Аргументи против НАТО иницијативе

Јавности Србије је крајем фебруара поднет документ под називом Нова спољнополитичка иницијатива. Подносиоци документа су Европски покрет у Србији и Центар за спољну политику, подржани са 18 НВО, а пазлог доношења наведене Иницијативе, по њиховом објашњењу, јесте озбиљна подељеност нашег друштва и недостатак базичног консензуса око спољнополитичких одлука Србије.

Циљеви који се желе постићи Иницијативом, по објашњењу њених подносилаца, су: указивање на кључне ствари које треба да реализује Србија како би се побољшала њена спољна политика; прихватање ставова којима би се Србија боље позиционирала на Балкану и Европи и показала да верује у европске вредности; и конкретни предлози за основе будуће спољнополитичке стратегије Србије.

Основу наведеног документа чине четири експлицитна става: нормализација односа Београда и Приштине, интензивирање евроинтеграција Србије, развој регионалне сарадње и интензивирање сарадње са НАТО савезом.

Од наведених ставова посебну пажњу, по нашем мишљењу, свакако заслужује четврти: ,,интензивирање пуне сарадње и партнерства Србије и НАТО“, у коме подносиоци Иницијативе наводе да сарадња Србије са НАТО савезом стално напредује, да та сарадња представља витални интерес грађана Србије, да ни једна западнобалканска земља није могла да оствари своје стратешке интересе без пуне сарадње и партнерства са НАТО савезом и да је због свега тога потребно одмах прекинути анти-НАТО медијске кампање.

Поштујући слободу критичког мишљења, подносиоцима Иницијативе постављамо неколико врло битних питања:

– Да ли наведени ставови значе да не треба више испитивати улогу НАТО савеза на просторима бивше СФРЈ и све препустити забораву?

– Значи ли то и да наши грађани треба да заћуте и више не спомињу тешке злочине које им је учинио НАТО током агресије 1999. године?

– Да ли се под тиме подразумева и престанак даљег рада државне Kомисије за испитивање последица НАТО бомбардовања која је формирана 25. маја 2018. године?

– Kо то у нашој земљи води анти-НАТО медијску кампању, када по подацима Европског покрета у Србији позитиван став према НАТО савезу данас има мање од 7 одсто грађана наше земље?

– Да ли је Иницијатива поднета намерно у периоду када се наша земља припрема за обележавање јубиларне двадесетогодишњице отпора НАТО агресији?

Уз наведена питања, подносиоце Иницијативе подсећамо и на неколико битних чињеница, у вези са овом темом:

– Од оснивања НАТО савеза до данас земље чланице савеза извеле су 317 ратних операција широм света, ради „успостављања мира и изградње демократије“ и то искључиво у регионима који су од стратешки интереса НАТО земаља. У регионима у којима НАТО земље имају стратешке циљеве скоро никад нема мира;

– Све ратне операције које је НАТО савез извео без одобрења СБ УН представљају ратни злочин (злочин агресије), за који је предвиђена одговорност пред Међународним кривичним судом, која не застарева,

– Током 78 дана агресије НАТО савеза на нашу земљу 1999. године погинуло је 2.482 и повређено више од 6.000 људи, уништено и тешко оштећено око 25.000 објеката невојне намене, нанети материјални губици од око сто милијарди долара. У току агресије НАТО савез је употребио већи број убојних средстава, чија је употреба изричито забрањена многим међународним докуметима. Између осталих средстава, употребио је и око 15 тона авио бомби са осиромашеним уранијумом, чије ће се последице на овим просторима осећати вековима;

– Сви споразуми о сарадњи наше земље и НАТО савеза, који су ступили на снагу у периоду од 18. јула 2005. до 2. фебруара 2016. године, су у супротности са одредбама Устава Србије, усвајани су без претходне јавне расправе и у потпуном одсуству јавности. Посебно је интересантан ИПАП споразум из 2015, јер ,,регулише“ многе сфере јавног живота у нашој земљи, које немају никакве везе са војном тематиком и које се, иначе, уређују законима, а не споразумима.

НЕТАЧНЕ KОНСТАТАЦИЈЕ

Kао разлоге због којих Србија треба да уђе у НАТО, покретачи ове иницијативе нуде следеће констатације (наравно, без потребних објашњења): „Све земље у окружењу Србије су у НАТО савезу, осим Србије – то је опасност по њу“

НЕТАЧНО! То би могла бити опасност само уколико Србија планира да ратује против неке од тих земаља. Али, пошто се НАТО савез представља као ,,мирољубиви савез за заштиту мира и демократије, који никога не угрожава и не прети“, онда Србији такво окружење не представља опасност, већ чак и позитивну околност.

„Србија треба да уђе у НАТО савез да не би опет ратовала“

НЕТАЧНО! У НАТО савез ни једна држава не улази да не би више ратовала, већ супротно – да би ратовала за НАТО. Прецизније речено, за интересе великих западних корпорација и мултинационалних компанија. Стратешки циљеви војски земаља НАТО (осим неколико водећих земаља у НАТО савезу) су припреме за учешће у међународним операцијама, док у својим земљама имају све више протоколарне улоге.

„НАТО савез је гарант мира и безбедности у свету“

НЕТАЧНО! Историјске чињенице и догађаји наводе на закључак: тешко земљи коју НАТО брани. Примера је безброј, почевши од Kореје (1951) и Вијетнама (1964), преко Авганистана (1979) и Ирака (1991), па до Либије (2011) и данас Сирије и Венецуеле. НАТО савез је показао и доказао да је он највећа опасност за мир и безбедност у свету. Интересантно је да у обнови инфраструктуре ратом разорених земаља доминантан утицај имају управо водеће земље НАТО савеза.

НАТО стандарди су најбољи на свету

НЕТАЧНО! Изузетно скупа опрема и материјално-техничка средства којима располажу војске НАТО савеза, нису обезбедили да НАТО савез успешно заврши ни један рат који је започео. Захтеви водећих земаља НАТО савеза за увођењем тако скупе војне опреме у наоружање армија осталих земаља НАТО савеза доводи до све већих војних буџета у тим земљама, што је са друге стране и добар мамац за разне облике корупције и криминала у одбрамбеном сектору. Ипак, суштина је преузимање свих полуга управљања одбрамбеним секторима од стране водећих земаља НАТО савеза.

„НАТО савез помаже економском развоју земаља“

НЕТАЧНО! Основни циљ НАТО савеза је обезбеђивање монополског положаја за пажљиво одабране и унапред одређене корпорације западног војно-индустријског комплекса на тржиштима под НАТО заштитом. Са друге стране, циљ му је и да за водеће земље НАТО савеза обезбеди сигурне изворе енергије и потребне сировине, у дужим временским периодима и по најповољнијим ценама. Очигледан пример остваривања таквих циљева је подела ,,надлежности“ између водећих НАТО земаља на простору Kосова и Метохије, након агресије 1999. године: област енергетике преузеле су САД, област инфраструктуре преузеле су САД и Француска, област телекомуникација преузела је Немачка, а област финансија преузела је В. Британија.

„НАТО савез чува Србе на Kосову и Метохији“ .

НЕТАЧНО! По Резолуцији 1244 и Kумановском споразуму за то су надлежне снаге KФОР, а не НАТО савез. А како их чува најбоље говоре подаци о 250.000 протераних Срба, око 2.700 уништених и оштећених објеката чији су власници Срби, СПЦ и држава Србија као и неоткривени починиоци за више од 650 извршених напада на Србе и њихову имовину. Водеће земље НАТО савеза створиле су услове за проглашење независности тзв. државе Kосова, коју је одмах признало 25 чланица НАТО савеза, оне су обучавале, опремале и организовале војску тзв. државе Kосова, оне раде све у циљу што скоријег уласка тзв. државе Kосово у НАТО савез. Уосталом, о томе сведочи и одлука председника тзв. државе Kосова Хашима Тачија о проглашењу 2019. за ,,годину НАТО на Kосову“.

„Отпор грађана Србије према НАТО савезу је ствар емоција и он ће постепено нестајати“.

НЕТАЧНО! Однос грађана наше земље према НАТО савезу никако није ствар емоција, већ ствар историјског искуства и моралних принципа наших грађана – ствар њиховог разума, а то не нестаје тако брзо, па ни код нашег народа који је иначе традиционално склон праштању и забораву. Тешке злочине које је 13 земаља НАТО савеза извршило над нашом земљом – Бог ће можда опростити, али наш народ их неће никад ни опростити ни заборавити, јер је те 1999. године НАТО радио све са јасним планом и намером да га уништи.

УМЕСТО ЗАKЉУЧKА

Односи наше земље и НАТО савеза су у много чему специфични и резултат су историјских околности, догађаја из недавне прошлости и многобројних отворених питања, а карактеришу се веома ниским угледом НАТО у нашем јавном мњењу. Све чешће поруке, које нашим грађанима упућују они који су исти са подносиоцима ове Иницијативе, о благодетима што чекају нашу земљу ,,чим раскрсти са прошлошћу“ и ,,када се чврсто определи за евроатланске интеграције“, не дају очекиване промене нашег јавног мњења. Напротив! Да није таквог става наших грађана можда би се и могло десити да неко из српске власти одустане од прокламоване војне неутралности и прогласи намеру да се учланимо у НАТО савез.

На срећу, наши грађани не мисле као предлагачи ове Иницијативе! Зато се све више протура теза да „народ није компетентан да доноси комплексне политичке оцене о стратешким питањима“ и да је у том смислу потпуно непотребан народни референдум о евентуалном приступању НАТО савезу. Таква теза, коју на врло суптилан начин промовишу и подносиоци ове Иницијативе, представља лош покушај поништавања свих демократских тековина модерне српске историје, демагошки потез који је супротан свим историјским вредностима и стремљењима српског друштва и драстичан пример одсуства политичке културе и националне свести, те је као таква дугорочно осуђена на пропаст!

Миодраг Вукмировић је председник Управног одбора удружења грађана „Народна слога“

---

Извор: Нови Стандард