Цензурисани Ђоковићев интервју за ББС и избрисани садржај

Најбољи тенисер света дао је за Би-Би-Си први велики интервју после депортације из Аустралије у којем је открио да ће жртвовати трофеје и шансу да постане најбољи у историји „белог спорта“ уколико вакцинација буде обавезна за наступе на турнирима. Ђоковић је истакао и да није антиваксер како га многи на Западу представљају, али да верује у слободу избора. Како се ради о ТВ интервјуу због веће прегледности садржаја питања и одговори су груписани по областима.

Да ли је Ђоковић вакцинисан?

– Не, нисам. Верујем да треба да постоји право избора на то да ли ћете се вакцинисати или не. Нисам о томе говорио раније, нисам откривао свој вакцинални статус јер сам сматрао да имам право на то да буде приватан. Колико видим, било је много погрешних закључака и претпоставки. Зато је било важно да проговорим о томе и разјасним одређене ствари.

А да ли је антиваксер?

– Никада нисам био против вакцинације. Схватам да глобално сви улажу велики напор да контролишу овај ‘пожар’. И надам се да ће у томе успети. Вакцинација је највероватније и највећи напор да се то учини. Вероватно је пола света вакцинисано и ја то поштујем у потпуности. Али сам одувек заступао став да мора да постоји слобода избора, шта уносиш у своје тело. За мене је то главни принцип.

Kао елитни, професионални спортиста, одувек сам пажљиво анализирао све састојке које из суплемената, хране, воде, енергетских пића, уносим у тело. Ја то веома озбиљно схватам. Постоји прецизан процес доношења одлука и то поштујем последњих 20 година. На основу свих информација које сам добио, одлучио сам да се тренутно не вакцинишем.

Хоће ли ће се можда вакцинисати у будућности?

– Мој ум је отворен када је у питању могућност да будем вакцинисан у будућности јер сви заједно покушавамо да пронађемо најбоље решење када је у питању борба против ковида. Понављам, никада нисам био против вакцинације и надам се да ћемо сви врло брзо видети скори крај овог вируса.

Да ли је свестан чињенице да му став о вакцинацији угрожава каријеру?

– Нико не жели да буде у овој ситуацији у којој смо ми колективно већ две године. Део сам глобалног спорта који се игра сваке недеље на различитим локацијама. Разумем последице своје одлуке. Једна од последица била је да не идем у Аустралију, био сам спреман на то. Разумем да данас не бити вакцинисан значи да не могу да путујем на већину турнира, рачунајући Ролан Гарос и Вимблдон. Спреман сам да платим ту цену.

Да ли је спреман да пропусти шансу да буде најбољи тенисер у историји због убеђења у вези са вакцином?

– Да. Спреман сам

Зашто, Новаче, зашто?

– Зато што су принципи доношења одлука у вези са мојим телом важнији од било којег трофеја или било чега другог. Трудим се да будем у складу са својим телом што је више могуће. Одувек сам био заинтересован да сазнам што више о велнесу и здрављу. Променио сам исхрану 2010. године. Написао сам и књигу. Објаснио да сам имао проблема са синусима. Имао сам и операцију, а помогло ми је то што сам променио исхрану

Шта би била порука антиваксерским групама које говоре да је „Новак Ђоковић један од њих“.

– Рекао бих им да свако има право да говори или ради како год мисли да је адекватно. Никада нисам рекао да сам део тог покрета. Нико ме, током процеса и саге у Аустралији, није питао за мишљење или какви су моји ставови о вакцинацији. Нисам могао да изразим шта мислим и какви су ми ставови, ни током легалног процеса, нити напољу. Несрећа је што је било толико погрешних претпоставки и закључака широм света, заснованих на нечему са чим ја уопште нисам сагласан.

А како се нашао у Аустралији?

– Аустралија је прошла кроз најгоре затварање од почетка пандемије. Могу само да замислим колико им је било тешко. . Ја сам увек радио по правилима. Био сам спреман да не одем тамо иако много волим Аустралију. Али, у циркуларној поруци која је послата мени и свим играчима стајало је да постоји могућност медицинског изузећа. Нисам користио привилеговани статус да уђем у Аустралију на силу или урадим нешто слично. Третирали су ме као било кога другог. Добио сам поруку као и сви играчи. Више од стотину играча је примило ту поруку. Искористио сам могућност медицинског изузећа.

Пријавио сам се и поднео сам ПЦР тест и довољан број антитела које сам имао у пријави. Моју пријаву су прихватила два независна медицинска тела у Аустралији. То је било анонимно. Моје име није било на пријави. А ни други нису навели имена, а било је 25 медицинских изузећа. Знам да је било још двоје људи, један играч и један тренер, који су добили исто изузеће као и ја због недавне инфекције ковидом, а да нису вакцинисани. И ушли су у земљу десет дана пре мене. Затим су њихове визе опозване и морали су да напусте земљу исто када и ја. Зато, не волим када неко каже да сам то искористио у своју корист како бих добио позитиван пи-си-ар тест и отишао у Аустралију

А да ли је постојао покушај било каквог фалсификовања докумената?

– Не. Грешка у пријави за визу није начињена намерно. Хтео бих да истакнем, а што мало људи зна, да ја нисам депортован из Аустралије због тога што нисам вакцинисан или сам прекршио неко правило. Једноставно, министар за имиграцију је искористио своје дискреционо право да ми поништи визу на основу тога што он има мишљење да бих могао да створим неки антиваксерски осећај у земљи или граду, са чиме се потпуно не слажем. Прво, ја нисам антиваксер. Милиони људи се боре са короном, зато ово схватам веома озбиљно и не свиђа ми се што неко мисли да сам нешто злоупотребио како бих добио позитиван ПЦР тест и отишао у Аустралију.

Био сам заиста разочаран и тужан начином на који се све завршило по мене у Аустралији. Грешка у визној деклаарацији није намерно направљена. То су прихватили и потврдили савезни суд и сам министар у Министарству за имиграцију у Аустралији.  Али, разумем да има много критика и разумем да људи излазе са различитим теоријама о томе шта се са мном дешавало.

О тесту на корону где је био позитиван, а видео сe са новинаром Л’Eкипа?

– Истина је! Био сам позитиван и то је била ужасна грешка и процена да пристанем на тај интервју. Волео бих да могу да вратим време и да то не урадим. Урадио сам то из неколико разлога. Прво, јер поштујем Л’Екип као један од најбољих спортских медија на свету. Френк Рамера, новинар, је неко кога познајем пуно, пуно година и увек сам имао одличан однос са њим. Већ смо уговорили тај интервју и нисам желео да га изневерим. Да ли је требало да будем више опрезaн? Апсолутно. Да ли је требало да га обавестим? Апсолутно. Волео бих да могу да вратим време, то је моја грешка, признајем је и стојим иза ње и веома ми је жао због тога.

Због чега је о сада ћутао?

– Ћутао сам до сада јер сам желео да покажем поштовање према колегама, тенису, Аустралијан опену и правном процесу чији сам био део, мада сам у том моменту имао јаку жељу да проговорим и пружим објашњење . Касније, желео сам да се одморим неко време да размислим о свему што се десило јер је било много емоција. Било је много погрешних закључака и тужан сам због начина на који се све завршило.

ШТА ЈЕ ЦЕНЗУРИСАО БИ-БИ-СИ?

Британски јавни сервис је ТВ аудиторијуму приказао 25-оминутну верзију разговора са Новаком, а интегрални интервју траје 39 минута. Изостављени су, примера ради, делови о НАТО бомбардовању 1999.

Новак Ђоковић је током интервјуа за Би-Би-Си (BBC) говорио о врло озбиљним темама, које су њега и свет спорта чији је владар задесиле почетком 2022. године, али полусатна емисија коју су пратили милиони – уопште није садржала све што је он приликом тог разговора рекао.

Подсетимо, две седмице након протеривања најбољег тенисера света 16. јануара, Рафаел Надал је победио Данила Медведева у финалу Аустралијан опена и дошао до 21. гренд слем титуле. Једне више него што су освојили и Новак Ђоковић и Роџер Федерер.

Уз то, Ђоковић је тако остао „само“ актуелни владар два гренд слема која и следе, Ролан Гароса и Вимблдона. Управо је и о њима, поред осталих тема, говорио у опширном интервјуу за британски јавни медијски сервис, истакавши да је спреман да не игра на та два велика турнира ако му се као услов постави вакцинација против SARS-CoV-2 типа коронавируса.

Новак Ђоковић је током интервјуа за Би-Би-Си нагласио да „држи свој ум отвореним“ да се вакцинише у будућности, али да у овом тренутку то неће учинити.

Како јр поменути енглески медиј је ТВ аудиторијуму пустио 25-минутну верзију разговора са Нолетом, а Новости су послушале интегрални материјал, који траје 39 минута, Вечерње Новости су објавиле које је то делове Би-Би-Си решио да не емитује британској, а може се рећи и светској јавности:

1. „Волим Аустралију“

Новак је упитан: „Да ли је све ово што се десило утицало на тебе?“, а одговорио је овако:

– Наравно да јесте утицало! Једини разлог због ког сам хтео да идем у Аустралију је Аустралијан опен. Турнир на коме сам био најуспешнији. Ја волим Аустралију. Највеће резултате које сам остварио, тамо сам остварио. Тај терен у Мелбурну… Мислим, одувек сам имао сјајан однос са тамошњим људима, а резултати сведоче како сам се осећао. Јако је чудан осећај… Мислим, одувек сам поштовао правила, спроводио све неопходне протоколе који су од мене тражени да бих допутовао тамо, па сам био тужан што сам морао да одем.

2. Ђоковић уопште није хтео у Аустралију!

У видео-емисији могао је да се види само део Новаковог одговора на питање како види то што су у Аустралији многи били убеђени да је „овај момак умислио да је изнад правила“. ТВ гледаоци су могли да чују како је Ђоковић изговорио да је „Аустралија била под тешким мерама“, да разуме људе због тога, да разуме фрустрације према њему и целој ситауцији, те да би волео да им каже – да се увек држао правила. Али, ТВ гледаоци нису могли да чују следеће реченице. А неке од њих су биле потпуно непознате светској јавности до сада:

– Ја сам био спреман да не одем у Аустралију, колико год ја волео ту земљу, колико год волео да играм тамо. Била је то веома тешка одлука. Јер, схватио сам да са одлуком (о вакцинацији) коју сам донео, знао сам да ће бити и последица. А последице су – да не идем у Аустралију. И, био сам спреман на то! А онда се десило да је у децембру, мислим да је друга недеља децембра била, стигло циркуларно писмо да они који су недавно имали ковид могу да затраже медицинско изузеће од обавезне вакцинације за долазак у Аустралију…

3. „Људи не знају зашто сам депортован“

У ТВ емисији Би-Би-Си-ја се није могла чути ни следећа констатација, као и Ђоковићев коментар који је уследио:

„Новаче, многи не знају да су твоја медицинска документа, анонимно, прегледале две независне аустралијске комисије, а да је то потпуно одвојено од путничке декларације, на којој се поткрала једна људска грешка…“

– Видите, та грешка на документу за добијање визе није направљена намерно. То су прихватили и Савезни суд и сам аустралијски министар за имиграције. Заправо, оно што људи вероватно не знају, то је да ја нисам депортован из Аустралије зато што нисам вакцинисан, или зато што сам прекршио нека правила, или због грешке у захтеву за визу. Све је то потврђено и одобрено од стране Савезног суда Аустралије и министра за имиграције. Разлог зашто сам депортован из Аустралије је што је министар за имиграције искористио своје дискреционо право да ми откаже визу јер је мислио да бих могао да створим неко антиваксерско расположење у држави или граду. А ја се са тим ставом уопште не слажем.

Недуго затим уследило је још једно питање, које није емитовано у видео-верзији интервјуа:

„Грешка у формулару за визу је некима деловала као да се ти и твој тим поигравате с правилима?“

– Разумем да људи мисле да сам… (осмех) када се хронолошки посматрају ствари које су једине и имали прилику да виде, могли су да помисле сам ја можда прекршио правила, да сам урадио нешто што не треба, али сам ја увек радио оно што је требало. Знате, у Шпанију сам ушао нормално, прошао кроз имиграциону зону носећи свој пасош, била је ту и моја породица… Био сам тамо на јавним местима, током тих седам до десет дана колико смо тамо боравили. Да, формулар за визу је садржао грешку (да није путовао непосредно пред долазак у Аустралију, прим. прев.), али то је била ненамерна грешка, људска грешка, особе из мог тима. Имам око себе људе који су задужени за логистику, попуњавање докумената. А особа која је то урадила, тиме се бавила много година. Она је, просто, штиклирала погрешно поље на формулару. Као што сам рекао раније, и Савезни суд и министар за имиграције су потврдили да то није била намерна грешка, већ људска, а то није утицало на моју депортацију из Аустралије.

4. Бомбардовање Југославије/Србије 1999.

После признања да је спреман да плати цену у виду неиграња на гренд слемовима, ако је обавезна вакцинација неопходан услов, Новак је упитан одакле му толика убеђеност у важност детаља о телу. Само прве две речнице су пуштене у телевизијски етар, а почев од речи „А на тим путовањима“ – гледаоци нису могли да чују комплетан Ђоковићев одговор. А он је гласио овако:

– Одакле долази то? Можда има везе с мојим одрастањем. Током 90-их, кад сам почео да играм тенис, имали смо два рата, санкције, чекања у редовима… Тежак период за мене, моју породицу… а ја почео да играм не баш јефтин спорт. На путовања сам често ишао сам. А на тим путовањима (овај део гледаоци нису могли да виде, прим. прев.) сам морао брзо да одрастем, да не зависим од других, јер нисам могао да путујем са оцем, са члановима породице, тренером… На многе турнире сам путовао заиста сам. Од најраније младости сам постао самосталан и мислим да ми је то помогло да изградим свој карактер, и то врло млад. Држао сам се оног што је битно, па чак и када су бомбе летеле над нашим главама. Рецимо, те 1999. када сам био 12-годишњак, а трајало је то (бомбардовање) неколико месеци, ми смо већ после недељу, две излазили да играмо тенис по цео дан, иако су бомбе стварно падале. Нисмо тада имали часове, школе нису радиле, па смо се радовали тенису. На та времена се не осврћем с неким бесом, фрустрацијом… Не, ја сам захвалан на том искуству, јер ме је та ситуација учинила да много више ценим оно што имам. И мислим да је то много утицало на мој карактер и како се и дан-данас држим у овом и оваквом животу.

5. Обраћање народу Аустралије

Гледаоци Би-Би-Сија нису могли да виде ни следеће питање, као ни Ђоковићев одговор, а Новости вам и то преносе од речи до речи:

„Новаче, молим те да се сада директно обратиш народу Аустралије. Знаш да су они спортска нација, воле спорт, милиони њих су те сместили у своја срца, као да си њихов шампион, и то годинама. Али, као што си ти рекао, они су имали можда и најоштрије ковид мере, са најоштријим режимом у свету. И, онда виде госта из друге државе, који покушава да тамо дође без вакцине. Можеш ли да схватиш зашто је толико много Аустралијанаца било сада против тебе?“

– Да. Могу, и разумем, после свега кроз шта су прошли… а свестан сам и да многи Аустралијанци нису могли ни да се врате у сопствену земљу, због рестрикција. И, онда се појављују тенисери који, ето, могу да дођу. Волео бих да им кажем да сам ја… да сам ја увек поштовао правила и придржавао их се. Разумем ја политичаре, власт у Аустралији која стално говори „правила су правила, и то за све“, али постоји погрешна перцепција да сам ја покушао да користим свој привилеговани статус да на силу одем тамо. А то није никада био случај, рекао је Ђоковић.

6. „Нису ми дали да причам са избеглицама у хотелу!“

На питање: „Како је било у у имиграционом хотелу?“, Ђоковић је одговарао два-три минута. Али, гледаоци ТВ емисије могли су да чују само следеће: „Дефинитивно није било пријатно. Али, не желим да седим овде и жалим се на услове, јер сам тамо био око седам дана, неки су тамо годинама“.

Тог тренутка је „исечен“ остатак одговора на питање, а Новости вам доносе и како је он гласио. Тим пре што је Ђоковић открио неке потпуно непознате детаље о томе шта му је било дозвољено, тј. забрањено, док је био у поменутом „хотелу“.

– Неки су тамо годинама. Девет година чак, неке избеглице! Ја сам дефинитивно хтео да се сретнем са њима, али нисам био у прилици! Није ми било дозвољено да напуштам собу! А онда је то што се тамо дешава постало глобални проблем. Знате… Сећам се, када сам био амбасадор добре воље УНИЦЕФ-а, а дешавала се криза у Сирији, на Блиском истоку, хиљаде и хиљаде људи је пролазило кроз моју земљу. Ми смо их, као део УНИЦЕФ-а, посећивали, нарочито децу која су била само са мајкама. То је био невероватно емотиван моменат за мене, тим пре што сам и сам из земље која је и сама имала много избеглица, јер је много људи током рата и ембарга изгубило своје домове, своје ближње. Тако да ме је и оно што људи у мелбурнском имиграционом центру доживљавају дубоко погодило. Моје патње су биле ништа наспрам њихових, истакао је Новак Ђоковић, који је нешто касније додао и реченицу, такође исечену из ТВ интервјуа:

– Није било лако, али је искуство било врло корисно, животно важно. Стварно се надам да ћу моћи да играм, јер тенис ме, уз боравак с мојом породицом, чини најсрећнијим.

7. „Деведесете су биле тешке за Србе и цео регион“

Када је новинар британског јавног сервиса цитирао шта је породица о Новаку причала док је трајала драма у Аустралији, то је завршио питањем – колико су се Ђоковићи жртвовали за њега. Тај одговор није био доступан гледаоцима Би-Би-Сија, а гласио је овако:

– Нема сумње да су њихове жртве и њихова спремност да се одрекну својих сопствених интереса зарад мојих разлог због ког ја данас и седим овде с вама. У супротном, то не би био случај. Увек подсећам себе на то: јако сам им захвалан јер знам колико је тешко било, не само њима, већ свима (тих година) у овој земљи и овом региону. Деведесете су биле тешке за Србе, за људе у Хрватској, Босни… За све у региону. Била су то тужна времена, није се знало шта сутра доноси, а ја питам, као петогодишњак, оца да ми купи тениски рекет (смех). А то је био велики захтев. Мислим, можда тај и није толико велики колико је било када сам почео да тражим све више и више. Тенис је скуп, а моји родитељи то никада нису играли. Мој отац је био професионални скијаш, био је и фудбалер, упознао је моју маму као ски-инструктор, а моја мајка је дипломирала на београдском факултету за спорт. Потичем из спортске породице, али нико од њих није дотакао тениски рекет пре мене, тако да су они дефинитивно разлог за ово докле сам стигао.

8. По чему Новак Ђоковић жели да га памте?

Интервју Новака Ђоковића за Би-Би-Си је завршен питањем о томе шта мисли да ће бити његова заоставштина у тенису.

Гледаоци су могли само да чују: „Благословен сам невероватним резултатима током каријере, надам се да ћу моћи да обарам још неке рекорде, али то није најважнија ствар зашто играм тенис. Играм га јер још увек осећам повезаност са унутрашњим дететом, четворогодишњаком који је узео рекет и рекао ‘хоћу ово да играм цео дан’. И данас одлазим у мој центар и тамо сам играч и тренер и ментор и ту проводим највише времена кад сам у Србији“.

Новости вам откривају да је одговор, заправо, гласио овако, од речи до речи:

– Волео бих да ме људе памте као особу која је на терену показивала колико воли овај спорт. Као неког аутентичног, који се није либио да покаже те емоције на терену. Наравно, нисам поносан када поломим рекет, то не волим да урадим, јер знам да ме гледају и многи млади људи, а причали смо о већ о узорима. Тога сам веома свестан. Када ми на терену „пукне филм“, не само да сам тим понашањем њих (младе) изневерио, већ пре свега себе самог. Ја не желим да изађем на терен да би ми попустили живци, наравно, али се и не плашим да кажем да ми је искрено жао што се то десило. Замолим тада и за опроштај. Искрено. И идем даље. Волео бих да ме људи памте и као неког ко је тенис користио као платформу да шаље поруке о неким другим важним стварима, као што су образовање, здравље, општа добробит, неке ствари које су ми битне. Благословен сам невероватним резултатима током каријере, надам се да ћу моћи да обарам још неке рекорде, али то није најважнија ствар зашто играм тенис. Играм га јер још увек осећам повезаност са унутрашњим дететом, четворогодишњаком који је узео рекет и рекао „хоћу ово да играм цео дан“. И данас одлазим у мој центар и тамо сам играч и тренер и ментор и ту проводим највише времена кад сам у Србији. На крају крајева, све што сам урадио је узалуд, ако нисам то поделио с младим генерацијама, закључио је Новак Ђоковић интервју за Би-Би-Си. Интервју, који није у целости пуштен светском ТВ аудиторијуму.

---

Извор: Би-Би-Си/Вечерње Новости