Две поруке свету из Србије

Нема сумње да је посета Владимира Путина значила велики ударац процесима глобалистичког поробљавања Србије. У сваком смислу. Тог дана, кога Историја неће заборавити, десило се чудо као у бајкама. На намрштена лица грађана Србије вратио се осмех, у срцима се осетио понос, а у грудима пробудила снага. На тренутак имали смо и војску, и моћног пријатеља, и вођу без кога, за нас Србе никада није било ни слободе ни просперитета. Ко се тада није сетио великог Милоша и његовог „Ето мене, ето Вас …“, ко није осетио историјски пркос према неправди, беспотребним националним понижењима и малтретирању коме смо као народ изложени вековима?! И разлику између оних наших никоговића, лопова и издајника који себе називају политичком елитом и човека који је једноставно, али јасно до Неба, поручио „Живела братска Србија!“

Та порука и директна веза која тог дана успостављена између српског народа и председника Путина у трену је збрисала године труда српских евроатлантских плаћеника да у српску свест усаде комплекс колективне кривице и ропски менталитет. Сви наши Свилановићи, Јовановићи, Тадићи, Дачићи, Вучићи и остали који нас годинама проглашавају за убице, нераднике и незналице, гурајући нам вратове у корпоративне амове, мораће да опет крену из почетка јер Србија је подигла главу и видела да други свет није утопија већ стварност, да пут није безалтернативан и да још ништа није готово. И још је нешто видела Србија – да разлика између националног достојанства и понижења, између ропства и слободе, лежи у Вођи! Зар није пре само петнаестак година та Русија, сада моћна и сигурна у себе, била у истом овом муљу, у истој беди и страдању, док су Јељцина “западни пријатељи” тапшали по рамену и хвалили његову храброст?! А данас, чврста и поносна удара темеље Трећег Рима! У том смислу и освајачима и њиховим намесницима у земљи послата је јасна порука да на Србију могу гледати само као на привремено окупирану територију и ништа више од тога! Одјеци те поруке тек ће се слушати на овим просторима.

Оно што је, такође, постало јасно након Путиновог боравка у Београду јесте и непремостив јаз између прозападне усмерености српске политичке „елите“ и проруских осећања српског народа која не проистичу само из љубави према народу истоветног корена и вере, већ пре свега из нагона за националним и социјалним само-одржањем пред непријатељском и декадентном глобалистичком варијантом западне цивилизације.

Али, хоће ли српска политичко-финансијска олигархија створена из потребе глобалистичког освајања Србије умети да препозна ову чињеницу која може бити узрок озбиљних потреса који се не могу ни у једној варијанти завршити њиховом победом?

Тешко, јер само две недеље након Путиновог “Живела братска Србија!” из Београда ће свету од стране политичко-финансијског естаблишмента бити послата једна сасвим другачија порука. У хотелу „Crown Plaza” од 31.10. до 2.11.2014. биће одржан годишњи састанак европског огранка Трилатерарне комисије, једног од најважнијих глобалистичких института данашњице. Истина, овај скуп не можемо сматрати директним одговором на Путинову посету јер је заказан раније, на прошлогодишњем заседању Трилателале у Берлину, када је Србија и званично примљена у пуноправно чланство ове организације. Али, чињеница да се предвиђа да скуп отвори премијер Александар Вучић, довољно говори и крије опасности да поруке скупа Трилатерале у Београду буду третиране и као ставови Београда. А оне могу бити и дубоке и далекосежне!

За оне који нису довољно упознати са утицајем Трилатерале на глобалистичко прекрајање света, укратко ћемо изнети пар чињеница. Трилатерална комисија је приватна организација (!) основана крајем јула 1973. године на иницијативу Дејвида Рокфелера, а по идеји Збигњева Бжежинског, главног идеолога глобалистичког прекрајања света ради насилног преузимања контроле над евро-азијским простором од стране Запада. Сам назив означава и основну сврху формирања ове организације, а то је повезивање, односно остваривање наднационалне контроле привредних активности, финансијских токова и политичких процеса у три важна светска региона: Северној Америци, Европи и Азији (првобитно само Јапану). На почетку је било замишљено да сваки регион у састав организације делегира по 100 чланова, али је временом читава организациона шема мењана у складу са потребама и новим циљевима. Данас, европски огранак даје 170, амерички 120 и азијско-пацифички (који је тако формулисан од 2000-те) 110 чланова. Највећи број чланова даје САД (87) а у европском региону Немачка (20).

Сваки од огранака има свог председника, два заменика и директора. Председник европског огранка тренутно је Жан Клод Трише, америчког Џозеф Нај, а азијско-пацифичког Јасучико Хасегава.

Састанци се одржавају иза затворених врата, а званичне интернет презентације одсликавају само део активности и организационе структуре. По устаљеном глобалистичком концепту активности организације су много шире од прокламованих, а Трилатералу можемо сматрати сестринском организацијом Билделбергу (с тим што се његови чланови окупљају сходно темама) будући да су им генерални циљеви истоветни, да их контролише иста елита и да има много чланова активних у обе организације истовремено. Отуда се може рећи да је Трилатерална комисија имала значајну улогу у крвавом распаду СФРЈ, али и у бомбардовању СРЈ, односно Србије. На свом годишњем састанку у Вашингтону од 13 до 15. марта 1999. године, Трилатерална комисија је имала на разматрању и извештај свог члана Хавијера Солане, генералног секретара НАТО-а, о припремним активностима за напад на СР Југославију, који је прихватила. Један од оних који је тај извештај подржао, Словенац Марк Вољч, биће учесник и скупа у Београду.

Трилатерална комисија формално је примила чланове из Србије 2013. године, на заседању европског огранка у Берлину, годину дана раније (2012) примљена је Хрватска, нешто пре тога Румунија и Бугарска, па се може уочити очигледна заинтересованост за формализовање активности Трилатерале у региону Балкана. Што се тиче Србије, њој су по одређеним формулама припала три места у европском огранку организације и њих попуњавају:

• Јован Ковачић, председник Националне српске групе и члан Извршног комитета Трилатералне комисије
• Дејан Новаковић, генерални секретар Националне групе
• Тахир Хасановић, директор Националне групе

Њих тројица биће домаћини скупа, а занимљиво је да су иначе сва тројица и масони, чланови Регуларне велике ложе Србије, што је још једна потврда чврсте међусобне повезаности мистичних друштава и глобалистичких институција.

Наравно, они нису тек тако извучени из глобалистичког шешира, већ су плод одговарајућег инжињеринга. Њих тројица су 2009. иницирали отварање организације “Мост Исток Запад” (East West Bridge) за коју се брзо утврдило да је пројекат Рокфелеровог капитала и западних тајних служби. Организација је брзо постала веома утицајна, будући да је окупила амбициозне и извикане кадрове неолибералног усмерења, већ доказане у спровођењу евро-атлантских интереса у Србији (од Милке Форцан до Марка Благојевића). Њени чланови држали су једно министарско (Зорана Михајловић) и три секретарска места у влади Ивице Дачића, а у Вучићевој влади ојачани су и са министарком Кори Удовички чија је сестра Лидија утицајни члан Еаст Wест Бридге-а, а на државна јасла (и то добро напуњена) прешао је и Марко Благојевић. Такође, сви наведени су и чланови већ поменуте масонске Регуларне велике ложе Србије. Но, то је већ нека друга тема.

Углавном, да је организација East West Bridge прелазни пројекат Трилатерале видело се и према дизајну сајта ове организације, који је готово истоветан оном који користи Трилатерала. Већ од 2010. Ковачић, Новаковић и Хасановић позивају се на састанке трилатерале у својству посматрача, где се едукују за улазак у пуноправно чланство, које се догодило прошле године.

Но, да се вратимо састанку у Београду и његовим директним и индиректним порукама које свету шаље српска политичка елита након поруке коју је послао народ Србије својим величанственим дочеком Владимира Путина.

Учешћем у ритуалу отварања и свечаној вечери, као и предвиђеним учешћем на два панела “Панел лидера” и “Србија и ЕУ” премијер Србије даје државни значај састанку организације која је пре само 15 година дала сагласност за бомбардовање његове земље и чији је члан директно наредио напад! То је прва порука.

Друга порука је веома непријатна ситуација поводом позива Тришеа и Ковачића Атифети Јахјаги да у раду скупа учествује у својству председника Косова, па ће сходно томе бити и третирана од својих домаћина. Јасно је да све глобалистичке институције Косово сматрају за државу, јер су га оне и стварале. Може се разумети да ту државу признаје и Ковачић и његова масонска клика из East West Bridge-a, али шта у таквим околностима може значити Вучићево учешће на оваквом догађају, осим признања косовске парадржаве?!

Треће, веома непријатна може бити и ситуација везана за ситуацију у Украјини, која је једна од битних тачака конференције. Као гост је био предвиђен и председник профашистичке украјинске владе, Арсениј Јацењук, али ће га вероватно заменити министар спољних послова Павел Климкин. Готово је извесно да ће усвојене “препоруке” бити дубоко антируске! Шта ако се појави неки извештај о нападу на “Новорусију” попут оног Соланиног о нападу на Србију? Како ће на то гледати Русија и Владимир Путин? И какве последице таквог чина могу бити по Србију, наводно неутралну у украјинском сукобу?

Над овим и неколико сличних питања, морао би да се озбиљно замисли Александар Вучић пре него одради још један плаћенички задатак. А било би му паметно да размисли и како ће на то гледати народ у Србији који је на Паради јасно рекао своје. А и видео истинског Вођу!

Извор: Корени