Америка и мрачна страна украјинског режима

Од самог почетка украјинске кризе вашингтонски неоконзервативни лоби настојао је да не умањи значај мање допадљивих особина владе која је у фебруару преузела власт у Кијеву. Тамо је у мају одржан скуп западних интелектуалаца под покровитељством New Republic-а (амерички политички магазин; прим.прев.). Учествовали су на петодневној конференцији названој Украјина, мислити заједно. На њој је Лион Визелтјер, тада књижевни уредник поменутог часописа, проговорио гласом Минавера Чивија назначивши да је мотив за сазивање конференције била његова „донекле лакомислена, али ипак искрена жал због чињенице да се родио прекасно да би учествовао у борби западних интелектуалаца… против стаљинистичког напада на демократију у Европи“.

Један од коорганизатора, историчар са Јејла Тимоти Снајдер, назначио је да је „Украјина европска будућност. Достигли смо тачку где се украјинска и европска историја стапају и постају иста ствар, у добру и злу.“

Али примери нове аутократије која је захватила Кијев постају све тежи за игнорисање током протеклих месеци. Толико да има знакова да чак и вашингтонски естаблишмент почиње да се осећа помало нелагодно због акција својих нових украјинских клијената. У септембру је Радио Слободна Европа објавио да украјински министар одбране креира „специјалну службу“ да би се, измеђ уосталог, „решио руске пете колоне у украјинским оружаним снагама“.

Украјински министар одбране Валериј Гелетеј рекао је да ће служба бити основана по угледу на СМЕРШ из Стаљинове ере; она ће „откривати и решавати се руских агената“. Према неким проценама, СМЕРШ, рускојезични акроним за „специјалне методе откривања шпијуна“, послао је више од 600.000 бивших совјетских ратних заробљеника у Гулаг по завршетку рата.

У октобру је украјински председник Петро Порошенко потписао декрет о проглашењу 14. октобра као званичног „дана украјинских бранилаца“ на обележавању годишњице оснивања УПА, тј. „Украјинске устаничке војске“. Као што је историчар Халик Кошански приметио, УПА је сарађивала са нацистичким окупаторима у Пољској, убијајући – навешћемо само један пример – око 10.000 Пољака у ноћи између 11. и 12. јула 1943. По Кошанском, „карактеристика акција УПА било је голо дивљаштво. Они нису били саздани да би просто пуцали у своје жртве, већ да би их пре тога мучили или да би након тога скрнавили њихова тела.“ Иако је све ово добро познато, Порошенко је свеједно објавио на Твитеру да су „војници УПА пример хероизма и патриотске привржености Украјини“.

У јануару, судећи према агенцији Франс Прес, хиљаде украјинских националиста направило је колону са бакљама како би обележили 106. рођендан украјинског националисте Степана Бандере. Судећи према АФП, неки од учесника „били су у униформама из Другог светског рата“, док су други били огрнути црвено-црним националистичким заставама скандирајући „Украјина припада Украјинцима“. Силно греши свако ко мисли да су поворке са буктињама ствар прошлости у европским престоницама.

Недуго после овог спектакла, 7. јануара, уследила је готово невероватна тврдња премијера Арсенија Јацењука за немачки радио: „Сви ми се јасно сећамо совјетске инвазије на Украјину и Немачку. То морамо да избегнемо. Нико нема право да преправља резултате Другог светског рата.“ Не допустите да вам било ко каже како Русија има монопол над „дезинформацијама“.

Чак и пре марша и бакљаде, која се догодила 1. јануара, било је знакова да појединци из администрације постају свесни претње коју ове ултрадесничарске групе представљају за украјинску а можда и европску безбедност.

У Вашингтон Посту 30. децембра бивши председник Фридом хауса Адријан Каратницки, који је тренутно виши саветник Атлантског савета, упозорио је да поједини ултрадесничарски батаљони, попут Азова и Дњепра, који су осетили акцију у Источној Украјини, „откривају мрачну страну“. „У протеклим месецима они су претили и киднаповали владине званичнике“ и „хвалили се да ће преузети власт ако председник Петро Порошенко не успе да победи Русију“.

Ово, судећи по Каратницком, нису више занемарљиве претње јер украјински министар унутрашњих послова Арсен Аваков само охрабрује ове елементе. Он наводи да је „у септембру чак именовао лидера неонацистичке бригаде Азов за начелника полиције у Кијеву“. Каратницки позива Запад да прати шта се дешава а украјинске лидере попут Јацењука „да не гурају ове растуће претње под тепих“.

Надајмо се да постоји црвена линија за америчку толеранцију и да је та граница управо глорификација и/или имитација нацистичких колабораната.

Превод – Александар Вујовић

Извор: Национални интерес, Нови Стандард