализирао компијутерске системе управо на тим компијутерским програмима, изворном коду или сорс-у.

Да ствар буде гора већина одборника која изгласава законе нема појма о томе, а они из врха управо предлажу законе који им одговарају и тако се све врти у круг, па све иде у складу са реченицом коју често понављам – у оваквим законским и транзицоним временима она власт која изгуби и јесте неспособна и зато нам неки остају тако дуго на власти.  Отуда сам  најспособнијег у том смислу у прошлом интервју назвао  правим именом „најспособнији политички мангуп у РС“, а и ви и читаоци ћете препознати ко је он! Јер такви по правилу (конспиративно или несвесно али увек лично интересно), одлично служе страном фактору и док год им такви одговарају до тада ће и бити на власти.

Када се те манипулације, разни инжењеринзи, тајни договори и са црним „врагом“ повежу са методом њихових „сигурних гласова“ по више основа, као обликом контроле гласања народ, бирачи, могу утицати на исход избора можда за око 10%, а то је заиста мали проценат за било шта озбиљније у смислу промена.

Не излазак на изборе само помаже таквима да се што боље пласирају. Дакле, избори као стварна демократска категорија заправо и не постоје већ је ово што нам се нуди уствари манипулативни процес политичке мафије и веома су далеко од коректних демократских процеса.

Ви сте свакако у праву, али моје питање је за кога бисте гласали као грађанин, тачније има ли некога ко Вам по људским карактеристикама одудара од тих политичких манипулатора који на власт гледају као хијене на плен, а на гласаче као овце за шишање?

Гурате ме тамо где не жалим, јер познајем и имам лична искуства са већином „господе“ лидера, али хајде. Ако треба да коментаришем људску црту, а не политичку, страначких лидера у РС  (БиХ и Муслиманско-Хрватска федерација ме пуно не занимају), морам рећи да генерално нисам превише задовољан ни са једним досадашњим лидером. Рецимо, ја јако ценим дату реч, а они већином лажу као сам враг. Ја свако своје обећање испуним и зато полазим од себе што би свако требао, а они забораве шта су обећали чим окрену главу. И тако редом. Али, чини ми се, из мог досадашњег искуства као грађанина, од садашњих политичара да најмање лажу, лажно обећавају и манипулишу Марко Павић и др Ненад Стевандић, а да је свакако највеће политичко зло „господин“ Миланко Михајлица.

Међутим на нашу срећу као грађана, појављују се и нова политичка имена, које ја увек посматрам са посебном пажњом, па и донекле проверавам, јер су нови људи увек прилика да се сруше устаљени стереотипи и нешто промени на боље. Мислим да у овом изборном процесу имамо два таква човека. То су др Дарко Матијашевић, лидер нове СНС кандидат за члана председништва БиХ и др Радомир Лукић, лидер Прве СДС, кандидат за Председника Републике Српске. У њиховом наступу препознајем далеко више искрености, више принципијелности и више човечности него код осталих, а управо то су особине које данас највише недостају политичарима који су на политичкој сцени већ годинама, захваљујући манипулацијама и спремности на колаборацију.

Искрено верујем да би њихов улазак у власт, чак и симболичан, значио почетак промена на боље и донео упловљавање институција БиХ у мирне воде предвиђене Дејтоном, а у РС учвршћивање политичке стабилности, заједништва, централизације и покретање замајца економског просперитета ка економској само одрживости, што би нам највише требало.

Када већ говорим о РС, као патриота и интелектуалац, искрено мислим да би после избора било најцелисходније формирати Владу националног спаса, експерата и националног јединства коју би у политичком смислу чиниле све странке које добију на изборима. Није тренутак да сада образлажем зашто, али то би предупредило многа искушења и поделе које стоје пред српским народом са ове стране Дрине у догледној будућности.

Издвојили сте двојицу актуелних и двојицу релативно нових политичара, с тим да би др Стевандића могли сврстати баш у нове лидерске појаве РС, јер господин Матијашевић већ има политичко-патриотски педигре, додуше не као лидер странке. Шта се од њих може очекивати у друштвеном смислу?

Др Стевандић је изразито патриотски орјентисна и храбра личност још од омладинских дана. Сећам се да је у она чврста комунистичка и атеистичка времена лобирао младе девојке, будуће докторице, да са њим одлазе у цркву, чак и да се крсте ако то нису учиниле. Не бих сада о познатом случају Црвених беретки у Бањалуци, али је он увек имао храбрости, честитости, коректности и хуманости за све и свакога. Иза њега стоји бриљантна лекарска каријера, више хиљада операција, преко двадесет хиљада специјалистичких прегледа итд. Једноставно, човек коме људи верују, који се доказао у струци пре него је кренуо у политику и човек који нема проблем да износи своје ставове, јер иза себе има резултате у струци.

Шта мислим о др Матијашевићу најбоље говори чињеница да сам му дао пуну подршку и прву напредњачку палицу на Балкану у руке, као лидеру уједињених напредњачких опција у РС, који следи осавремењене Вучићеве напредњачке идеје. Ради се о изузетном интелектуалном и лидерском потенцијалу, а пре свега о човеку који је за РС буквално крварио, који је и у борби и као Министар унутрашњих послова РС у изузетно тешким временима увек имао права решења и остваривао изузетне резултате. На бази мојих информација он је најзаслужнији што је Полиција остала наша а не БиХ. Двоструки је доктор наука, а посебно потенцирам економију, не ону комунистичку него модерну менаџерску, која нам у РС тако недостаје. Његова бескомпромисност и јасност идеја донела му је надимак Балкански Путин, а са аспекта пројекта Српски Пијемонт – Западни Балкан мислим да има потенцијале за покретање значајних интеграционих процеса српског народа у региону.

Када говоримо о др Радомиру Лукићу, декану и професору Универзитета у Источном Сарајеву, пре свега говоримо о врхунском експерту Теорије државе и права и Уставног права, човеку са мноштвом објављених радова, изузетно одмереном у наступу, али и човеку који је у политику ушао као правни консултант државног врха Босанских Срба још 1990. године након избора у Босни који су практично претходили грађанском рату. Увек у сенци, али увек присутан, овај бескомпромисни патриота прихватио се тешког посла да кроз Прву СДС као покретом Српског народа у БиХ и у којој сам лично конспиративно учествовао, оживи изворне принципе СДС-а које су лоша политика и лоши људи прогнали из националног видокруга српског народа у БиХ.

Поменуо БиХ и Вању Елеза, врсног новинара и честитог колегу који можда у оваквим махинацијама нема превише шанси, али свакако вреди ослушнути оно што има да нам каже.

Изборна година је увек прилика да се нешто каже и о актуелној власти. Како као грађанин, интелектуалац, али и истакнути привредник, цените рад Владе под Жељком Цвијановић у претходном периоду?

Добро сте срочили питање. Да сте ме питали о политичком аспекту рада Владе РС не бих вам одговорио, не зато што сам се повукао из активне политике, већ зато што искрено верујем да Влада пре свега треба да се бави струком, ресорима, ресурсима и економијом, а не огољеном политиком. Да ради на животном стандарду свих грађана, а не само чланова своје коалиције, на подстицању привредних иницијатива свих привредника, а не само њихових, на стварању свима амбијента за инвестиције, а не само одабраним итд. Шта сте све од тога видели у мандату Жељке Цвијановић? Слабо, наравно. Она је еклатантни пример постављења погрешне особе на погрешно месту. Без дилеме. Истина, Цвијановићка је заиста вешт политички манипулатор, али место председника владе једноставно није за њу, јер ту мора бити менаџерско-економски стручна особа која је у животу нешто привредно-економски, приватно и без политике и криминала стекла, успела, постигла. Јер ако је неко знао својим коректним и законитим радом, уз плаћање свих обавеза држави, постићи успех за своју фирму, тај сигурно може и за своју државу РС.

Подсећам вас да по мени, Председница Владе или менаџерка треба да има своје уско специјалне и најбоље људе у струци-области као Министре, да њима делегира одговорности, обавезе и овлашћења, а она да прима од њих повратене информације, евентуално коригује и усмерава брод ка циљу који би морао бити економска самоодрживост РС и квалитетнији живот свих грађана. Менаџер који не може наћи слободног времена да неког прими или саслуша конкретни предлог није никакав менаџер.

Зато јавно питам, какав је менаџер председник владе, или неки министар, ако у свом мандату не налазе времена да на разговор прими представнике Удружења приватних послодоваца РС (УПП РС) које успешно ради од 1993. године, и које је 2.000 године порезима и доприносима фирми својих чланова пунило буџет РС око 80%,  или стручне и доказане личности по темама од врхунских интереса за будућност РС.

Или да исправи енормну грешку коју је рецимо направила њена Минисарка Решићка, (можда и намерно), чиме је угрозила или у најмању руку успорила само-одрживост и будућност Републике српске по питању међународног признања и угледа РС у Свету. За мене никакав. Али то је друга тема.

Можда ће она бити боља као класичан политичар, али као премијер …  Лоше.

Но, ако говоримо о раду и резултатима Владе, искључујући политичку конотацију, јер се не би сврстао са опозицијом која ће увек рећи да је лоше или власт да је све добро, реално посматрано ситуација у РС је следећа:

Највећи трошак грађана и државе РС је презапосленост у државном и јавном сектору (то су ти њихови сигурни гласачи и са том врстом запошљавања се хвале), и то је један од основних фактора и ниске продуктивности, квалитета рада и корупције. Пазите, који су и други и битнији проблеми код политичког запошљавања?  Већином су то дилетанти за посао који обављају, немају одговорности јер имају некога сигурног иза леђа и често на разне софистициране начине узимају новац и деле са оним изнад себе. У јавности то зову корупција међутим права реч је криминалци и такве треба у затвор, али…

Ја опет наводим чињенице које сам доживео и покушао влади указати на те проблеме о чему се она обично очитује ћутањем и немањем времена због презаузетости послом?

Даље, велики новац грађана из РС, без разлога одлази у Сарајево, захваљујући њиховом нераду, нестручности, дилетантизму и разним глупостима. Навешћу само пример Тантијема од Ауторских права уметника РС и многих других  наводних обавеза грађана РС које морају да плаћају БиХ организацијама.  Ја то зовем харач, па чак за то морамо да молимо странце да нам помажу, јер и они се слажу са нама да се то не треба сливати у БиХ. Али… Да не говоримо о софистицираним медијским манипулацијама свих медија, осим ВИКОМ РТВ и неких мањих локалних. Већином је нажалост све политика и лични интерес.

Последица таквог рада и стања је и масован одлазак младих из РС, прерано умирање људи, самоубиства и много тога још, директна су последица лошег рада искључиво Владе.

Практично речено, нама ће свима бити боље када политику ставимо у функцију економије, а науку, знање, струку, способности и одговорност у функцију друштвене моћи наше РС.

Амбијент за то треба да створи стручна Влада на челу са компетентним премијером. Госпођа Цвијановић једноставно није тип менаџера да би то била. Не мислим тиме заиста ништа лоше, али та функција је просто надилази.

Мислим да би Додик, у шаховској партији чије финале неминовно следи, жртвом даме започео поновну добитно-патриотску комбинацију у БиХ, а могао би је завршити оном чувеном реченицом бившег председника једне нестале државе по повратку из Београда у Загреб „Ја сам свој посао завршио“…

Тешко је, уважени професоре, причати са Вама а недотаћи се безбедносних тема и ситуације око миграната, протестима због смрти младог Давида Драгићевића, доласка енглеских стручњака за специјалне операције у БиХ итд. Како као стручњак за мондолошку безбедност видите садашњу безбедносни тренутак у БиХ и Републици Српској?

Свакако као веома сложен и као део ширих дестабилизационих процеса у региону. Али и као исказивање одређених слабости унутар безбедносног концепта РС. Ту пре свега мислим на трагедију младог Давида Драгићевића и све што је тим поводом уследило. Пре свега, желим да изразим жаљење што је дошло до смрти тако младог човека, као и других прераних смртних случајева каквих је било без толико помпе, а можда их није морало бити. И не бих се, као озбиљан и одговоран човек, даље изражавао о томе, јер шта рећи а да већ није речено?! Политика је до крви прљава работа, разне обавештајне службе вршљају како им је воља, дилетаната и меритора колико хоћете, медијских манипулација безброј, нико за ништа не одговара и у таквом окружењу, у поплави разних дезинформација и неистина, као и неспособности да се до истине дође благовремено, све прераста у ово што се сада дешава. Али поента је да у томе што се дешава не може бити победника, већ само поражених, а то смо сви ми и наша Република Српска.

Што се тиче миграната ја тај проблем и даље посматрам као део шире конспиративне стратегије која има своје фазне циљеве, па узимајући фактор време у будућности оптимиста сам по питању коначног решења. Ево, само једна опаска у виду питања: Шта мислите ко ће водити у будућности те блиско-источне бивше муслиманске ИСИЛ државе, којих ће бити далеко више, али просторно и људски мање, које свет сада демократизује? Надам се да не верујете да ће остати простор да наши унуци поново ратују против некаквог ИСИЛ-а, рецимо, 2050 године? Ко је луд да дозволи да Европом и светом завлада УЛМА?!

А када говоримо о појачаном присуству британских обавештајаца, односно стручњака за псеудо операције, ако изузмемо таблоидну штампу која од бомбастих наслова прави тираже, њихов долазак може бити изненађење само дилетантима и великом броју грађана који не прате нити имају потребу да знају  светске процесе и дешавања. Али, да се мало нашалим, не треба да нас брине долазак четрдесетак Британаца док год нас и Руса има 300 милиона.

Начуо сам да сте прошлог месеца тражили и добили часни отпуст на чланство у Регуларној Великој Ложи Србије, где сте имали функцију Заменика Великог мајстора. Да ли је та информација тачна и шта је разлог?

Тачна је. Више је номиналних и нормалних разлога што сам се одлучио на такав корак, али главни је што се повећава број интелектуалаца и часних људи који „куцају на врата“ да уђу у Братство слободних зидара, тј. Масона у РС, а други што је Србија пуна србијанаца, а не правих Срба. Мислим да ће већина читалаца разумети шта желим да кажем.

Дакле, значајно ми се повећала активност на том пољу у Републици Српској, тако да је на неки начин природно да своје присуство у Београду сведем на мању меру и ослободим се обавеза које сам имао као Заменик великог мајстора РВЛС. Желим да кажем да ја већ дуго година имам братски контакт са Зораном Ненезићем, првим српским Великим Мајстором 33^о, који је и даље прави Светионик и саветник људима који трагају за Истином и Светлошћу и да тај мој Братски контакт са првим и најбољим (и ако смо у светском братству сви Браћа) остаје и остаће вековима.

Такође, моје активности око пројекта Српски Пијемонт–Западни Балкан све више добијају на значају, па самим тим и моје активности на интензитету, а ту је и рад на Монографији о мом животу и раду у два дела, за коју верујем да ће свима на Балкану, а посебно на просторима бивше СФРЈ, бити врло интересантна јер ће бити аутентични приказ људи и догађаја једног бурног времена, препуна аргумената, докумената и истина које до сада нису виделе светло дана или су биле погрешно представљане.

Звучи крајње занимљиво. Када ту Монографију можемо очекивати, јер познајући Вас очекујемо да то буде несвакидашњи практично-искуствени научни пројекат, али и будући извор аутентичних информација из времена о коме говорите?

Монографија ће ићи у два дела, два тома. Први иде од мог рођења у Кравицама, селу код Братунца, прати младост у Шапцу, први посао у Београду и одлазак у Градишку и Бањалуку и има око 15 поглавља. Кроз одрастање једног дечака и младости једног човека прати се време у коме практично почиње да клија семе зла и одумире једна земља, а да људи који у њој живе још увек тога нису свесни. Паралелно са земљом, са Титовом Југославијом, одумире и један друштвено-политички систем, односи и вредности, што различити људи различито доживљавају. Све то саопштава се читаоцу у динамичној форми питања и одговора, кроз стварне животне приче, поткрепљене сликама, документима, изводима из штампе итд. Тај први део мога живота и рада се завршава паралелним стварањем моје Републике Српске и заједничком борбом за опстанак до 1997.

Покушаћу да тај први део изађе из штампе крајем ове године и размишљам да ту књигу Деда Мраз -овски поклоним сваком човеку који жели нешто да научи, да се мења, да напредује и постигне нешто конкретно у животу, не осврћући се шта окружење прича. Да кроз један стварни животни Пут можда пронађе нешто и за себе.

А тај мој животни пут, то да сам рођен у делу Југославије који је данас Република Српска, да сам одрастао и радну каријеру почео у Србији, па се у Српску вратио и ту био део њеног рађања, све то на неки начин симболизује и судбину српског народа који у Србији има своју Матицу, а у Републици Српској свој Пијемонт српства.

Други део у око 60 поглавља, ће наставити пратити све моје широкоспектралне и мултидисциплинарне активности од 1997. године до данас. Од ВИКОМ медија, економије, НВО сектора, политике, науке, културе, друштва до Српског Пијемонта и Регуларне Велике Ложе Републике Српске. У њему ће бити мноштво значајних догађаја и пројеката који ће бити осветљени из до сада непознатих углова, уз мноштво разних пикантерија из  света висиког бизниса, политике, брака, љубави итд., али увек поткрепљено чврстим аргументима и уз поштовање научне методологије за писање Монографија. Али, о томе неки други пут. Сада сам посвећен том првом делу.

Да ли бисте могли бити посвећени овим важним националним пројектима да сте се вратили у политику и кренули у изборну кампању?

Свакако не. Али, отворено вам кажем, то никада није била моја опција, без обзира што сам понуда имао доста. Искрено верујем да радећи на својим пројектима које сам поменуо, и оним који до сада нису били тема, у друштвеном смислу више доприносим свом народу и његовој историји и будућности, него када бих се активно бавио политиком. Ја немам желудац за данашњу политику, нити толико коже на образима.

Захваљујем на издвојеном времену, поштовани професоре, И једва чекамо Вашу Монографију.

Хвала вама! А Монографија долази. Поздрав читаоцима ЦЕОПОМ-Истине.

---

Извор: ЦЕОПОМ-Истина