Премијер Ципрас и шта ће даље бити

Нови премијер Грчке биће лидер коалиције Сириза Алексис Ципрас. Ципрас је освојио један од Дистрикта и у овом тексту разматрам даље кораке Капитола. Како ствари стоје, главни сукоб у Игри Глади тек предстоји.

1.

Основни сукоб водиће се, наравно, око дугова. Најзад права тема! И одмах први важан наук: док се не освоји власт, уопште није могуће да се о кључним питањима расправља у најширој јавности. Одатле следи закључак да се у ужој стручној јавности многа питања морају разјаснити до нивоа операционализације, пре освајања власти.

Тројка – Европска централна банка (ЕЦБ), Међународни монетарни фонд (ММФ) и Европска комисија (ЕК), у нашој причи Капитол – свакако ће отупити оштрицу преговарачке позиције Грчке по питању дугова. То је потез који можемо предвидети (нећете о томе читати на другим местима).

Наиме, у овом тренутку од укупног дуга негде око 20 одсто, или око 54 милијарде евра, држе приватни повериоци, углавном банке. Све остало је већ у претходних пет година преузела на себе Тројка.

Преговарачка снага Грчке већ је отупљена, а у наредном периоду, обзиром да је ЕЦБ управо усвојила додатни пакет мера који то омогућава, Тројка ће откупити сав преостали дуг од приватних поверилаца.
–
Другим речима, Ципрас неће моћи да игра на аргументацију – ако нама буде лоше, и ви ћете бити уздрмани – пошто банке неће бити уздрмане. А Тројка је високо неосетљива по питању губитака пошто своју позицију ионако заснива на штампању пара и има неограничено време да не одустаје од својих захтева, чак и када јој се дугови не плаћају.

1. 1. Два нова наука за нас: Капитол мисли неколико корака унапред и свестан је својих слабих тачака, тако да их сусретно ојачава. Тако морамо и ми да размишљамо и радимо. Друго је више још једна потврда познате ствари – све што се предузима увек је и само у интересу финансијског капитала.

То је до те мере бескрупулозно да на средњи рок таква политика заправо урушава привредни систем саме еврозоне, али се то ипак ради. Банке су изнад сваког интереса, ма чији он био.

1. 2. Да објасним (коме ја јасно може да прескочи овај део). Замислимо да два субјекта имају по десет милијарди. Један уложи у немачке обвезнице и добије 1,5 одсто (данас је то битно испод један одсто, али да кажемо у просеку у протеклих три године око 1,5), а други у грчке обвезнице по осам одсто. Зашто толико више за грчке обвезнице? Зато што постоји ризик да Грчка неће моћи да плати дуг.

Добро, до сада је све у оквирима разумљивог (остављам по страни за потребе овог разматрања чињеницу да ниједна привреда на свету не може да врати камату од осам одсто, односно да је већ сама камата показатељ да је реч о лихварском послу).

Током година поверилац грчких обвезница масно зарађује на каматама и, када дође време да се плати главница, Грчка не може да плати.

За десет година отплате поверилац је већ на име камата добио назад осам милијарди, које је такође сукцесивно даље могао да даје на камату, тако да је он већ извукао свих 10 милијарди и још увек потражује 10 милијарди. Поверилац немачких обвезница је за исто време зарадио 1,5 милијарди, са даљим укамаћењем око две милијарде. Банка која је купила грчке обвезнице пет пута је профитабилнија од конкурента који је поступао опрезније, али је много ризиковала и сад би требало да је ошине губитак. (Мала дигресија: ако би поверилац грчких обвезница отписао и 60 одсто дуга на име главнице, још увек би зарадио као и онај који је купио немачке обвезнице. Када Грчка, или било која друга презадужена држава, не може да плати дуг, уместо да буде награђен онај ко је био промишљен и који ће за немачке обвезнице укупно добити 12 милијарди, док ће купац грчких добити осам, односно за наук да се не коцка изгубити две милијарде, на сцену ступа Тројка и откупљује грчке обвезнице од зеленаша. Тако он добија свих 18 милијарди.)

1. 3. На крају се показује да ризика за инвеститора уопште није било. Сав ризик је пребачен на Тројку и тиме социјализован на целокупну привреду еврозоне и све њене грађане преко енормног повећања задужења држава. А баснословни профит остао је приватним рискантним улагачима.

Такво понашање охрабрује све на тржишту да улажу све луђе и луђе, и то на крају, наравно, мора да се заврши општим колапсом.

Обратите пажњу, све се ово догађа док више од седам година траје криза изазвана управо таквим понашањем финансијског сектора. Све још луђе и све још више у корист истих тих један одсто, који су и изазвали беду.

1. 4. Упркос томе, Капитол увек повлачи потезе у корист коцкара, који очигледно играју на рулету који сами намештају. Остаје непријатно питање: ако нема ризика, зашто има различитих камата? Због чега онда за све обвезнице не важе исте камате? Односно, у преговарачком смислу, зашто Тројка не отпише Грчкој износ наплаћених камата за проценат разлике између грчких и немачких обвезница?

2.

Сасвим супротно текстовима које можете прочитати у западним медијима, нарочито англоскасонским, како је наводно већ припремљен сценарио ибацивања Грчке из еврозоне, управо је то карта на коју Ципрас може да игра: ако не нађемо решење, нећу имати избора него да Грчка напусти еврозону. То је слаба тачка противника.

Наиме, колико год се правили хладнокрвни, такав потез би страховито угрозио опстанак евра. Не због обима, него због поруке и унутар еврозоне и инвеститорима на светском нивоу.

Поука: процес треба водити тако да се заиста покаже да је са наше стране било добре воље, али да је друга страна крива за пропаст преговора. Због онога што следи.

3.

На унутрашњем плану Капитол ће непрекидно подјаривати преврат у Грчкој, као да избори нису управо завршени. Ма, какав мандат од четири године, који тек почиње! Каквих сто дана ненападања нове владе! Ништа од тога – рок за Ципраса постављен је до 28. фебруара. До тада има да формира заврши преговоре иначе Тројка уводи санкције. За почетак финансијске.

Припрема: када освојиш Дистрикт шта радиш са петом колоном?

4.

Главни адут Ципраса, поред затезања око еврозоне, јесте трајање. Пуко трајање. Један ослобођен Дистрикт снагом свог примера делује на друге.

4. 1. Овде нарочито обратите пажњу: сви вам говоре о Подемосу у Шпанији, што је оправдано, али већ много мање о Пет звездица у Италији, или уопште вам не говоре да је Национални фронт Мари ле Пен у Француској подржао Сиризу и да ће он највише профитирати од победе Ципраса у Грчкој. Ако могу Грци да се супротставе Капитолу, па можемо и ми, Французи!

4. 2. Наук: питање није политички обојено левицом и десницом. То Капитол подмеће да се не би видела суштина: борба је између неоколонизатора и неоколонизованих држава. А природа те борбе нужно захтева инсистирање на социјалним питањима.

4. 3. Зато је најважнија чињеница да су преко 50 одсто гласова добиле листе које су сасвим нове на политичкој сцени Грчке. Реч је о бунту грађана против наметнутог политичког система, који не решава проблеме грађана који их бирају, него наднационалних структура моћи, које их подржавају а за чију корист они цеде своје грађане.

5.

Молим да запамтите да је Вучић снажно у нашој јавност иступио против Сиризе, тврдећи да је једини исправни пут у Грчкој тај да се настави са повлађивањем банкарским интересима странаца. Сам се квалификовао и никакво појашњење ко је Вучић није потребно.

6.

Ако Ципрас опстане до краја 2015. године, чак и да не успе у својим обећањима, доћи ће до освајања власти у другим Дистриктима. А то је онда нерешив проблем за Капитол. Грчка, Италија, Шпанија, Француска, Мађарска, Србија – превелики је то фронт. Немају они потребна средства да све то врате под контролу. Нарочито због тога што САД одговара нестанак евра. То им омогућава да продуже трајање на основу штампања долара за додатних најмање десет година. Американци су за хаос и одатле произашлу дикататуру, али су директно заинтересовани да се еврозона распадне.

6. 1. Тема: како ојачати осећај Грка да нису сами и да постоји велика међународна солидарност са њиховом борбом, и како учинити јасним у Србији да је питање Грка данас и наше питање. Што су они јачи, то су нама веће шансе да се ослободимо од истог колонизатора.То је велика тема и за Русију и за Кину. А за Ципрасове пријатеље – како га физички заштитити?

7.

На примеру Грчке, све „европске вредности“, о којима непрекидно причају ЕК и сви представници Капитола, свешће се и до краја изразити само у једној речи: репресија.

7. 1. Друге вредности су могуће само ако не угрожавају банкарске интересе. У супротном све мере репресије су дозвољене. Али, када се освоји држава, онда нису могуће. Противник може да користи голу силу само ако ми не користимо на време полуге које нам омогућава држава.

8.

Када Тројка говори о објективним чињеницама, она гледа у цифре на рачунару, а, када Ципрас и ми кроз њега, говоримо о објективним чињеницама, онда говоримо о школовању и лечењу нас и наше деце, уверењима људи, о правди и слободи, једнакости и солидарности. То никако не значи бити слеп за цифре, и зато је Ципрас велики лидер, али без остатка значи да је живот много већи од екрана рачунара, а нарочито од низова банкарских бројки.

За те идеале се, наоружани снагом националне државе и међународном солидарношћу савезника, вреди борити. За све резигниране сада имамо нови лековити одговор: Ципрас је премијер.

Текст ће бити објављен у броју 5 магазина „Ронин“, који излази 1. фебруара 2015. године.

Извор: Нови Стандард

Коментари

2 Коментара на Премијер Ципрас и шта ће даље бити