Претња сукобом међу Србима

Ништа није тако јасно оголило садашњу ситуацију у Србији као управо завршени покушај организације избора на Косову, које су расписале нелегалне шиптарске структуре, инсталираних из САД и ЕУ. Наиме, у време мајских избора у Србији, све проевропске странке обећавале су политику „и Косово и ЕУ“. Међутим, за разлику од ДС и Бориса Тадића, који су већ прилично одмакли у предаји Косова шиптарским сепаратистима још измештањем преговора из УН у ЕУ, СНС и Томислав Николић обећавали су поништавање „Боркових споразума“ и борбу за очување територијалног интегритета Србије. Да не причамо о запаљивим „патриотским“ говорима Ивице Дачића и СПС.

Народ, уморан од беспоштедног пустошења и пљачке Србије од кадрова ДС, извињавања свуда и свакоме, осиромашен и понижен, ипак је гласао за отклон од ДСовске безалтернативне европске политике, која, поред евидентног сиромашења, подразумева и одустајање од дела наше територије, и то које – оне која представља наш идентитет, нашу бит. Колико је грубо преварен и манипулисан српски народ постало је јасно врло брзо по успостављању владајуће коалиције. Одличан показатељ будућности која нас чека и сав апсурд у коме смо се нашли били су видљиви на првом састанку Ивице Дачића и Хашима Тачија, када је премијер и министар полиције преговарао са особом која се налази на потерници МУПа Србије. Јадно и понижавајуће. Потом следи друга, па трећа рунда… постављање граница, потписивање Бриселског споразума. Дођосмо до избора.

У међувремену, преваре и лажи којима су дошли на власт користе за даљу манипулацију јавности. У ту сврху коришћене су афере: пресретање колоне преседника и „претње“ атентатом, „борба против корупције“, хапшење министара, директора јавних предзећа, па и Мирослава Мишковића, константно спиновање око нових избора у Београду, Војводини и Републици, реконструкција Владе… Огроман допринос манипулацији дали су медији, потпуно затворени за сваку другу опцију осим европске, који више и не служе да преносе информације, већ да их креирају.

Са друге стране, патриотска опција, која се оптужује да је фашистичка, екстремна, насилна – што су иначе епитети којима су чашћавани и Томислав Николић и Александар Вучић, док су били у СРС – у потпуном медијском мраку бије своје битке. Није да није успешна. Педерско парадирање је отказано, увођење ГМ хране одложено (издејствована и забрана у преко 90 општина), подршка Србима са севера Косова за бојкот избора је успела. Међутим, управо ова последња „добијена“ битка, у којој је дошло до сукоба између Срба, потпуно разоткрива политичку ситуацију у Србији.

ГОРКИ ПЛОДОВИ После годину и по дана власти СНС-СПС-УРС, резултат је следећи:

1. Владајућа коалиција признала је независност Косова потписивањем Бриселског споразума, што је и доказала позивајући Србе да изађу на изборе које је расписала сепаратистичка самозвана држава Косово;

2. Иако се Косова одрекла, власт није добила ништа заузврат. Србија је и даље пред финансијским колапсом, за четири милијарде евра више је задужена него пре годину и по дана, привреда је на коленима, од 1. јануара 2014 тржиште је потпуно отворено, што ће убити нашу пољопривреду, преко 50 одсто младих је незапослено. Решења која се и даље траже у оквиру либералног тржишног приступа који намеће ЕУ, неће донети ни најмању промену, те се економски колапс неће избећи у наредним годинама.

3. Како је при признавању лажне државе Косово Влада занемарила сопствене законе и Устав, потпуно је урушен уставо-правни поредак у држави, што се огледа у ескалацији насиља на свим нивоима, од породичног, преко криминалног до насиља којима прибегавају удружене групе – последњи пример је сукоб навијача. Незадовољство, несрећа и бес расту. Паралелно са последицама које урушавање правног поретка оставља на појединце и групе, последице урушавања државе су још веће. Тако ЕУ, након предаје Косова, намеће питање аутономије Војводине, јављају се гласови из Рашке области, подстиче питање румунске мањине… Да не причамо о ситуацији Срба ван Србије, па је, на пример, у Вуковару на делу најгрубље шиканирање Срба којима се не дозвољава чак ни да пишу сопственим писмом, док се истовремено Србија уцењује да настави са увозом хрватских цигарета по повлашћеној царинској стопи.

И тако смо дошли у ситуацију да будемо живи сведоци потпуног правног, економског, моралног и друштвеног суноврата Србије. До те ситуације смо дошли искључиво због безалтернативног пута у Европску унију, у коју по сваку цену жели да нас уведе већина наших странака, упркос већинској вољи народа. Али, иако народ у већини није за ЕУ интерграције (о НАТО интеграцијама и да не причамо), и није за предају Косова, и није за даље урушавање државе, у великој већини подржава званичну политику Владе, која је уствари заједничка свим странкама осим ДСС, Двери и СРС. На први поглед апсурд, али бојкот избора на северу Косова јасно показује у чему је ствар – док проевропске странке вреднују само рејтинге, занемарују чињеницу да је подршка њиховој политици у очигледној колизији са очекивањем народа шта та политика треба да му донесе. Оно што доноси народу се не допада. Наравно да је тако јер се њихова реална политика и њени резултати разликују од реторичке политике и празних, неиспуњених обећања.

ШТА СРБИЈИ ПРЕТИ Медијска манипулација може много, исто као и политичка. Међутим, питање је колико дуго још може да држи овај народ у вечитој будућности, кад последице погубне политике видимо већ данас? Не треба нам више него да погледамо у новчаник. Када је он празан, долази на ред и достојанство. А гладан и понижен нема више шта да изгуби. Када човек нема шта да изгуби постаје опасан, непредвидив, склон насиљу. Другим речима, Србији прети насиље и међусобно разрачунавање, а основни узрок је накарадна државна проевропска политика, која једно прича, а друго ради.

Шта год мислили о нашим властодршцима, не могу да поверујем да они нису свесни опасности која се надвила над Србију нити да намерно желе да изазову сукобе и крвопролиће у сопственом народу. Склона да помислим и да је ствар у недостатку мудрости, ипак сам све сигурнија да је кључна западна репресија над главним носиоцима политичких функција у Србији. У чему се репресија огледа можемо само да нагађамо. Да ли су у питању њихови досијеи, њихове каријере или можда чак и безбедност њихових породица и претње Ђинђићевом судбином? Ако је први подпредседник Владе морао да се баца по патосу у Бриселу, не би ли изборио „ништа“ за Косово, какав је тек онда третман према нашим чиновницима нижим по функцији? Да, сигурна сам да се Србији прети. И српским представницима.

Међутим, недостатак мудрости огледа се управо у чињеници да се продубљује сукоб власти са опозицијом, уместо да процес буде обрнут. Можда би неко рекао да је немогуће постићи јединство у Србији између две дијаметрално супротне стране, али није ли нас на ово упозорио амбасадор Руске Федерације у Београду, цитирам део изјаве: “Србија више не сме да допусти унутрашње расколе, нарочито када је реч о самом постојању српске државе, српског народа и суверенитета земље. Потребни су циљеви и дела која уједињују: Само слога Србију спасава.“

Сукоби у Србији српском народу не могу да донесу ништа добро. Као што то обично бива, профитираће само странци, и то они који долазе са непријатељског Запада, тачније из САД и бирократске ЕУ. Зато, ако има имало одговорности ка сопственом народу у овој власти, ако има и једно зрнце мудрости, крајње је време да се окрену унутрашњем решавању проблема. Да се застане са самоубилачким европским путем бар док се не реше унутрашње тензије, да се престане са клеветањем опозиције, а отпочне са разговорима са њеним представницима, да се отворе бар медији који су под контролом државе не би ли се чула и друга реч. Речју, да се успостави бар минимални консенсуз око основних националних интереса, који морају свим Србима да буду заједнички. Уколико договора не буде, Србију чека хаос и распад. Мисија наших западних непријатеља тако би била потпуно остварена.

Дакле, ако има имало мудрости, храбрости и одговорности у водећој политичкој структури, они морају да нађу начин да опозицији, а то свакако нису ДС нити ЛДП, врате место које заслужује. Уосталом, та је опозиција њима најпотребнија. Она је њихова тампон зона између западних уцена и све бешњег народа. Ко то не разуме и ко није спреман да интерес читавог народа стави изнад личних претњи, уцена или, не дај Боже, сребрњака, тај нема право да предводи Србију у овим тешким временима.

У памет се, Срби. Само нас слога спашава.

Извор: НСПМ