KresovicДеобе и сеобе на политичкој сцени Србије

Политичка сцена Србије је у знаку „деоба“ и „сеоба“ посланика, одборника, страначких функционера и чланства. Пад утицаја странка пре свега ДС долази од унутрашње политичке корозије, властољубивости и превеликог утицаја лидерства на функционисање странака. Одлазак с власти Бориса Тадића увео је ДС у „тектонске“ поремећаје који сваким даном странку чине слабијом, и од 24 одсто утицаја пре годину дана, данас је ДС испод 10 одсто са тенденцијом пада. Слична судбина ДС је као СПС-а после октобра 2000.године и стања које трајало више од четири године док СПС није постао „сенка“ владе др Коштунице  2004 године. Борис Тадић је своју политику градио на моћи „пирамиде“ а не „мреже“, и тако је падом Тадића с власти, као „фараона“ ДС, дошло до урушаваља странке по дубини и стварања фракција ДС кроз други посланички клуб око Душана Петровића, по договору с властима. Овај клуб је нуклеус нове политичке странке која чека на повратак из УН Вука Јеремића како би се легитимисала нова политика и странка.

Ђилас као „стечајни управник“ ДС

Садашња ДС под влашћу Драгана Ђиласа је на ивици опстанка и нових сеоба руковдства код Душана Петровића. Евидентно је да Драган Ђилас има малу снагу да води партију која је владала Србијом, јер је његова политичка матрица локалног карактера и нема целовиту глобалну орјентацију. Истовремено лидера ДС као вођу леве опције чланице Социјалитичке интернациолане мучи тајкунска и профитерска логика којој недостаје зрела политичка прагматика у вођењу странке, нити права стратегија. ДС је у урушавању јер је већ прошло годину дана од избора и лидерске позиције Ђиласа на челу ДС. Ђилас је лично и политички арогантан и води технократски странку као власник бизниса, а не као политички вођа са јасним програмом и идејама.

ТадићЂилас води ДС као предузеће у „стечају“ и по свим елементима понаша се као „стечајни управник“. Такође он се све више везује за ЛДП Чедомира Јовановића који треба да му позајми „идеологију“, и идеје а сам Ђилас нуди нешто новца који се све више топи у великим расходима странке и притиску јавности. Душан Петровић преузима вреднији део ДС у своје „јато“ а ту је а Драган Шутановац који очекује повратак Бориса Тадића. До јесени могу се очекивати процеси који ће водити до ванредног стања у ДС и потребе смене Драган Ђиласа као лидера ДС и враћања у Тадићево „власништво“.

Пошто је Ђилас у полиитчком паду и у ДС, реално је да у наредних неколико месеци дође и до превремених избора у Београду. Душан Петровић ће покушати да „усиса“ већи део ДС, и да се договори са Бојаном Пајтићем око заједничког наступа. Друга опција је да Ђилас затражи помоћ од Пајтића у стабилизацији ДС, а трећа опција је да позове у „помоћ“ Бориса Тадића да спасе остатак странке. Пајтић је под великим хипотекама за вишегодишње вршење власти у Војводини од 2004. године и везама са корупцијом,тајкунима и разним интересним групацијама.

Динкићев УРС се ускоро „распада“

Dinkic ministarstvoНаредни месеци биће веома тешки и за УРС Млађена Динкића, који ће својом регионалном политиком изубити битне градове. Реално Динкић пред СНС и СПС губи Зајечар на локалним изборима, а већ је издвајањем Верољуба Стевановића у посланички клуб Душана Петровића ослабио свој утицај у Крагујевцу. Динкићева УРС политика у Србији доживљава пропаст због Динкићевих закона којима се умањује буџет за локалне самуправе. Динкић ће се вратити на своју почетну позицију Г 17 плус уз потребу да своју политичку енергију удружује у тиму са Чедомиром Јовановићем. Динкић ће у наредних пар месеци бити пред опасностима да буде замењен у влади Србије, а уместо посланика УРС-а подршку влади даће посланичка група Душана Петровића.

СНС као лидерска партија и политички покрет

СНС делује као лидерска партија под палицом Александра Вучића, и „сенком“ моћи шефа државе Србије Томислава Николића. Лидерски утицај Вучића је сличан као код Милошевића и Тадића и делимично др Војислава Коштунце. Ради се о високој централизацији власти и моћи која се у Србији касније покаже веома штетна и по демократске токове и страначки живот. Истоврменео у СНС је јак ауторитет Томислава Николића као „оца“ СНС који је оставио СНС на чување и раст свом политичком „сину“ Александру Вућићу, али и свом правом сину Радославу да води организацикју као генералин секретар странке и контролише Вучића.

aleksandar-vucic--foto-beta-01_fПолитичка историја учи да се политички синови одричу свјих „очева“ и да постоји синдром „оцеубиства“ на политички начин. Са друге стране СНС делује и као партија покрета јер „усисава“ различите опције и појединце у себе, у тренутку највеће власти и моћи. СНС недостаје права јасна доктрина искуство учи да ни једна партија неможе дуго да траје по ауторитету вође. Није ни чудо што су и Томислав Николић и Александра Вучић напустили СРС и др Шешешља управо због ауториртарности и политичке самовоље свог лидера.

СНС своју моћ јачаће кроз превремене изборе у Београду, а на пролеће 2014. године у Војводини и вероватно на превременим парламентарним изборима у Србији. Опасност за СНС су „мангупи у својим редовима“. То се видело у пракси СПС-а или ДС. Уколико на слободу из Хашког трибунала изиђе до јесени ове године др Војислав Шешељ, могуће је да за три до пет одсто до пролећа 2014. године умањи снагу СНС ,и то пре свега на ставовима и разним „пикантеријама“ који ће се развлачити по таблоидима око Вучића и Николића. СРС ће бити ближе ДСС др Војсилава Коштунице, и могуће је да повратком др Шешеља из Хага дође до одређене сарадње СРС и ДСС, Двери и других националних организација и појединаца.

СПС као политичка „компанија“

СПС делује већ пет година као власт и као „политичка компанија“, која је успела да „уравнотежи“ своју политичку моћ, и усмери је на технологију владавине са својим коалиционим партнерима пре свега ПУПС и ЈС. СПС мора ипак да се „технички“ ослободи једног броја министара и високих функцинера који показују елементе бахатости и самољубља, медијске таблоидизације која боде очи јавности. Лидер СПС-а Ивица Дачић је себе утемељио као стабилног лидера, који ће морати да се ослободи и једног броја својих сарадника у „кабинету“ који могу да компромитују и њега и странку. Дачић је за сада редак политичар који је суверени „владар“ странке, али са „меким“ утицајем на своје сараднике. СПС је у опасности да озбиљније оболи од „власти,“ на начин ДС или  саме себе у периоду 1990-2000.година.

dacic-toncev

Интерес СПС је да преузме један део бирачког тела ДС као и чланства. Исто је то план и СНС али ЛДП. По свим проценама СПС и СНС биће прагматски партнери у власти јер Србији у власти је потребна једна странка умерено десног центра и једна странка левог центра. Владавина само једне партије у Србији је пут у сваки облик застрањивања. Озбиљне партије са мудрим лидерством увек ће се определити на „меке“ коалиционе владе него на апсолутну власт која „апсолутно квари“ и доводи до великих ломова и пада с власти.


 


Извор: Видовдан

Оставите коментар

Оставите коментар на Политичка сцена Србије као „шаховска табла“

* Обавезна поља