Доле Влада или од ове Владе нема спаса

У сусрет новој-старој  влади Србије ускликнимо с’ љубављу:

Доле Влада!

Прође један 26-и па дође и други 26-и. И би реконструкција која је потврдила господина Вучића као  српску најмодернију и најскупљу трејд марку од све производње и аграра из претходних годину дана. Добисмо господина Вучића који није премијер али се утврдио на месту попечитеља над попечитељима,посвећеног уништитењу архаичне и стварању модерне и дисциплиноване Србије,аутора ЕУ платформе са које полећу арапски авиони за амерички рачун, платформе која ће са осталим најављеним мерама за резултат имати препуштање државе случају и судбини, невидиљивој руци тржишта коју ће за средњи прст држати народ а за мали прст, мали  Лазар Крстић.

Остаде нам и господин Дачић са све инсистирањем на промени свести код свог народа а која не би дошла као резултат јавне расправе о вредностима којима народ тежи  него као резултат  уредбе владе коју он каобајаги води и седам немачких тачака .

Ова влада је дисперзивни пројекат која жели да у такав облик трансформише и државу којом влада, те у том смислу, посредно, оста у њој и господин Динкић.

У овој влади оста и господин Вулин, ултра модерни социјалистички напредњак назадно одевен у име Црне руже а са деловањем sub rosa. Господин који даје па  повлачи  оставке током  процеса  давања народу на Космету лажних обећања и непрестаног повлачења истог народа за нос.

Ова влада Србије је споља организовани повратак нашминканог покојника да би се јединој преосталој баби у селу дало мало живости, а баба од глади нит више види, нит више чује, нит хаје шта се у селу дешава и ко је жив а ко мртав а што је спољним љубитељима њеног села и био крајњи циљ.

Овом владом је загарантовано опстајање стања апсолутне стерилности политичких вођа из национално просвећеног  политичког корпуса, корпуса који на симаптичној глави има чак и лепу капу али  му на телу висе атрофирани мишићи и пивски  стомак, биће чијој се памети диве али у чију снагу се више не верује.

Ова влада је покушај навлачења чисте и беле чарапе на штрокаву и занокћену ножурду, вијагра усамљеном занемоћалом старцу поред чијег кревета годинама нема ни за јаче светло а камоли за слободнији часопис.

Ово је људи моји наставак пројекта сужавања, скупљања, смањења, сакаћења, издувавања српског народа.

Ова влада је наставак петооктобарског пуча али сада обученог у народну ношњу, Радецки марш којег свира народни оркестар РТСа. Ово је група превараната којој домаћи  академски тон дају Хајдиновци, благослов Сава Јањић, културни одсјај чупави диригенти са сталним ангажманом у  „гласовима“ на комерцијалним телевизијама а на лепоти принудна управница над српским енергентима која ће агресивно њихати куковима све док својим грудима не закрили и сав државни гас.

Ово је влада која ће са места где се Тадићевој врачари замаглалиа кугла храбро даље кренути уз добронамерне и прескупе савете до бескраја србофобичног Гузенбауера.

Од ужаса има спаса, од ове владе га нема. Она ће остати до краја свих крајева. Њеног или нашег. Или она или ми.

Извор: Видовдан