lekovi_ocp_w380_h228Здравствени систем Србије, као несумњиво најгори у Европи, а ни на афричком тлу се не би убрајао у квалитетније, много кошта, а мало вреди, па као такав, свакако заслужује обимнију анализу и дискусију. Поменути систем сачињавају 4 стране: 1) пацијенти (потражују и плаћају услуге), 2) здравствени радници (они који пружају здравствене услуге), 3) политика (актер у удомљавању партијских кадрова) и 4) трговци (белосветски мешетари и преваранти који тргују лековима и опремом али и стварају нове болести за које ће продавати лекове). Од ова 4 сегмента здравственог система, незадовољни су пацијенти и здравствени радници, а задовољни су политичари и трговци. Какав апсурд?!? Када боље погледамо констелацију чињеница, схватићемо да се новац узима и од корисника здравствених услуга и од оних који их пружају, док у крајњој линији профитирају политичари и трговци. Концизан образац за решење кризе у здравству је: протерати из здравственог система политику и бизнис! Погледајмо како то све функционише! Пацијенти, којих је у Србији све више и више, из познатих разлога, су дужни само да плаћају, а нико их ништа не пита. Они немају никаквог учешћа у доношењу закона, правила, правилника, кадровских решења, одабиру фармацеутских кућа, немају могућност да бирају између државног и приватног сектора у оквиру свог осигурања… А требало би! Редовни корисници здравствених услуга, пацијенти оболели од хроничних и тешких болести, би морали да имају своје представнике на свим местима где се доносе битне одлуке за организацију здравства. Морали би и да имају увид у финансијске токове новца здравственог фонда. Садашње заштитнике права пацијената можемо да сматрамо за карикатуре једног накарадног система, јер то обично буде шурак, снајка или кум неког политичара и тај формални заштитник често не живи ни близу града у коме је установа која га плаћа, тако да болница, нпр. у Мајданпеку (случајно наведен пример – не тврдим да је баш у тој болници тако), плаћа правника на овој функцији који живи нпр. у Београду (опет сасвим случајно) и баш га нешто заболе за пацијенте из Мајданпека. Дакле; сами пацијенти морају да учествују у организацији и да буду потенцијални иницијатори за измене у систему здравствене заштите. Морају да имају утицај на кадровска решења у свим структурама здравства, јер је логично да и бирају оног кога плаћају. korupcija-u-zdravstvu Већина здравствених радника је одабрало ову професију из хуманих разлога али има и оних који су, још давних чобанских дана своје каријере, прижељкивали да једног дана, у белом мантилу, презриво погледају комшију из села. Ови други, касније добијају фантастичну могућност остварења својих снова и то више него што су прижељкивали, једноставним учлањењем у странку која држи здравствени ресор, што нам гарантује будалу на челу здравствене установе и билмезе на челу појединих служби, а шта једна будала замрси, сто паметних не могу да размрсе. Дакле, никаква политичка странка не би смела да има уплив у кадровска решења и организацију у здравству. Одлуке о руковођењу болницама, морали би да доносе заједно представници пацијената и здравствених радника те установе. Здравствени фонд политичким странкама на власти (говорим о Србији) служи као сигуран извор подмиривања партијских и личних потреба. Свака нова власт значи један нови талас немедицинских радника у здравству, који су задужили партију на овај или онај начин. Реална потреба немедицинских радника у здравству је реда величине 8%, а према званичној статистици, у Србији их има око 45%, док незванично, проценат немедицинских радника, рачунајући масивну администрацију, давно превазилази 50%, што је тотално неодрживо. Дакле, све немедицинске раднике, почев од куварица и спремачица у болницама, па све до гломазне администрације у министарству здравља, здравственом фонду и по установама, треба свести на неопходних 8%. Систем континуиране здравствене едукације као основ лиценцирања, под хитно треба демонтирати, јер се њиме намеће обавеза здравственим радницима да буду кооперативни са представницима фармацеутских кућа које финансирају семинаре, конгресе и друга непотребна путовања, где се осим хране, пића и швалерације по хотелима, здравственим радницима нуди део плена, ако учествују у диловању лекова сумњивог квалитета и непроверене ефикасности. На перфидан начин, пакт између здравства и трговачког лобија у фармацији, претвара лекаре у масовне убице и монструме, који ће трговцима обезбеђивати више купаца. Ова спрега се мора прекинути! На крају, здравствени радници у правом смислу тих речи (који су у тој професији из хуманих убеђења, а не из чобанских предрасуда), морају бити активно укључени у контролу прехрамбених намирница, контролу воде коју пијемо, ваздуха који дишемо, земље на којој узгајамо пољопривредне културе. Ја се запричах, а ви размислите! О начинима остварења ових циљева ћемо неки други пут, а сада очекујем корисне сугестије и развој дискусије.


Извор: Васељенска ТВ

Оставите коментар

Оставите коментар на Како оперисати здравствени систем Србије

* Обавезна поља