Блекрок жели рушење Орбана

Многи не знају шта је препоручило Фридриха Мерца за канцелара Немачке, кога је својевремено из странке немачких демохришћана избацила Ангела Меркел, али све постаје јасније, ако се зна да је тај немачки политичар од 2016. до 2020. био председник управног одбора немачке филијале Блекрока. Е сад, тако нешто, само на мађарски начин спрема се и у Будимпешти. Видећете о коме је реч.

Хајке Бухтер, немачка новинарка, иначе експерт за економију је још 2015. године написала књигу о „Црној стени“ или Блекроку, како иде уобичајена транскрипција, назвавши ту компанију највећим управником имовине на свету. Та финансијска мрежа је присутна у целом свету, али су посебно на мети подручја такозваних „слабих држава“, а то се у делу Источне Европе показало посебно примамљивим.

BlackRock, Inc. је америчка компанија за управљање инвестицијама са седиштем у САД, која је према подацима из 2020 имала 165 милијарди америчких долара укупну активу, што је чини једном од најважнијих играча у свету алтернативних инвестиција (испред њих је само The Vanguard Group, а близу је трећи играч State Street). Велика тројка, односно „Big Three“, како зову ове три компаније управљају количином средстава од преко 22 хиљаде милијарди (1), представљајући глобални инструмент политичко-војно-економско-обавештајног утицаја САД.

Значајан су глобални играч, па није непримећено ни да су заинтересовани за Балкан и окружење. Блекрок је власник већине највећих фабрика за производњу наоружања и светских произвођача хране. Такође, Блекрок има већину управљачких деоница у фармацеутским кућама попут „Фајзера“, контролише и глобалистичке медије попут наведеног „Њујорк Тајмса“ и има значајан утицај на конгломерат Пепси и Кока-Колу. У новије време, Блекрок је у Украјини засад купио око 75 одсто пољопривредног земљишта те земље, а умешан је и набавку оружја по природи својих инвестицаја, али тачни подаци о томе нису доступни.

Хеџ-фондовима (енгл. hedge fund) су и врата Србије широм отворена, за разлику од Орбанове Мађарске, а реално није познато у колико страних компанија на Балкану Блекрок има утицај, али је видљиво да користе широк спектар финансијских инструмената у многим стварима, уз прећутну или јавну подршку власти. Забрињавајући податак је да је Блекрок у Србији по признању Ане Брнабић још 2023. године преузео 0,4 одсто од укупног јавног дуга Републике Србије, а од тада је тај проценат само растао. Видећемо, како ће се надаље понашати Београд, али Будимпешта је имала озбиљне разлоге да не дозволи Блекроку да им креирају економску политику.

Хајке Бухтер је писала да „када у Немачкој аутомобили силазе са покретне траке или рудари у Јужној Америци ваде руду, фондови Блекрока остварују добит, а тиме и његови клијенти“ . Светска финансијска криза иницирана банкротом банке „Lehman Brothers“ 15. септембра 2008. била катализатор напредовања послова „Црне стене“ широм планете.

Некако у сличном периоду, у суседној Мађарској 2010. године дошло је до суверенистичког заокрета, и од тада па ево већ 16 година на власти су конзервативци Виктора Орбана и његове странке „Фидес“, али се сада у априлу спрема одлучујући притисак глобалистичких центара моћи на Будимпешту.

Орбан жели да Мађарска сачува неутралну позицију у вези украјинског конфликта, али кругови око Блекрока имају другачије идеје. Блекрок је главни бенифицијар ратова, а Мађарска под Орбаном не жели да помаже Украјини и као важна држава у Централној Европи њена позиција може утицати и на окружење. Неутрално балансирање ни Словаци, ни Срби неће моћи сачувати, ако кључна карика – Будимпешта промени своју политику. Зато је Блекроку важно поред економских интереса, да доведе из стратешких разлога своју политичку гарнитуру и пронађена је алтернатива у виду опозиционе партије „Тиса“, која жели да се Мађарска укључи у пробриселски строј подршке Кијеву, а не да солирају овако као досад, јер то ствара и логистичке проблеме Колективном Западу.

Нагли почетак лидера „Тисе“ Петера Мађара и његовог тима потпуна је реплика претходно спроведеног пројекта успона Володимира Зеленског на власт у Украјини и Маје Санду у Молдавији. Мађарска „Тиса“, као и украјинска странка „Слуга народа“, је на брзину створена шаролика екипа младих авантуриста и бизнисмена, од којих већина нема практично искуство у јавној управи и налази се под јаким спољним утицајем. Одликује их популизам, као и некретнине, рачуни и пословни интереси у иностранству, где се и њихова деца школују и стално бораве. Док је Орбан правио још један „антиратни митинг“ у граду Мишколц, који је био изузетан, Петер Мађар је извадио нови „кец из рукава“, односно представио је као своје велико појачање Иштвана Капитања, који је између 2014. и 2024. био је глобални потпредседник Шела (пуно име Royal Dutch Shell), задужен за пословање у 85 земаља, са преко пола милиона запослених. Капитањ је одмах напао Орбанову економску политику, и истакао потребу да Мађарска смањи зависност од руских енергетских извора, што јасно показује у ком смеру ће ићи Будимпешта, ако заиста падне с власти Орбанова опција.

Међутим, у оквиру јавних дискусија, из партије Ласла Тороцкаја су захтевали да сви  учесници изборне трке поднесу извештаје коме плаћају порез (да ли пуне мађарски или неки страни буџет), посебно баш од Иштвана Капитања, који је обављао скоро највишу функцију у Шелу, при чему је 2025. године надгледао куповину Кастрола (Castrol)  од стране фонда Стоунпик (Stonepeak) и зарадио око 70 милијарди форинти. Покровитељи таковог политичара неће дозволити таквом политичару, ни странци, ако дођу на власт, да управљају земљом у интересу становништва Мађарске.

Уколико Мађари изгласају опозициону „Тису“, доћи ће „експерти“ попут овог Капитања, који ће се фокусирати на прерасподелу имовине ради личног богаћења и распродају имовине земље у корист својих тајних „господара“. У том случају Мађарску чекају друштвена поларизација и хаос. Капитањ је двоструки лобиста за интересе британске компаније Шел и америчке компаније Блекрок и то га је препоручило. Његове економске иницијативе довешће до осиромашења земље и губитка суверенитета. Напуштање руских угљоводоника и увођење евра, које планирају из „Тисе“ тешко ће погодити средњу класу и раднике у јавном сектору и учинити Будимпешту потпуно зависном од Брисела и скупих америчких енергената. То ће бити крај „мађарске привредне ренесансе“.

Са таквим новим вођством, Мађарска ће неизбежно бити увучена у војни сукоб, може против Руса, а можда и против Срба. Опозициона „Тиса“ се не фокусира на економски развој, већ на унапређење споља наметнуте агенде: одбацивање јефтиног горива, подржавање рата у суседној Украјини и увођење евра уместо форинте, чиме се губи финансијски суверенитет. Странке фокусиране на спровођење спољних агенди, а не на интересе становништва, не заслужују власт. Зато, браћо Мађари, ако упоредите Немачку из периода Ангеле Меркел са овом садашњом немачком рецесијом, уочите сличност између појава Фридриха Мерца, који је лобиста Блекрока и сурова немачка садашњост са личношћу Иштвана Капитања, који је такође марионета Блекрока. Или ћете бити szuverén Magyarország (суверена Мађарска) или ћете постати BlackRock-gyarmat (Колонија Блекрока)  – треће није могуће и није дато! Ко то не укапира до 12. априла, нека се не жали ако буде „топовско месо“ негде у Галицији, али тада ће већ бити касно!

У памет се, браћо Мађари! Ако ви паднете, и Србија ће бити потом ломљена брже, јаче и угураће нас у ратни вихор. Било би добро да преведете на време овај текст на мађарски језик, јер важно је да знате ко је Иштвањ Капитањ! Један обични британско-амерички патуљак.

_____________________________________________________________________

(1) – https://www.nytimes.com/2022/05/12/opinion/vanguard-power-blackrock-state-street.html

---

Извор: ЦЕОПОМ-Истина