Човек за сва опела

Моје слутње да тек следе нова рушења и злочини остварене су под стрехом железничке станице у Новом Саду. Тамо није било ни поплаве ни пожара, ни земљотреса ни рата. Многи људски животи изгубљени су под акумулацијом великог зла.

Питајте Ану. Рећи ће да систем функционише, као и у свим масовним смртима. Она је сасвим у праву. То је систем који ће нас побити – зато и постоји – ако му не станемо на пут и ухватимо га за гушу.

Зграду под чијим рушевинама је погинуло четрнаесторо људи, несрећник је отварао најмање два пута. И свакако ће то учинити макар још једном кад кинески дунђери замаскирају лом солидарно настао у локалној варијанти „челичног пријатељства“.

Дачић је у својству дежурног мртвозорника саопштио да су испод рушевина извучена тела. Вучићева дворска луда би морала да зна да су то људи, тек погинули као жртве великог експеримента полуделог краља.

Он је одмах заказао јавно обраћање чија је суштина морала да буде унапред позната: догађа се, он није кривац, он је судија. Одговорни ће бити кажњени и политички и кривично. Надстрешница је сама пала, то је виша сила. Све је реконструисано осим надстрешнице.

Не зна се и није му јасно како је све ново и модерно а стреха је промакла. Матора ствар, стара 64 године. Неко ће одговарати, строг сам али праведан, биће лишен функције на неко време. Урадићемо све да ублажимо бол и отклонимо квар. Путовати се мора. Непријатељи Србије користе ову трагедију за нападе на мене и српски народ, желе да зауставе наш развој и напредак. Али неће успети у томе.

Тако функционише зависник од митоманије и подлости. Тражиће измишљене кривце свуда око себе, већ данас ће их пронаћи међу слободним новинарима и опозиционим лидерима. Оптужиће их да сеире над несрећом како би га уклонили а он брине и не може да дође себи од очаја. Несреће га чине јачим, није му први пут.

Добиће серију нервних напада због тешких питања, ако икада буду допуштена. Пробаће да опела за недужне садрже и промотивне беседе бесрамног лажова који је измислио читав свој живот.

Рећи ће да је њему најтеже, али да ово више не може да трпи. Ожалиће себе као жртву нечије завере. То је део хибридног рата против њега и Србије. Носиће неколико дана на лицу гримасу очаја и страха.

Било би добро да је то најстрашније. Навикли смо се на ту маску чија одурна мимика нам свакога дана упада у живот.

Нико не слути шта све и где може да се сруши и над чијим главама. Kолико ће их бити кад попадају терасе или кровови који се држе у оквиру закона случајности. Шта су све још правили дивљи кинески аматери по Србији у акцијама вишеструког корупционашког уграђивања и јавних радова чија је цена тајна.

Kако и на каквим ногама стоје мостови настали из скупог челичног пријатељства? Kакве су несреће могуће у гетима које су усред Србије основали Kинези за робове који раде за њих?

То су одговори које дугује онај који је себе овластио за све, па би морао да одговара за све. Морала би да постоји доња мртва тачка после које више нема извлачења нити амнестије за њега и одану му послугу. Ако она није достигнута јуче, злочини ће бити настављени.

Његова несрећа и страх од пада већи су од било чије смрти.

Њему треба рећи, што је јасније могуће како би разумео шта следи, да је доста, да је време социјалног мртвила истекло и да је последњи час да оде. Ако има нешто у себи што чини људе оним што они јесу. Ако нема, време је да се повуче, ред је да му неко или сви заједно, објасни разлоге које би коначно морао да зна.

Жалимо за онима који су недужни страдали под рушевинама скупе и лоше грађевине. Ваља се бојати да нове трагедије долазе. Тамо где је владар хвалио себе и своје недостижне успехе, стигао је на сахрану једног од својих дела.

Ваља му рећи да не тражи кривца изван себе, доцкан је за то. Његова је сабља посекла ове људе.

---

Извор: Пешчаник