Путин десети пут за новинаре – Медвед ће очувати своју тајгу

Током традиционалног годишњег обраћања  јавности, председник Руске Федерације нешто више од три сата (три сата и десет минута) одговарао је на питања која су постављали руски и страни новинари. А било их је ни мање, ни више, него 1259. Уколико бисмо покушали да у неколико реченица резимирамо конференцију за новинаре, онда би аналогија коју је искористио Владимир Путин (а односи се на традиционални руски симбол медведа који чува своју тајгу) била сасвим довољна:

„Покаткад мислим да је, можда, боље за нашег медведа да седи мирно. Можда би требало да престане да лови свиње широм тајге и да почне да скупља бобице и да једе мед. Можда би га тада оставили на миру. Али не, то се неће десити! Јер ће увек неко желети да га стави у ланце. Чим би то урадили, ишчупали би му зубе и канџе (…) и кад би се то, не дај боже десило, медвед им више не би био потребан. Тајгу би (му) преузели.“[1]

Иако аналогија, не може бити јасније. Уосталом, Русија је већ дала до знања да: нема повлачења. Врло прецизно је дефинисала своју црвену линију и још јасније одапела поруке да ће је бранити без узмицања. И ту нема скривених детаља, претпостављених реченица, блурованих и сублимираних порука. Напротив. Ради се о опстанку не само Руске Федерације, већ читаве Источне хемисфере. Рекли бисмо о опстанку цивилизацијских вредности.

Следствено томе, то директно значи радикалну угроженост америчке визије будућности униполарног света: заједнице колонизираних народа која ће гравитирати око једног центра моћи.

Управо због тога је Америка повела рат против Русије до последњег Европљанина!

Резиме кратак и конкретан.

Међутим, из угла актуалних дешавања попут: обарања вредности рубље; цене нафте и гаса; протеривања Русије са међународног финансијског тржишта непходно је скренути пажњу на неколико чињеница изнетих у брифингу председника Русије поводом посла који је урађен у последњих годину дана:

1.      У последњих десет месеци текуће године, БДП порастао је за 0,7 одсто и коначна цифра може бити на негде око 0,6 одсто. Привредни суфицит порастао је за 13,3 милијарди долара и достигао 148,4 милијарде долара. Убрзање је постигла и индустријска производња и у првих десет месеци порасла за 1,7 одсто. Стопа незапослености је, такође ниска: временом је пала испод 5, сада је негде око 5,1 одсто. Агроиндустријски комплекс се развија, и до краја године остварени суфицит требало би да буде 3,3 одсто. Текућа година донела је и рекордан ниво усева -104 милиона тона.

2.      Упркос турбулентној ситуацији на финансијском тржишту, федерални буџет књижиће добит. Односно, приходи ће превазићи трошкове за преко 20 милијарди долара, што је око 1,9 одсто БДП Русије.

3.      Главно достигнуће године је у друштвеној сфери и тиче се позитивне демографије. Природни прираштај у првих десет месеци био је 37 100 људи. Стопа смртности се смањује. Стопа рађања се повећава. Русија наставља с политиком: материнског капитала.

4.      Када је реч о платама: У првих десет месеци Русија је остварила и унапредила задатке које је поставила у односу на ниво зарада за десет радних категорија:  учитељи, професори и предавачи; универзитетски професори, доктори и остало медицинско особље и запослени у културним институцијама.

5.      Пензије су у Руској Федерацији прилагођаване два пута за износ инфлације: 6,5 одсто у фебруару и додатних 1,7 одсто у априлу месецу.

6.      Посебна пажња била је усмерена ка унапређењу борбене активности и ефикасности оружаних снага (РФ). Посебно значајна је социјална сфера: 11 700 припадника Министарства одбране добило је станове док је за 15 300 припадника МО стамбени проблем решило је кроз службене станове. И, ови подаци показују да је у области постављених циљева за текућу годину поменутог министарства остварени успех стопроцентан.[2]

У уводном запажању, Владимир Путин је актуалној ситуацији поклонио такође несмањену пажњу:

„Верујем да грађане највише занима стање привреде, национална валута и како све то може утицати на развој догађаја у друштвеној сфери (…) Садашња ситуација индукована је спољашњим факторима“[3], рекао је Путин. Наглашавајући притом да су ти спољашњи фактори у извесном проценту „продрмали“ руску привреду и макроекономску стабилност због тога што Русија није успела да уради много ствари које је планирала и које је било неопходно урадити у смислу диверзификације привреде, током последње две деценије.

„Ово није било лако“, наставио је руски председник „уколико је уопште било и могуће, с обзиром на дату страну економску ситуацију, која је ишла у корист бизниса који је инвестирао у области које су гарантовале максималне и брзе профите. Овај механизам није лако променити. Сада, као што знате, ситуација се променила због утицаја извесних страних економских фактора, првенствено због цене енергетских ресурса, нафте и следствено гаса. Верујем да Влада и Централна Банка предузимају одговарајуће мере у овој ситуацији.“[4]

Иако, како је истакао Владимир Владимирович, могу да се проблематизују тајминг и квалитет мера које су предузеле Влада и Централна банка. Ипак, први човек Русије мере види као одговарајући правац. Као и могућност постепеног раста националне валуте.

Варирајући могуће  сценарије, председник Путин је без околишања рекао:

„Да ли се може десити да цене нафте наставе с падом и да ли би то утицало на нашу националну валуту и следствено на друге економске индексе, укључујући инфлацију? Да, могуће је.

Шта намеравамо да урадимо поводом тога? Намеравамо да примењујемо мере које смо већ успешно опробали 2008. године. У том случају, треба да се фокусирамо на подршку људима који ће је заиста требати“[5] истакао је Путин. То се према речима лидера Русије, првенствено односи на постављене социјалне циљеве: пензије и плате запослених у јавном сектору.

Ваља подсетити да је Руска Федерација свесна надолазећих изазова, својевремено оформила два национална фонда: Фонд благостања и резерви. Управо ова два Фонда показали су се врло исправном и национално одговорном одлуком, с обзиром на трговински и финансијски рат који је Америка повела против Русије.

Не треба наравно, сметнути с ума да санкције које је запад по налогу САД наметнуо Русији, као и спекулације с ценом нафте (па, тако и гаса) у значајној мери су ослабиле рубљу и „удариле“ на буџет а онда кроз домино ефекат протресле грађане Руске Федерације. Тако да је књижење губитака неминовно и нешто на шта је Путин очито рачунао. Међутим, за првог човека Русије то стање неће потрајати дуго.

„У најгорем сценарију требаће две године“, рекао је руски председник. „Али после тога раст је неминован, између осталог и због променљиве глобалне економске ситуације. Растућа светска економија захтеваће додатне енергетске ресурсе. До тада немам никакве сумње да ћемо моћи да обезбедимо високи проценат диверзификације наше привреде, јер ће нас сам живот натерати на то“[6], нагласио је председник Русије.

У међувремену, а то је оно што и највише брине грађане Русије, социјалне обавезе руска држава ће испратити на основу постојећих, а већ поменутих фондова.

„Желео бих да Вас подсетим да резерве Централне банке износе 419 милијарди долара. Централна банка не намерава да их „спржи“ бесмислено, и у томе је у праву. Владине резерве, Фонд Националног благостања, и Фонд Резерви ове године су порасли за 1,2-2,5 трилиона рубаља на укупан фонд од 8,4 трилиона рубаља. Са овим резервама потпуно сам сигуран да можемо мирно радити на решењу наших главних социјалних питања као и на диверсификацији наше привреде. Тако ће се, да поновим стање вратити у нормалу“[7] закључио је Путин.

Уследила су питања 39 новинара на које је први човек редом одговарао, недвосмислено и врло конкретно. Али су уводна запажња заправо била и сама трајекторија руске, како спољне тако и унутрашње политике.

Грађанима Русије, ништа мање као и целокупном свету које је захватио талас „Путинизмa“ како поједини медији називају, у ствари, идеологију глобалног покрета отпора према вашингтонским покушајима хегемоније, ово обраћање било је прекопотребно.

Зашто?

Уколико, следите медијске садржаје (корпоративних) мејнстрим медија, слика која се ствара нимало се не разликује од оне коју су Срби имали прилике да гледају током крвавог разбијања некадашње СФРЈ: санкције, корупција, инфлација, сива економија, шверц, безнађе… Осмишљено како би нелојални режими почели да се сами од себе урушавају.

С једном, свакако, битном разликом: иако, некада респектабилна СФРЈ није ни близу снаге данашње Русије. Руководство, ипак силе у успону, добро је прорачунало губитке много пре него су и закуцали на њихова врата. Ослањајући се на нуклеарни потенцијал, подједнако као и на ресурсе неопходне већини светских економија, Русија је добила изванредну шансу да (у нимало лаком периоду) почне с изградњом темеља државе: преорјентисања привреде у корист домаће производње (следствено и укидања зависности од Запада), редефинисања буџета, оснаживања основних друштвених сектора неопходних за прави препород земље.

Коначно, већ почетак наредне 2015. године за Русију (шире и за целокупну Источну хемисферу) биће почетак примене пројекта Евроазијске уније, као и реализације потписаних уговора са Кином, Индијом и (пре)осталим земљама БРИКС-а. Признаћете, идеална алтернатива у односу на поробљену ЕУропу. Треба само имати на уму капацитете тржишта најмногољуднијих земаља света. Ништа више.

За почетак.

А, ЕУропа – па, коме није још јасно да је (како смо већ напоменули) Америка објавила рат Русији до последњег Европљанина онда би свака наредна констатација била сувишна.

Где је у свему томе Србија? О томе је, говорећи о словенским народима, председник Русије рекао довољно.

О томе следећи пут.

Извор: Фонд Стратешке Културе