Насер Орић као део обавештајне операције

Основни задатак обавештајно-безбедносне службе састоји се у праћењу појава, процеса и лица који представљају друштвену опасност. Да би се појаве за које је процењено да би могле представљати опасност по друштвени поредак могле пратити, служба заводи оперативне акције (ОА). У циљу праћења процеса који у себи носе опасност, а да би се могле сагледати све безбедносне импликације, заводе се оперативна истраживања (ОИ). За праћење лица служе оперативне обраде (ОО). Оперативна обрада означава особу која је под третманом обавештајно-безбедносне службе, што у преводу значи да се прати сваки њен „корак“ кроз примену тајног праћења, прислушкивања, уградње сарадника, односно стварања живих извора. Оперативне акције, истраживања и обраде углавном имају кодиране називе. Насер Орић био је оперативна обрада одавно угашене Обавештајно-безбедносне службе Републике Српске (ОБС РС).

Уредно сложен, Орићев досије достављен је Хашком трибуналу као један од доказа за његову вишеструку делатност. Није Насер био занимљив за ОБС само са аспекта ратних злочина за које је терећен. Интересантни су били његови контакти са страним службама, али је био посматран и као актер организованог криминала, илегалне трговине оружјем и слично. Како тужилаштво суду доставља све релевантне доказе, суд их, сходно процедури, прослеђује одбрани да би се тужени о њима могао изјаснити. Тако је и досије, који је о њему водио ОБС, дошао до Насера, а неформални тумач оперативних мера које су предузимане био му је један од утамничених Срба Јовица Станишић, човек са харизмом најпознатијег српског обавештајца.

Иначе, у Хагу су се притвореници дружили, без обзира на то што су у рату били на различитим странама, те ни однос Станишића и Орића не чуди. По Станишићевом казивању, Насер је био неук у теоретском познавању методологије тајних служби, али је имао урођени обавештајни инстинкт и као да је поседовао предодређеност да увек буде близу служби, било да је у њиховој функцији, било да се оне њиме баве. Вероватно је познавање обавештајног заната Насеру помогло да у Хагу добије казну блажу него да је починио џепну крађу.

Насерово извлачење из Сребренице у јеку борбених дејстава често се доводи у везу са страним службама и свесним жртвовањем Сребренице зарад изнуђивања бомбардовања Срба и њихове опште сатанизације. Насер је имао улогу и у првој заједничкој полицијској акцији МУП Српске и МУП Федерације БиХ у решавању једне компликоване отмице. Са српске стране предложен је као курир, и оперативна комбинација је почела са Насером. Међутим, када су колеге из Федерације схватиле о коме се ради запретиле су повлачењем и потпуним обустављањем акције. Федералци су јасно дали до знања да је Насер за њих криминалац, а не ратни херој, и ни у ком случају не би могао бити партнер. Насер је из акције избачен, а федералци су мајсторски обавили свој дио посла и похапсили отмичаре.

Насерово привођење и задржавање у швајцарском затвору треба и посматрати у контексту обавештајних делатности, односно његове свесне или несвесне улоге у обавештајној операцији, која за циљ има додатно подизање тензија у српско-бошњачким односима, при чему Срби сигурно неће поентирати. Насеру ће швајцарски затвор само помоћи да бар накратко врати потамњели имиџ ратног хероја у Бошњака.

Извор: Пресс РС