Малезијски авион као симбол опасних обмана

Лажи су, мање или више, одувек биле део свакодневног живота, али, утисак је, никада се није толико лагало и обмањивало као у наше време. И то свуда и на свим новима. Ретко су као сада лажи и обмане, на неки начин, постале основни друштвени однос и темељ јавног живота а, захваљујући развоју комуникацијске технологије и масовних медија, допиру до свих на Планети. У искуству већине људи било где на свету лажи се углавном везују за политичаре и новинаре, али сада сви лажу – лажу банке, компаније, берзе, полиција, статистичари, Уједињене нације, метереолози, Светска здравствена организација, па до осигуравајућих друштава. Скоро да више ништа није истина.

У том свакодневном грађењу непостојеће стварности најсвежији и најбизарнији пример су лажи и обмане са малезијским авионом Боинг 777 на лету од Куала Лумпура до Пекинга, који је, како се званично тврди, „нестао“ са 239 путника и чланова посаде.

Авион Боинг 777 малезијске компаније Малижијен ерлајнс је нестао у раним вечерњим сатима 8. марта 2014. у ваздушном простору Вијетнама, и то у часу када је управо напустио део неба Малезије. Вијетнамска контрола летења је само саопштила да је изгубила контакт са авионом. И од тада му се губи сваки траг. Муњевитом брзином су амерички медији почели са пласирањем разних прича о судбини авиона а брзина таквог реаговања намеће закључак као да је неко знао да ће авион нестати и све је било спремно. Та толико пута виђена технологија обмане буди велике сумње.

АМЕРИЧКЕ ПРИЧЕ

Као и обично, модел и приче америчких медија су преузимани у целом свету, углавном од старих америчких клијената, и то без обзира колико све то било бесмислено и увредљиво. Шта све није написано и тврђено да човек не поверује да такво нешто може уопште некоме да падне на памет, па и ако и добије такву идеју како је могуће да има толику безочност да то и објави.

Прва серија прича је била да је пилот, или његов копилот, полудео и да је у самоубилачкој намери убио и цели авион. Објављене су и неке фотографије како се пилот сликао са путницима у авиону, а откуд те фотографије када авиона нема, нико није питао. Па је онда пласирана теорија да су у авиону била и четири путника са украденим пасошима, што је ваљда требало да значи да је реч о тероризму. Онда је тврђено и да је можда авион отет, али се не зна ко би то могао да учини, нагађало се можда су пилот или копилот припадници неке тајне терористичке организације или је опет неко у авиону то урадио. Тврдило се и да је све то неко бекство и да је авион слетео или у Туркменистан, или у Пакистан, или чак у Авганистан. Иако су власти тих земаља, као и Индије, преко које би ваљда авион требало да прелети на том путу, демантовале такву могућност, од тога се није одустало, па је навођено да је неко вешт међу путницима упао у компјутер авиона мобилним телефоном и украо авион. То је, кажу, први случај у свету авионског сајбер тероризма, сајбер отмице. Невероватне приче су пласиране, али авиона нема па нема, а нити једне речи о могућем квару на авиону и класичној несрећи. О томе нема речи.

Авионске несреће се, на сву срећу, дешавају ретко, али ипак дешавају. За сваку има неки разлог, неко логично објашњење. У овом случају тога до сада није било, мада се нека објашњења могу назрети пре свега кроз познату технологију лажи и старо правило да се лаже онда када нешто жели да се сакрије. Обично је уствари тачно или највероватније тачно оно о чему се најмање говори и пише. Ретки ваздухопловни стручњаци који добију прилику да нешто кажу указују да постоје многи разлози за пад неког авиона, они не помињу нестанак, а да би у овом случају могла бити два – или се десио квар на малезијском Боингу 777 или је неко изван авиона компјутерски преузео команду над авионом и изазвао несрећу. Познато је да Боинг 777, иако авион са најсавременијом технологијом, већ дуго има озбиљних техничких проблема, дешавају се грешке у његовим техничким решењима. Углавном је тај тип авиона до сада имао проблема са инсталацијама, и то пре свега са онима везаним за напајање кисеоником и са везом између команди и мотора. До сада је 280 авиона тог типа пријавило техничке грешке и Боинг тврди да су те летелице сервисиране, али није познато да ли је међу њима и трагични малезијски авион.

Америчке ваздухопловне власти (US FAA) су пре шест месеци издале наредбу Боингу да грешке отклони на свим авионима тог типа, али се још не зна да ли је то и учињено. Британски стручњаци указују на случај авиона истог типа Бритиш ервејза којем су у фази слетања на аеродром Хитроу – авион је такође био на пекиншком лету – 17. јануара 2008. отказала оба мотора и срећом пилоти су успели да спусте летелицу на траву поред писте и нико није страдао. Тада је, како се показало, отказала веза између мотора и команди. Исти случај се десио и авиону Ежијен ерлајна 6. јула 2013. на аеродрому у Сан Франциску. Испоставило се да то на Боингу 777 није ретка појава, само што је ово први пут био случај да се деси на оба мотора, углавном је то било само на једном мотору, и то на висини крстарења, па су последице избегнуте. Али, ако се изгуби веза команди са оба мотора, онда и на тој висини нема помоћи.

САЈБЕР ОТМИЦА

Британски пилот и адвокат Џејмс Хили-Прат, који се бави истрагама несрећа, сумња да је малезијски авион вероватније ближи случају Боинга 777 египатског превозника Иџипт ер 2011. године, када је избио пожар у пилотској кабини, и то узрокован грешкама на инсталацијама за кисеоник. Жртава није било јер је пожар избио у време када је египатски авион био на писти аеродрома у Каиру чекајућу дозволу за полетање. У случају таквог квара, објашњава Хили-Прат, пилоти губе свест у року од 90 секунди, чиме он објашњава да из малезијског авиона није било СОС позива. У преводу, реч је о несрећи авиона.

Друга реална могућност је, на шта указују ретки амерички стручњаци којима је шансу дао Њујорк тајмс, да је неко изван авиона, неко ко има приступ таквој техници, одузео команде малезијском авиону и водио га тамо где је хтео или га срушио. Можда је био неки тест. Модерни авиони, а Боинг 777 је такав, су, подсећају, поједностављено речено, прави компјутери у које се може упасти и којима се може командовати. Такву струку и опрему могу да имају само њихови произвођачи или владе земаља произвођача.

Познато је да је Боинг 777 опремљен и сложеним системом познатим као „хом ран систем“ (Home Run System), који омогућава да се са неког другог места преузму команде над авионом у лету, и онда авион води по жељи. Пилоти су у томе потпуно беспомоћни. Тај систем је развијен са објашњењем за случај отмица авиона у Америци, па да се онда преузму команде. Употреба те технологије се везује и за мистерију удара два авиона у Светски трговински центар у Њујорку 9. септембра 2001. Мало је познато да је после тог трагичног догађаја изведен тест управљања авионом без пилота, па је обављен лет, и то баш са Боингом 777 од Америке до Аустралије. Убрзо потом је интензивирана и употреба беспилотских летелица у ратне сврхе, познатијих као дронови, а то је управо та технологија. Ти системи су уграђени у Боингове моделе 757, 767, 777 и најновији 787.

Многи авиопревозници због тога избегавају да купују те авионе а неки, као Бритиш ервејз, на пример, у те авионе уграђују паралелне системе који контролишу одакле је стигла било која команда управљањем авиона. Ако је та могућност вероватна, намеће се питање зашто би то урадио или произвођач авиона или нека институција америчке владе јер они су једини који имају такву опрему.

РАД АМЕРИЧКИХ СЛУЖБИ?

Неки стручњаци то везују за интензивну активност америчких специјалних служби и морнарице у водама југоисточне Азије, где већ дуже времена траје нека врста тихог рата Америке и Кине. Можда је био неки експеримент, па су малезијски авион и његови путници били у погрешно време на погрешном месту. Занимљиво је да је Кина одмах по нестанку авиона саопштила да је авион пао и после тога ништа није саопштавано. Кина се сада укључила у потрагу за остацима авиона, па ће бити занимљиво њихово искуство јер, по свему судећи, Кинези знају шта се десило. Многи верују да би разлог за коришћење одузимања команди и несрећу могло бити и то да се том несрећом „убију“ вести из Украјине и откривање прљаве улоге Вашингтона и Брисела у тамошњим збивањима. То се не чини вероватним а, и да јесте, тај план са авионом није успео.

Још увек се, међутим, ништа не зна, уствари не зна се јавно. Како је могуће да, рецимо, Америка тврди да је авион једноставно нестао и да се ништа не зна. Па не може авион да нестане. Толико се све прати, толико је развијена технологија праћења да је заиста бесмислено тврдити како је авион нестао. Уз то, произвођачи авионских мотора имају непрестани контакт, комуникацију са моторима на авионима, што значи да нешто знају, али до сада сви ћуте.

Као могући разлог енигме многи наводе и очајничку амбицију Америке да заштити фабрику Боинг. Лажима се штити Боинг. Тај произвођач авиона губи битку са главним конкурентом европским Ербасом и последњих година је суочен са извесним развојним заостатком и низом техничких проблема са авионима. Његов најновији модел 787 назван и Дримлајнер има свакодневне техничке проблеме, на сву срећу још нису фатални, али проблеми никако да нестану. За америчку владу је заштита Боинга стратешки национални интерес. Део тога су и манипулације са трагањем за остацима авиона, пре свега за такозваном црном кутијом, у којој је регистровано све што се дешавало са авионом. Од црне кутије још ни трага ни гласа.

Црна кутија се напаја батеријом која може да траје нешто више од 30 дана и то време истиче. Фреквенције сигнала црне кутије су различите, од 10 до 37,5 килохерца, зависно од авиона и жеље купца, авиокомпаније. У нормалном стању црна кутија у води са фреквенцијом од 37,5 килохерца може да емитује радио сигнал до два километра а она са 10 килохерца и до девет километара. Ако су ти уређаји и батерије у баш добром стању, бољем од нормалног, онда је домет сигнала за дупло већи. Кинеске власти су саопштиле да су њихови спасиоци ухватили сигнал фреквенције 37,5 килохерца, али још нема потврде да је малезијски авион имао црну кутију са том фреквенцијом.

Шта се десило још се дакле не зна, али је већ сада јасно да све оно што се саопштава и нуди јавности није тачно. Једног дана ће се, наравно, све сазнати мада то тада можда и неће ни бити толико важно, а за ово време је изузетно важно сведочанство о алармирајућој спремности да се лаже и обмањује. Шта све им може пасти на памет. То је и сведочанство, ма како то било невероватно, на шта су све спремни власти, медији и пословна елита, у овом случају, на Западу и Америци и до које мере се потцењује обичан човек и његов преостали здрав разум. Амбијент лажи и обмана јесу створили политичари и медији, али су га на неки необјашњив начин прихватиле и пословна и академска елита, и заиста у овом времену готово да се у јавној комуникацији више ништа не може веровати. Трагичан случај малезијског авиона је само још један пример тог безочног амбијента. У том светлу тај амбијент би требало да буде занимљив и људима који живе у Србији.

Извор: Нови Стандард