Гравениц интервју: У ЕУ нема демократије

Са господином Сержом Гревеницом (у даљем тексту, на његово инсистирање, Serge GRAEVENITZ), практично јединим директним потомком највећег руског писца Александра Сергејевича Пушкина(1) разговарао сам у Паризу, јер он је француски држављанин који живи на релацији Париз — Лабен (Labenne)  у Окситанији, али је поносан на своје руско порекло и често посећује Русију. Рођен је 1972. године, а бавио се различитим пословима, између осталог био је директор фирме Fibretech, углавном делујући у сектору пословних услуга. Завршио је престижну школу Ecole Notre-dame De Messines  –  Mons. 

На интервју је пристао само зато што јако воли Србе, баш као и његов славни предак, који је писао стихове ћерки вожда Првог српског устанка. Серж Гревениц има тутулу барона, а сама његова појава одржава његово аристократско порекло. Наша главна тема била је преиспитивање паневропских вредности.

Господине Гревениц, постоји ли опасност од поједностављивања садашње ситуације на Западу? Шта је, према вашем мишљењу, оно што се налази у средишту једног Европљанина данас?

Serge GRAEVENITZ:  Јединствена европска мисао не постоји као таква јер је, сама по себи, основа европског пројекта кроз ЕУ потпуна бесмислица. Свака земља која чини Европску унију има свој идентитет, традицију и историју. Идеја да се од толико,  идентитетски различитих, земаља може направити нека врста уније чист је идиотизам. Немогуће је, на пример, Португалца са његовим специфичним животним ритмом, његовом историјом и традицијом ставити на исту основу једнакости са Немцем или Скандинавцем, који имају потпуно другачију историју, културу, традицију другог типа и сасвим другачији стил живота.

Отуда је овакав концепт „јединствене Европе“ од самог почетка осуђен на пропаст, а мени делује да га је поставила гомила незрелих људи који о ономе у шта су се упустили нису знали апсолутно ништа. Они су, једноставно, без икаквог критичког осврта, покушали да копирају амерички модел на европском тлу, игноришући бројне историјске, културне и цивилизацијске разлике због којих то није могуће учинити.

Америка је земља изграђена практично ни из чега, без дубљих корена у прошлости и вредних историјских и културних искустава, која су значајне вредности старих европских народа. Она је настала уништавањем становништва и вредности једне аутохтоне цивилизације од стране људи имигрантског порекла,  који су насиљем практично освојили право да започну нови живот у новој земљи. И тај „нови живот“ од почетка је формиран као заједнички, амерички. Са друге стране, не постоји јединствена европска мисао, јер готово свака држава чланица има другачије мишљење о битним питањима од суседних земаља. Да би се оформила и одржала јединствена европска мисао, пре свега је неопходно да сви појединци који чине Европску унију говоре истим језиком, као што је случај у Сједињеним Државама. А нема назнака да се то ускоро може догодити. Напротив. Сви су изгледи да Европска унија, какву данас познајемо, живи своје последње дане, јер је економска ситуација из дана у дан све лошија, пре свега због делиричних одлука које против Русије доноси група бриселских административних „паразита“ које практично нико не бира а који владају, што показује да Европа сама по себи апсолутно није демократија, већ диктатура.

Шта је заиста данас демократија, која мења свој првобитни облик и гура идеју једнакости људи? Да ли је то, данас, псеудоидеја? И какав је однос Демократије и изборног система у земљама ЕУ?

Serge GRAEVENITZ: У Европској унији нема демократије с обзиром на то да су све земље које је чине дужне да се повинују и примењују апсурдне законе, које осмишљава гомила корумпираних бирократа, које нити су бирали европски народи, нити они представљају њихове интересе. Ако узмемо случај Француске у чије је темеље уткан мото: Слобода-Једнакост-Братство, јасно можемо видети како је све то чиста утопија.

Пре свега, схватамо да нема слободе, с обзиром на то да се, правним нормама, народ присиљава да прихвата и следи бесмислене идеје неспособне власти, тотално удаљене од животне реалности просечног европљанина. Такав приступ, конкретно у Француској довео је до појаве жутих прслука са последицама које знамо, као и отпора становништва обавезној вакцинацији, коју су смишљали псеудолекари који углавном никада нису схватали, нити обављали свој посао као своју обавезу.

Једнакост је, такође, непостојећа, што лако можете уочити гледајући све већи број бескућника из дана и дан, а који су производ идеја и иницијатива ове власти састављене углавном од неспособњаковића. Да је једнакост као стварна намера власти заиста постојала, не би било таквог јаза између различитих друштвених класа, који постаје све већи.

И на крају, идеја братства је сама по себи аберација, будући да концепт реалног живота у Француској и другде у Европи, опет вољом корумпиране и неспособне власти, људе присиљава да живе доктрином „свако за себе“, што доказује да је идеја „братства“ данас само испразна флоскула.

Што се изборног система тиче, цитираћу једног француског глумца под именом Колуш који је, нажалост, нестао, и који је сасвим исправно приметио да: „када би избори могли нешто да промене, они би одавно били забрањени“. Додатни доказ за то смо имали током последњих француских председничких избора који су били намештени, дајући унапред загарантовану победу Емануелу Макрону, који се чак није ни потрудио да започне било какву озбиљну предизборну кампању, пошто је знао да му припремљене манипулације гарантују победу у изборној трци.

Како коментаришете раст популарности деснице и Ле Пенове на последњим изборима у Француској и да ли је то знак да се дистанца између народа и политичке елите у Француској даље повећава?

Serge GRAEVENITZ: Већ сам рекао да су последњи француски председнички избори били дрско намештени, јер је Макрон у првом мандату владао тако да већина француских гласача према њему осећа висцералну мржњу и једноставно је немогуће да је толики број људи могао гласати за овог претенциозног неспособњаковића. Сигуран у припремљене манипулације он се, чак, није ни потрудио да спроведе предизборну кампању нити грађанима изнесе било какву визију будућности, макар и лажну. Драстичан раст популарности Марин Ле Пен и њене политичке опције је својеврстан одговор грађана на мучну Макронову политику која траје годинама. Популарност Ле Пенове расте, упркос сталној демонизацији којој је изложена у државним медијима.

На примеру Француске одлично се види бездан који постоји између народа и политичке елите, али слично је и у осталим европским земљама. Једноставно, високо плаћена, политичка елита живи у другом свету од остатка народа и не разуме проблеме реалног живота већине француских грађана. Један од најбољих доказа за ову тврдњу је интервју који је реализовала пре неколико година екипа француске телевизије, питајући представнике свих политичких партија да прокоментаришу цене хлеба у земљи. Ниједан од њих није знао тачну цену багета у Француској. Треба ли већи доказ о бездану који стоји између народа и политичке елите?!

Хоћемо ли бити сведоци буђења народа Западне Европе или су садашњи протести само рефлекс људи који су уснули? Има ли дубоког сна?

Serge GRAEVENITZ: Велики проблем у Француској, као и у остатку Европе, јесу медији који су потпуно у служби елита и који су, користећи разрађене манипулативне технике, људима готово паралисали критичко мишљење претварајући их у стадо послушних оваца, које се увек задовољава оним што му је дато. Погледајте само реакцију људи са Запада када је почела руска специјална операција у Украјини. Али, на срећу, свему постоје границе. Људи у Европи почињу да схватају да се хистерична антируска политика и идиотске санкције које  ЕУ намеће Русији управо њима обијају о главу, и да обичан грађанин треба да плати цену бесмислених политичких одлука које доноси њихова власт. Економски положај обичног човека у Европи убрзано постаје све теже подношљив, а економске перспективе све катастрофалније. Отуда, заиста  можемо приметити извесно буђење народа Западне Европе, које се манифестује све масовнијим протестима на улицама највећих европских градова у којима се тражи окончање антируске хистерије и укидање контрапродуктивних санкција Русији. Али, бојим се да је већ прекасно.

Шта се дешава са породичним вредностима у Француској данас ?

Serge GRAEVENITZ: Нажалост, бојим се да их више нема. Већ дуго година у Француској се кроз систем националног образовања, кроз медије, кроз културу, чак и кроз правни систем негују и шире антипородичне вредности, фаворизујући легализовани абортус, одузимање деце, не само признавање већ и фаворизовање ЛГБТ вредности и друге јереси исте врсте. У француској влади имамо мушке хомосексуалне министре ожењене са мушким државним секретарима, да и не помињемо самог председника Макрона који је хомосексуалац који вешто прикрива ту истину од бирачког тела, али то ће ускоро изаћи на видело кроз тајна документа која су недавно заплењена из приватног стана породице Доналда Трампа.

Мислите ли да у таквој власти има места за неговање породичних вредности? Не, наравно. Њих то једноставно не занима.

Где је ту национални идентитет? Какво је Ваше мишљење о његовој будућности у Западној Европи и шта мислите о концепту „Сједињених Европских Држава“? Такође, видљиво је да наднационалне структуре у Бриселу добијају све већа овлашћења,  како ће се Западна Европа даље развијати у овом домену?

Serge GRAEVENITZ: Већ сам рекао како је Европска унија потпуно промашен концепт, да не употребим реч „глупост“, јер звучи мало рогобатно. Тај концепт управо се заснива на поништавању националног идентитета, али и суверенитета, сваке земље чланице у корист бриселске фатаморгане.  Ниједна земља нема право да одлучује о својој будућности без одобрења Брисела. Понављам, овакав концепт, настао у Америци, не може рационално функционисати из простог разлога што свака земља чланица ЕУ има своју историју, традицију, културу и обичаје. Једноставно, свој начин живота потпуно другачији од оног којим се живи у другим земљама чланицама. Не могу се Португалац и Норвежанин поставити у исту животну раван. Како време одмиче бесмисленост овог концепта постаје све очигледнија. Покушај да се све израженије разлике превазиђу административним мерама, бесмисленим Резолуцијама или казненим пакетима не даје резултате. Видимо то на примеру Мађарске и неких других земаља Уније. Отуда ће кризе бити све чешће и све дубље, а тражење решења све дуже и све неуспешније. Док се све не уруши.

Каква је будућност колективне безбедности на Западу? Какво је ваше мишљење о будућности НАТО пакта и заштити граница ЕУ?

Serge GRAEVENITZ: Запад, а посебно Европа, превише ризикују држећи се НАТО-а, јер ова организација, која је својевремено створена са циљем заштите Европе од совјетске претње, коју је требало угасити након распада СССР-а, сада има само један циљ.  Да максимално служи ширењу утицаја Сједињених Држава како би им се омогућило ширење на Исток.  НАТО апсолутно не штити границе Европе, чак ни својих чланица, већ их, напротив, доводи у огроман ризик својим ширењем и изласком на руске границе, иако је постојао договор приликом распада Совјетског Савеза да се то не чини. Тиме НАТО ризикује да са Русијом започне рат чије би последице могле бити катастрофалне, посебно када чујемо гласове, рецимо, попут британске министарке одбране Лиз Трус, која каже да би била спремна употребити нуклеарно оружје против Русије, чак и ако би то значило потпуно уништење за све.

На крају, хајде да се дотакнемо улоге религије и цркве у Француској. Да ли је Француска још увек католичка земља?

Serge GRAEVENITZ: Нажалост, више не можемо говорити о Француској као о католичкој земљи. Религија и црква више не представљају битне вредности у овој земљи. Све је почело Француском револуцијом 1789. године, чији је један од циљева био управо уништење религије. Мало по мало, утицај цркве је слабио. Данас су црквени објекти у Француској празни или се продају како би се трансформисали, а неки су и уништени остављајући простор за ислам и џамије које су увек пуне доласком нових миграната. Католичка религија полако али дефинитивно нестаје уступајући место Исламу.

Као неко ко има и руске корене, како гледате на историјски значај и допринос развоју досељеника из Источне Европе? Да ли има ксенофоба у Паризу?

Serge GRAEVENITZ: Први велики талас имиграната из Источне Европе у Француску се несумњиво догодио 1917. године током бољшевичке револуције, током које су моји прадеда и деда стигли у Белгију и Француску. Ови доласци руских имиграната су, наравно, били права благодат за Француску, јер ова руска имиграција, за разлику од арапско-афричке имиграције коју Француска тренутно доживљава, знала је како да се савршено интегрише јер је углавном била састављена од високообразованих и културних руских аристократа и елита, доводећи у Француску знање, културу и начин живота који су Французи открили, а све то у складу са француским традицијама и навикама, што, нажалост, није случај са садашњом имиграцијом коју одликују  непоштовање традиције и начина живота у Француској.

Штавише, ова нова арапско-афричка имиграција такође покушава свим средствима да наметне ислам у Француској, док је ова доктрина неког другог времена потпуно некомпатибилна са вредностима Француске, уврстивши веру у такозвани концепт заједничког живота који подржава већина француске политичке класе која, опет, живи у Француској светлосним годинама далеко од стварности, а не схвата или не жели да схвати опасност која им прети. Ова нова имиграција категорички одбија да се интегрише, преферирајући да живи у безаконим гетима где се ни полиција ни жандармерија не усуђују да делују што је очигледно довело до ксенофобије у Паризу и широм Француске. Ксенофобија, која иде у оба смера, јер и данас можемо приметити појаву антибелог расизма од стране овог дела популације према француској популацији која их угошћава.

Хајде да се дотакнемо и проблема развоја модерне културе и уметности у Европи, у позадини негативног утицаја русофобичне политичке завере на њих. У оквиру лицемерја ЕУ руше се темељи европске културне цивилизације. Ови процеси су опасни јер доводе до рушења самог значаја уметности као промоције духовности и универзалних вредности, функције удруживања и комуникације међу људима. Како гледате на то као француски грађанин који има руске корене?

Serge GRAEVENITZ: Овај проблем долази од оних европских лидера који су развили неку врсту колективне антируске хистерије, иако овај рат између Русије и Украјине нема никакве везе с тим. Нити има везе с Европом, с обзиром да Украјина и није део Европе. Безидејни и корумпирани европски лидери једноставно су прихватили захтеве НАТО-а и САД да уђу у конфликт с Русијом, са циљем да је покоре, да освоје сва њена богатства и да једну велику земљу растуре у мноштво малих држава, које би могле лако да контролишу. За време Јељцина скоро су успели, али је на срећу долазак председника Путина осујетио све њихове макијавелистичке планове. Очигледно је да је ова антируска хистерија за Европу права драма на културном нивоу, јер Европа кажњава себе лишавањем талента руских уметника, који апсолутно нису одговорни за садашње стање, успоравајући развој сопствене културе и модерне уметности.

Служећи интересима САД ови лидери се ангажују у процесима сопственог самоуништења и то не само на културном, него и на економском и духовном плану. Али, на крају, то се и не мора завршити лоше по европске народе, јер могуће уништење ЕУ, као последица ових процеса, може европским народима донети повратак свог идентитета, своје културе и осталих вредности, попут економије и пре свега свог суверенитета, па да никада више не морају трпети ирационалне и потпуно сулуде одлуке неизабраних псеудо-лидера.

Чини се да је и овде видљиво да Вашингтон намеће целом свету своје стандарде и псеудовредности, без обзира на врло ограничена достигнућа у домену културе. Слажете ли се са тиме?

Serge GRAEVENITZ: Од свог стварања, Сједињене Државе су себи дале универзално право да буду жандарми света и на геополитичком, економском или културном нивоу, а практично реч је о вештачкој земљи чија историја и култура готово да и не постоје. Посредством мас-медија и интензивним растом интернет технологија и друштвених мрежа САД покушава да наметне своју визију света и своју псеудокултуру, али њене вредности се ни на који начин не могу такмичити са хиљадугодишњом културом Русије или Европе. Срећом, данас већина земаља почиње да схвата ово и Америка мало по мало губи свој утицај на свет у свим сферама. Мултиполарност неумитно постаје будућност света, а ово што се дешава у Украјини део је тог процеса.

Сједињене Државе, последњих месеци у Европи демонстрирале су отворено поништавање основних принципа суверености европских земаља, гажење темељних принципа европске културе и међународног права, рачунајући право на слободно изражавање, па чак и мишљење. Европа је уведена у тоталитаризам у коме постоји прогон свега руског, рачунајући уништавање књига, рушење споменика руске културе, прогон уметника, спортиста, па чак и обичних људи, као у време рађања нацизма. Чему то води?

Serge GRAEVENITZ: Мислим да та агресивност долази као реакција на све видљивије губљење кредибилитета Америке као једине супер силе која управља светом. Инструменти којима је то постизала (попут долара као резервне светске валуте, контролисање наднационалних институција попут ММФ-а или Светске банке, економске санкције непослушнима и сл.) неумитно губе на значају. Дедоларизација ваневропских земаља је незаустављив процес, група БРИКС постаје јача од Г7, а Кина у реалним економским параметрима гази САД. Отуда све већа агресија у америчким реакцијама, но то је потпуно непримерено понашање. Оно може довести само до једног: сукоба међу народима и државама, сукоба које Америка провоцира директно и индиректно, као што је случај у Украјини. Узалуд Америка покушава да увери свет како нема одговорност за тај сукоб или како је на „правој страни историје. Већина света јасно види шта се заиста дешава.

О деградацији Европе јасно сведочи директно учешће појединих јавних личности у културним прогонима у ЕУ, рачунајући и вандалске радње попут рушења споменика руским уметницима међу којима је и ваш предак Александар Сергејевич Пушкин. При томе, осуде оваквих радњи ретке су и изоловане. чињенице осуде прогона су изоловане. Како бисте ово објаснили?

Serge GRAEVENITZ: Једноставно, антируском хистеријом, коју форсира америчка дубока  држава која се заклела да покуша да уништи Русију и њену културу. Медији и појединци који им служе (рачунајући и политичке елите) само су инструмент те бесрамне пропаганде којом шире своју  слепу мржњу и на европске земље, а резултат тога су ови вандалски акти, које чине људи чији је интелектуални коефицијент близу нуле. Ипак, чини ми се да главни циљ овог вандализма, да се он прикаже као неки спонтани отпор „руској агресији“ није постигнут, чак ни издалека. Мислим да су изгубили из вида да Русија није СССР и да је далеко компактнија и спремнија да заштити своје интересе у свим сферама.

На крају, шта бисте поручили људима на Балкану (посебно у Србији и Бугарској)? Знамо да су велики људи попут Виктора Игоа или вашег претка Пушкина били инспирисани отпором Турцима од стране наших народа (Пушкин је писао о Српском Георгију, „Кћери Карађорђевој“, а у идеолошкој одбрани Бугара писао је Виктор Иго, када је њихов отпор довео до масакра у Батаку). Делотворна помоћ Бугарима долазила је само од руског друштва, али и велики умови Запада су тада сматрали да је Балкан део Европе. Да ли се однос Западне Европе према Балкану променио, посебно када се присетимо бомбардовања 1999. године?

Serge GRAEVENITZ: Па, за мене, као и за већину Руса, људи на Балкану некако су већ наша браћа, чињеницом да су, као и ми, православни, али и зато што је њихова култура прилично блиска нашој. Ово је, свакако, један од разлога зашто је мој славни предак писао о Србима и том руском друштву које је одувек било благонаклоно према становништву Балкана и које је једино Србима помагало у рату против Турака.

Што се тиче новијег времена, јасно је како је Русија данас, мета америчких и западноевропских лажи, баш као што је то Србија била крајем деведесетих. То је исти модус операнди. Просто, Америка Русе и Србе доживљава као препреку својим плановима за освајање света, док Европа, стари лицимер, нажалост није променила мишљења према Балкану и наставља да нас сматра мање вредним и злочиначки настројеним како би задовољила Америку, и сакрила истину да су прави злочинци управо они, јер су под окриљем НАТО-а, током бомбардовања 1999. године учинили низ злочина, пре свега злочин против мира.

Пуно вам хвала на сарадњи и издвојеном времену.

Serge GRAEVENITZ:Хвала вама.

Реализација и превод интервјуа са француског – Горан Игић

Фото аутора: Владимир Сретеновић

____________________________________

(1) – видети: https://fr.rodovid.org/wk/Personne:104631

---

Извор: ЦЕОПОМ Истина