Пада ова влада или цар је го

У јеку последњих догађаја на европској периферији копрена која је покривала очи великог броја грађана Србије пала је сама по себи. Без премца на контролисаној домаћој политичкој сцени и умишљеношћу да је љубимац европских тренутних властодржаца, ОН је и злочиначку паролу са улаза у лагер пакла присвојио и наметнуо као модел, а реч „рад“ коју је злоупотребио, да је употребљена колико је изречена, Србија би била мање рупичаста, мање прљава, проклизна и водоплавна.

Појавом млађег и ексцентричнијег кандидата на југу и његовим деловањем само у прва 24 часа, сав труд српског премијера да остане водећи кућни љубимац у европском дворишту, пао је у воду. Отуда и прво режање и лавежи. И док један изазива светску пажњу и интересовање медија, други се гура у први план и предњачи у лицемерју. Објашњава нам да су предузете мере самоиницијативно угравиране у гранитну плочу као Мојсијевих десет заповеди.

У таквој ситуацији, премијер Србије ће, повређен лично у својој сујети као послушни ђачић, да застрани још више, до мере да брани ЕУ и када иста буде нестајала опхрвана сопственим противуречностима, или када буде кренула, ради опстанка, по већ спремним плановима, политиком на више колосека. За брзе и споре возове, у ствари државе и државице.

Са друге стране, победа екстремне левице у Грчкој је занимљива колико и пропорцијално везивање актуелне српске власти за германску опцију неолиберализма. Да ли је то грудва снега која ће котрљањем низ брдо да се увећа, или непоновљиви политичко-тектонски удар? Једно је сигурно, победа Сиризе ће отворити апетите и другим сличним покретима и странкама, баш на тој европској периферији.

Србија ће морати да подигне улог у овој игри да би опстала. И тада ће се видети да је цар го. Показаће се безнађе везивања за Велику Немачку која ће у сваком тренутку да дâ предност оснивачима европске културе, Грцима над бунтовним и слободарским Србима, бар онима који су то остали.

Та и таква влада ће се наћи у огромним проблемима у овој години. Тај почетак краха се већ могао осетити крајем лета прошле године. И то ће трајати док се тај осећај пропадања и срозавања не устали и распространи.

Ни задуживање на рачун повраћаја претходних задуживања више неће моћи да купује време како се то радило у последњих годину дана. Све већа куповина новца, месечна, па и дневна ће убрзо да оголи и прикаже сву неспособност и нестручност ове групе голобрадих дилетаната.

Јер, просто Србија са овом и оваквом политиком не може да опстане. Зашто? Зато што се задовољава форма, а у суштини се ништа не мења. Ништа! Напротив, партијска диктатура достиже степен неиздржљивости. Алфа и Омега те политике, њен носилац и перјаница, Александар Вучић се уплашио. Све јасније понавља, ко год жели да чује, да се везује за Немачку, као дављеник за камен, заборављајући да дављеника увек можемо да спасемо ако на време прискочимо и ножем пресечемо канап. Дављеник ће бити спашен, а камен ће остати на дну реке.

И ту лежи опасност оваквог начина вођења политике. Човек је опасан, а окружио се и све се више окружује све већим бројем људи који сваку критику сматрају директним нападом на себе, а не добронамерним саветом у циљу општег бољитка. Тај човек, Александар Вучић, може у пропаст да повуче целу Србију, верујући у своју месијанску улогу коју му придворице обилно и свакодневно служе на скупштинској и медијској трпези.

Зато је решење у рушењу ове владе, у паду исте зарад разумног, реалног и објективног приступа друштвеним и политичким променама у Србији. Једна од најопаснијих крилатица нашег времена је, ЕУ нема алтернативу. Алтернатива Европској Унији је Европа. Европа од Урала до Гибралтара, какву је заговарао Генерал Де Гол. Европа са Русијом која би својим присуством успоставила равнотежу пангерманској политици која се тренутно води у Унији. Само та и таква Европа нема алтернативу и ова лицемерна влада мора да падне да би се отворио пут стварању нових односа на континенту, односа који се већ назиру, јер свима је већ јасно да су сви Европљани упућени једни на друге, али не под Великонемачком капом.

Оно што се наслућивало на самом почетку, данас је освануло: ова влада нема кадрова, нема духа, нема способности и нема снаге да победи ни мангупе у својим редовима, а не да препороди и поведе Србију у будућност.

Пада ова влада у овој години у име гладних, понижених и преварених којих је више од партијски запослених и удомљених.

Извор: Конкретно

Коментари

Један коментар на Пада ова влада или цар је го