Хрватска има два Хелсиншка одбора

У Србији се узбуркао део јавности око најаве могуће појаве Соње Бисерко, председнице Хелсиншког одбора за људска права у Србији, као сведока Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу. А у процесу који ће се водити поводом тужбе Хрватске против Србије за геноцид и противтужбе Србије против Хрватске такође за геноцид. Узбуркао се у ствари део донекле обавештене јавности о ономе шта се на просторима бивше Југославије и посебно Хрватске дешавало деведесетих година прошлог века.

Док се председница штуро огласила око тога како ју је Хрватска позвала да сведочи као сведок њене стране у процесу и како се њен пристанак третира као издаја, дотле се део те исте овдашње јавности, и део појединих медија, наравно, чуди и пита се – да ли је могуће? Како против сопствене земље у којој живи и ради? Да ли ће моћи да сведочи, јер она није ни учесник тих догађаја на просторима бивше Социјалистичке Републике Хрватске, а касније самопроглашене Републике Хрватске?

Настале сецесијом. Настале након извршене агресије на заједничку земљу. На земљу чланицу Уједињених нација. На међународно признату земљу.

Део те исте јавности губи из вида, односно заборавља чињеницу да је дотична председница Хелсиншког одбора у Србији, вероватно доживотна, за коју се не може утврдити ко је њу и када бирао на ту функцију, доследно, од првог дана агресије Словеније и Хрватске на Југославију и њихове сецесије, говорила, понављала како је Србија агресор на Хрватску и како је почела четири рата.

И она је, све то време, до данашњих дана, као председница једне, требало би да је тако, изузетно угледне и утицајне невладине организације, финансиране из иностранства, редовно гостовала и гостује у актуелним емисијама електронских и у прилозима штампаних медија. И увек са чврстим и неполебљивим ставом како је Србија заиста агресор.

И сад оно старо питање: шта су то невладине организације?

Где су оне и код кога регистроване? Могу ли оне, као регистроване у овој земљи, и то по свим законима ове земље, да уопште буду невладине? Јер све што је невладино то би требало да је и тајно. У којим све земљама света постоји оволико невладиних организација? У којим земљама оне уопште и постоје? Јер је чињеница да поједине земље које не допуштају рад било каквим невладиним организацијама у својим земљама, богато финансирају рад појединих невладиних организација баш у Србији.

И тајно руководе њиховим радом. Што се очито види из њихових јавних наступа, јавног деловања: замршен и неразумљив језик, с бројним којекаквим нејасним, заглупљујућим порукама, паролама, пилот-пројектима и пројектима, с бројним радионицама (како то гордо звучи!), с едукацијама у којима младе у Србији о људским правима, на пример, уче “едукатори” земаља у којима су људска права последња рупа на свирали, а националних мањина уопште и нема.

Каква мултикултуралност, какви језици мањина, какве табле на шест језика!

И још нешто. У Хрватској постоји такође Хелсиншки одбор за људска права. Али се он зове: Хрватски Хелсиншки одбор. О чему се у Србији не сме ни помислити. Какав Српски Хелсиншки одбор! Јер у главном граду Србије не постоји ни српско народно позориште, не постоји ни српски фудбалски савез, не постоје ни српске железнице, не постоје ни српске шуме…

Али зато су председници Хрватског Хелсиншког одбора, Иван Звонимир Чичак и проф. др Жарко Пуховски, често били присутни у емисијама Радио-телевизије Србије. Чичак је иначе познат и као активни борац Хрватског пролећа, из друге половине шездесетих и спочетка седамдесетих година. И они су гледаоцима у Србији делили лекције о свему што се догађало деведесетих година у Хрватској.

Наравно да је по њима било злочина и они су их истраживали, осуђивали и пријављивали (коме?), али је о сецесији, о злочинима над Србима 1991. године, о избацивању Срба као конститутивног народа из устава Хрватске, о прогону око 150.000 Срба из урбаних средина те године – ни речи. Али су зато “Бљесак” и “Олуја”, по њима, биле легитимне акције.

Једино што су се грешке, односно инциденти, како зна да каже Стјепан Месић, бивши председник Хрватске, догађали кад су убијани Срби затечени у својим кућама, двориштима, који нису успели или нису желели да оду и у колонама… Хрвати су, па и њихови председници и Хрватске и Хрватског Хелсиншког одбора, а и сви други председници увек штитили, бранили и најлепшим речима описивали интересе Хрватске…

А с друге стране, по Србији се пљувало и из Београда. И много се пута сведочило против Србије и Срба. И никоме ништа.

Овде се, у Србији, узбуркао део јавности поводом приче о могућем сведочењу Соње Бисерко у Хагу. Један део овдашње јавности такође би то исто урадио. Док један део нема три чисте о чему се ту у ствари ради.

Е, сад, нека неко замисли Ивана Звонимира Чичка или Жарка Пуховског како у Хагу сведоче као сведоци Србије у процесу против Хрватске?! Таман посла.

Јер лако је Хрватској – она има два Хелсиншка одбора за људска права: један у Загребу, други у Београду.

А опет, какви одбори – таква и људска права! Да извините на изразу!

Извор: Интермагазин

Коментари

Један коментар на Хрватска има два Хелсиншка одбора