Папа и гејеви – удар на темеље вере

Одмах након повлачења папе Бенедикта XVI илити садашњег монсињора Рацингера, осетио сам да то није било какав одлазак, ништа приватно или нешто од озбиљнијих теолошких неслагања, већ да је у питању судбина западног хришћанства. Како Ватикан у тајновитости има богату традицију, то ни сада нисмо чули никакво смислено објашњење. Нећемо ни чути.

Али негдашња времена су прошла. И данас се тајне, дабоме чувају, још и више него икад, али порасла је информисаност, а много веће знање шири здраву контемплацију. Коначно, као и увек у историји, пажљиви посматрач добро уочава узроке и последице. Оно што на крају видимо несумњиво је бар део стварности; само дело говори о себи.

Елем, стигао је папа Фрања, каже не вози кола, нема возача и иде таксијем. Скроман је; често је обилазио сиротињу. Могуће. Како је данас сиротиње све више није потребно далеко одмаћи да се наиђе на њих. Добро, то су вечите приче о потреби да се помогне ближњем и да се са његовим невољама саучествује. Најчешће платонски.

Коначно је папа рекао и оно што му је посебно на срцу, оно што га изгледа највише брине. Рекао је: ,,Ко сам ја да осуђујем гејеве“.

Па је додао да су они такође одани Богу и верници као и сви други. Једном речју он као безгрешни папа (канонски) даје голему индулгенцију. Она се не плаћа новцем већ великим обратом који је тобоже не превише наметљив.

Вавилонска се кула љуља, а најауторнији проматрач каже да то није више од малог дрмања. Он, даље храбро каже да свештеници могу бити геј момци, али жене не могу бити свештенице – никако! То, заиста никако! Сви требају знати да је он помало конзервативан и да држи до традиције. Гејеви, дакле напред – жене стој.

Ова бурлеска, дабоме, има и мање веселе тренутке. Рецимо; целибат. Ако геј свештеник у жупни дом допреми драгог пријатеља то је само уобичајена посета. За детаље не знамо. Али, ако жупник позове у свој дом жену која је неколико пута млађа од куварице и спремачице, па те још слови као пријатељица наведеног жупника који; о ужаса – није геј; онда ствари букте у збрци. Грех је почињен, а целибат је видно урушен. Жупник је прекршилац. И ко још каже да су хетеросексуалци доминатни. Ма они су мањина, а мањина је већина. То је дивна основа за неку перветирану правду и слом здраве памети:

,,… Драги Фрањо, морамо ти рећи да нас у светлу најновијих догађаја целибат више не обавезује. Ми на срамоту; хетеросексуалци, видно смо неравноправни спрам наших колега богом даних гејева и морамо узети оно што нам припада по самој природи. Знамо да се морамо стидети наших хетеросексуалних нагона и до краја носити стијег греха и стида , али више не можемо оклевати. И даље је Рим наше срце и молимо се за опрост наших грехова“.
Тако ће можда ускоро изгледати многа писма грешника. Они други који су још више окренути богу, бит ће срећни и умирени.

Како ће реаговати верници? Она њихова већина који се усуђују да буду хетеросексуалци? Највероватније, у складу са непогрешивошћу папе, биће веома збуњени. Вековима су учени да је хомосексуалност гријех, дело антихриста. Мање- више су их толерисали, јер нити су знали ко су, а ако су и знали нису им по ваздан били пред очима, као данас, када им парада не би било довољно ни сваког дана.

Хомосексуалност је била дубокo у интими. Мало је било случајева да се јавно исказује, али приватно није била видније прогоњена. Што је друштво бивало толерантније и слободније то је хомосексуално дружење било незнатно бележено, или чак игнорисано, или је став према њој била чиста индиференција. То је у реду. То је једноставно разуман став. Нитко због својих нагона уколико не угрожава друге не може бити прогоњен. Најмање би то био критеријум у професији ма каква она била или у правима који су баштина свих. Коначно свачија је сексуалност ма каква она била приватна ствар, док понављамо то не угрожава права других. Хомосексуалци знају да их не би било да нема хетеросексуалних веза. Из нечега настаје нешто, а из ничега не настаје ишта. Дакле ништа.

А онда је дошао дан када су по жељи Изабраних гејеви почели да парадирају намећући нам свој профил, таман као када би хетеросексуалци парадирали са свим арсеналом по улицама. Како би на то реаговали гејеви? Свакако нетрпељивошћу. Тражили би да их држава заштити од наметљивих хетеросексуалаца. Самом парадом гејеви нам боду очи својом различитошћу, намећу нам своје вредности и тиме изазивају подозривост и могућу мржњу.

Парадама у пратњи батаљона полиције они нам само демострирају наметљивост и агресивност, уместо да разумно, са свима у друштву решавају могућне проблеме. Коначно, морају схватити да су њихове склоности њихова ствар, као и у свих других. Издвајање и прављење од мањине већине опасна је ствар и не доприноси томе да сви имају иста права али и обвезе. Једном речју, гледајте себе и оставите на миру хетеросексуалну већину.

Најзад, гејевима је пало на памет да усвајају малу децу. Ту се морамо мало задржати. Углавном то су гејеви који су склопили истополни брак тамо где је то законски допуштено. Усвајањем мале деце мало је вероватно да та деца неће бити уведена у геј миље. Ми наравно не можемо знати да ли ће та деца наследно и генетски бити геј или хетеросклона.

То је тешко, у принципу, утврдити до полне зрелости. Онда, није ли чист злочин и грозно насиље приморати некога ко тек расте да се уклопи у полни миље за који уопште нема наследних склоности.

Гејеви говоре о насиљу над њима. Али када, бахато стекну права која нису била историјски утемељена у стању су да безобзирно тлаче неко потенцијално хетеросексуално дете. Када нетко у парку приђе детету са мрачним полним побудама, одмах га хапсе као педофила и завршава у затвору. Али када два геј партнера исказују исте побуде спрам незаштићеног детета усвојеног у браку наравно није педофилија и само јепородична ствар. Ко је ту суров и неумољив? Страхујем од света гдје ће гејеви страховладом забрањивати хетеросексуалну љубав.

Да ли је ова опсцена ујдурма случајна? Прво се Европи наметне гомила исламских фашиста. Потом се цијелом континенту наметну гејеви и смрт која их прати, па се ту нађу и опијати и коначно имамо и гигантску филхармонију смрти и ишчезнућа, скандалозних размјера. Католички свештеници ускоро ће благосиљати истополне бракове, али никада нећете чути да је иједан истополни брак склопљен у синагоги или у џамији. Царство банкара треба ову ујдурму да уништи и варваризује Европу, светског господства ради.

Коначно су начели тврђаву коју зову Ватикан. Ватикан је био и остао велика тајна библиотека и големи трезор. Стољећима је пословао са Изабранима и узимао камате на сасвим безбожнички начин. Чак и таква Црква свјетлосним годинама удаљена од Христа ипак је била један од стожера хришћанства и цивилизације Запада. Сада се банкарима из Лондона учинило да стара црква може у пензију. Није више потребно да било ко поседује и усмерава новац изузев њих и њихове подружнице у Њујорку и у ФЕД.

План Протокола сионских мудраца је пред самим испуњењем, на самом циљу. Старе Ватиканске зидине могу се расути у најбољем смислу као музејски материјал. Папина изјава, разорна је по својим последицама и то веома брзо.
Банкари, произвођачи криза у толикој су мери убрзали догађаје да се сада збива оно за што је некада било потребно да прођу столећа.

Сви су темељи европске цивилизације убрзано урушавају брзином радњи у сапуницама. Када се изазове пометња у католичком свету, замало ће у духовном смислу Европа бити инвалидирана и откотрљаће се у пропаст. Више од две хиљаде година трајала је битка Изабраних за светско господство сходно учењу о Изабраном народу. Битка је на самом крају. Неће бити Христовог Армагедона, већ оног Изабраних. Европски свет пропада у глиб и пропаст!!!
Папа Фрања је језуит, дакле заклети војни полицајац Цркве. Оно што се наслућивало полако постаје видљиво и изгледа да је папа Фрања заклети језуит, али не Цркве, већ банкарског борда у Лондону и њихове испоставе у Њујорку.

Он спроводи пројекат хаоса и первертираног света. Зло је моћно и свеприсутно. Једино у чему се сиромаштво и обесно богатство слажу јесте да је сиромаха све више, али све је више и енормног богатства на ФЕД основама.
Овако удаљени поларитети сиромаштва и големог богатства могу и јесу основа за само један систем, а он се зове вјечни тоталитаризам, од сада до вечности; нешто као хиљадугодишњи Рајх па још много пута више.

Танушни покушај Бенедикта XVI унапред је био осуђен на неуспех. Новац и пороци расточили су Цркву која је две хиљаде година одолевала искушењима. Али оно што је било у име Христа, противно самом Христу није могућно спасити. Дакле гејеви, одмах једног од ваших посветите као зликовца Константина или александријског Кирила.

Прелати са Истока немојте се превише радовати. У истом сте реду. Знате ли што Вас чека? Оно што видите, ако видите. У Светом Синоду нитко неће рећи оно што је изговорио папа Фрања , али ће четири владике, осведочене гејеве тихо и неприметно узети у заштиту по принципу да оно о чему се не говори и не постоји. Џипови сигурно неће зарђати, неће за то имати довољно времена јер ће доћи нови. Тако је; потребне су промјене.

Било би добро да се жестоко преварим и да Армагедон буде Кристова битка. Битка над биткама, јер на страни олоша стоје безмерни милиони, а код Христа је нешто следбеника и сви закони небеске механике. Треба се надати.

Извор: Таблоид