САД, Северна Кореја и Холивуд

У односима САД и Северне Кореје 2014.година је завршена  у тону конфликта. Конфликт ће неизбежно да се одрази на одлуке  које ће се доносити у 2015.години. Разлог за најновију кризу је скандал, изазван снимањем филма једног од стубова Холивуда, компаније Sony Pictures, под називом  „Интервју“, као и масовним хакерским нападом на ту компанију до кога је дошло пред саму премијеру филма.

У читавој причи треба да се раздвоје два основна аспекта: снимање филма-провокације које је узнемирило  северно-корејце и сајбер-диверзија, приписана Пјонгјангу, против наведене америчке компаније, која је довела до кризе у односима САД и ДНРК.

Садржина филма је скандалозна.  Два америчка новинара  који, као, желе да направе интервју са вођом Северне  Кореје стижу у њу како би убили Ким Чен Ина и остварили своју праву  намеру. Чим је фабула филма постала позната, Пјонгјанг је почео са његовом оштром  критиком.

У свим земљама  света статус шефа државе, баш као и националне заставе и химне, представља симбол државности. Увредљив  однос према том симболу увек повлачи јаке званичне реакције. При том је у Северној Кореји,  због специфичности њене политичке културе, однос према вођи нације  пун страха и осећајности, којима се показује посебно место вође у државно-политичком уређењу земље. На  то утичу и   конфучијанске вредности – култ  врховног владара као намесника Неба и оца нације, као и многи  други. Зато се стручњаци, којима су културно-историјске традиције Северне Кореје познате, не чуде што на сваки увредљив испад на рачун Вође неизбежно долази врло оштар одговор.

Ту северно-корејску специфичност  добро  знају и у Америци. Довољно је да се присетимо да је у време боравка на власти претходне   републиканске администрације, када би Бела кућа пожелела да прикочи процес дијалога са Пјонгјангом она би одговорност за то пребацивала на севернокорејску страну, а Џорџ Буш је свесно себи дозвољавао понеки испад на адресу Ким Чен Ира (нпр. назвао га је „Пигмејац“). У таквим случајевима уопште није требало да се дуго чека на очекивану бесну реакцију, као и на дугачку паузу  у билатералним контактима. Мада је „Интервју“ представљен као уметнички филм у жанру комедије, творци филма и администрација САД су, благовремено упозорени са севернокорејске стране, морали да знају да ће појаву тог филма и његову продају свету Пјонгјанг схватити као намерну непријатељску акцију, као дубоку увреду националног достојанства и да ће последица тога бити  оштра негативна реакција. Јер у филму не само да се приказује припрема и реализација терористичког акта на стварној ликвидацији садашњег вође Северне Кореје, већ се и он лично и комплетна северно-корејска стварност  приказују искључиво у негативном, саркастичном светлу.

Зато су сви дипломатски кораци Северне Кореје (званични позиви, изјаве, упозорења)  били усмерени да  се  спречи приказивање филма, а када је до тога ипак дошло – да се оно ограничи, и све то је било и очекивано и врло схватљиво. Међу таквим корацима Пјонгјанга може се поменути   писмо амбасадора Северне Кореје при УН Ча Сон Нама од 27.јула 2014.  генералном секретару УН Бан Ки Муну у коме је изражен протест због приказивања филма и  захтев да се писмо обелодани тако што ће као званичан документ бити прослеђено Генералној скупштини   и Савету безбедности УН. „Давање дозволе за снимање и ширење таквог филма о убиству садашњег председника суверене државе, – указивали су севернокорејски представници, – треба сматрати за отворено навијање за тероризам и акт рата“. Амбасада  ДНРК у Русији је у вези с тим констатовала: „Филм „Интервју“ који је снимио амерички студио SonyPicturesпредставља врло опасан производ који оправдава и подстиче тероризам. Ситуација у Сједињеним Државама, у којима се без имало устезања снима  и  приказује такав филм … доказује  безизлаз и безумство, који  су данас обухватили Америку“.

Оцене и аргументи Пјонгјанга су добили подршку у многим главним градовима, па и у Москви. Коментар Министарства за иностране послове је гласио: „Сама идеја филма је толико агресивна и скандалозна  да је реакција севернокорејске стране (и не само њена) потпуно разумљива. У Русији је са забринутошћу примљена нова етапа ескалације напрегнутости у односима САД и ДНРК због оптужби упућених Пјонгјангу због њиховог  учествовања у сајбер нападу на сајт компаније SonyPictures. Америчка страна при том није успела да понуди никакве директне доказе који би  оправдали захтеве због тих наводних  акција Пјонгјанга. Претње осветом и позиви другим земљама да осуде ДНРК, које су се чуле из САД-а, нама изгледају потпуно контрапродуктивне и опасне, обзиром да  само додају и без тога сложеној ситуацији на Корејском полуострву елемент напрегнутости, те могу да доведу до даље ескалације конфликта“.

Таква оцена  лежи  на правим основама. Они које не желе добро   Северној Кореји у САД-у, у Јужној Кореји и још неким земљама у тој причи су видели могућност   ширења  идеолошке диверзије против Пјонгјанга, те позивају не само да се скандалозни филм што више шири по читавом свету, већ и да се пронађе могућност да се он убаци на север Корејског полуострва. Тако је извесна организација под називом „Борци за слободну Северну Кореју“ предложила да се   видео-дискови  са тим филмом пребаце у ДНРК у балонима[i]. Као што се већ зна, пракса слања анти северно-корејског пропагандног материјала против Северне Кореје (из Јужне Кореје) преко демилитаризоване зоне се  широко користи последњих година, што представља снажан узнемирујући поступак за односе између две Кореје. Осим  тога, у децембру 2014. је против Демократске Народне Републике Кореје дошло до низа сајбер напада због којих је било и прекида у приступу интернету.

Није чудно што је у тим условима Пјонгјанг  на информативном пољу  прешао у контраофанзиву. Министарство иностраних послова ДНРК је оптужило САД да  „шири оптужбе за које нема основе“. Пјонгјанг је понудио FBI да се изврши заједничко испитивање сајбер-напада. „Не прибегавајући тортури коју користи америчка CIA ми имамо средства да докажемо да тај инцидент нема никакве везе са нама“ – тако су своју понуду прокоментарисали  северно-корејци. ЦТАК (Централна телеграфска агенција Северне Кореје) је, позивајући се на Национални комитет за  одбрану Северне Кореје, изјавио да су „армија и народ ДНРК спремни да у потпуности издрже конфронтацију са САД на свим бојним пољима, укључујући  и просторе на којима се води сајбер – ратовање. Наши најсуровији поступци  који ће представљати одговор биће крајње одлучно предузети против Беле куће, Пентагона и читавог копненог дела САД, тог сметлишта тероризма. И они ће бити много јачи од  „симетричног одговора“  који је објавио Обама“, кривац за „безумно ширење прича“ о суделовању ДНРК у „потпуно оправданом“ хакерском нападу,  „мада ми и не знамо ко су они и одакле су“.[ii]

Треба да се каже и да су многи светски медији цитирали та упозорења Пјонгјанга. Има међународних кругова код којих се појавила бојазан  због могућег војног одговора ДНРК. Стручњацима за Кореју који познају особине северно-корејске реторике, у којој ништа не треба да се прихвата буквално, морали су да се баш потруде како би распршили такав страх. Треба да се зна и да Корејци из Северне Кореје, одмах пошто су се дистанцирали од поступака и изјава групе хакера, сами су изјавили да никада „нису ни помислили“ да прете, тим пре да чине било шта мирном   становништву Сједињених Држава које посећује биоскопе.

Kао резултат напада хакера на компанију Soni Pictures до кога је дошло 24.11.2014. компјутери холивудског гиганта су били уништени, као и комплетна мрежа. Медији су то  прогласили за „највеће корпоративно уништење у историји“. Одговорност за тај напад је преузела група „Чувари мира“ (GuardiansofPeace).

1.     Нападачи су однели старе и незавршене филмове,филмске сценарије могућих нових филмова, личне фајлове сарадника, преписку руководства компаније.   Затим је све пренето на интернет. После тога су хакери затражили да   скандалозни филм о убиству северно-корејског лидера престане да се издаје.

2.     Па су припретили и да ће сваког ко пође у биоскоп да одгледа тај филм напасти и напоменули су да се „треба присетити 11. септембра 2011“.

3.     Хакери су на извесно време успели да посеју панику. Премијера филма је одложена, више биоскопа је одбило његово приказивање. Власти САД су све примиле са великом узнемиреношћу.

Пошто је добро размислио, Вашингтон је, позивајући се на податке испитивања FBI, категорично, али и без икаквих доказа, за хакерски напад оптужио званични Пјонгјанг.

4.     Шема оптужби  је јако личила на ону као у случају катастрофе малезијског „Боинга“ изнад Украјине: „Знамо ми ко је крив! Имамо доказе , али не можемо да их изнесемо, јер су они строго поверљиви. Зато морате да нам поверујете на реч“. Други пример би био из 2003. године када је Ирак без имало сумње лажно  оптужен  за постојање војног нуклеарног програма,   ипак  нападнут.

ДНРК је одлучно одбацила оптужбе и Сједињеним Државама предложила (већ два пута) да се изврше заједничка испитивања, како би се  дошло до праве истине. Међутим, Вашингтон је одбио и то, уз образложење Пјонгјангу да „ако већ жели да помогне да се ситуација среди, било би му боље да надокнади трошкове   америчког телевизијског студија до којих је дошло због тог напада“. Да подсетимо да је и 2006. – 2007.године, када је Министарство финансија САД, пошто је почело са спровођењем операције  против „илегалног економског пословања ДНРК“, затворило северно-корејске рачуне у банци „Delta Asia“  у Макау и тако успорила    преговоре  шест страна у Пекингу који су се дотле  успешно одвијали, а који  су се односили на нуклеарне проблеме на Корејском полуострву, без обзира што нису понудили доказе да су Пјонгјанг и наведена банка на било који начин имају везе са тим, а при том су одбили сарадњу са северно-корејском страном која им је то нудила. Присећамо се и одбијања Сеула да заједно са Пјонгјангом истражи инцидент са њиховом корветом „Чонан“ која је експлодирала 2010.године. Учесници ванредног заседања Савета безбедности УН, које је сазвано на иницијативу Јужне Кореје, нису пронашли никакав разлог да се сложе са резултатима  истраге коју је спровео Сеул, мада је он за ту експлозију директно окривио Пјонгјанг.

Одбијање САД и њених савезника да заједно са Северном Корејом истражују конфликтне ситуације већ су постали нормална ствар. Већ сама та чињеница чини да оптужбе на рачун Северне Кореје које се односе на хакерски напад  на Soni Picturesпостану врло сумњиве. У  коментару Министарства иностраних послова Русије каже се да је „Пјонгјанг понудио да се тај инцидент заједнички истражи, јер би то омогућило појаву нових могућности за смиривање напрегнутости. У ствари такав корак представља доказ искрене тежње северно-корејске стране да истражи све детаље тог питања“.

У случају са филмом „Интервју“ чије је приказивање, због страха власника биоскопа,  одложено за неколико дана, председник САД Барак Обама  је подвукао недопустивост ситуације у којој спољна сила, односно Северна Кореја, покушава да уведе цензуру америчког филмског тржишта, да удари на слободу речи и т.д. Обама је указао на невероватне сразмере  и висок технички ниво сајбер-агресије и обећао да ће предузети казнене акције против ДНРК чак до њеног поновног постављања  у списак држава које подржавају тероризам.

Америчке власти се уопште нису узбудиле  због тога што се цео низ фактора никако не слаже са њиховом верзијом о учествовању ДНРК  у сајбер-диверзији. Чак и у самим САД међу онима који истражују тај  инцидент постоји неколико различитих верзија.

Једна, која се заснива на резултатима експертизе која се  назива „стилометрија“ наводи да су код хакера постојале лингвистичке особине не корејског, већ другог порекла, између осталог и да је  могуће да су се међу нападачима налазила и лица са руског говорног подручја.

Друга верзија се базира на чињеницама које званични Вашингтон игнорише. „Чувари мира“  су се повезали са штампом и изјавили да су спремали напад заједно са сарадницима компаније Сони и да тиме филмска компанија плаћа за своју „криминалну“ бизнис-праксу. Из покрадених докумената се испоставило да је међу 17 сарадника компаније чија је плата износила преко 1 милион долара била само једна особа женског пола. Тако се појавила могућност за претпоставку да су  уништење могли да направе и бивши сарадници студија који су били незадовољни руководством фирме у којој су били запослени.

Трећа верзија има везе са кинеским фактором. САД су затражиле од Кине помоћ у истрази, јер цео интернет-саобраћај Северне Кореје пролази кроз кинески информациони простор. Међутим, ни Пекинг није открио никакав траг учествовања корејаца у тој диверзији.

По званичној америчкој верзији хакери су извршили напад не толико на изузетно високом професионалном техничком нивоу, већ су се за њега припремали  скоро годину дама, јер су у самој компанији „Sony Pictures“ имали много саучесника. Ако се пође од претпоставке да су све што се десило направили Корејци из Северне Кореје,требало би да Вашингтон призна да је „Рука Пјонгјанга“ толико снажна и технички савршена да је у самим САД формирала  широку мрежу агената која је у стању да се бави успешним подривачким операцијама.

Било како да било, аналитичари сматрају, да је реакција Вашингтона у читавој причи свакако непропорцијална. Јер хакерски напади су у читавом свету постали уобичајена ствар, али никада до сада они ниси доводили до покушаја да се због тога „кажњава“ читава држава.

Могуће је да ће све бити јасније ако се инцидент посматра у контексту опште политике Вашингтона  према Северној  Кореји. Та политика се званично  назива „политика стратешке трпељивости“ али  многи амерички политиколози је називају „један облик  „стратегије уздржаности““ чији је циљ смена режима у ДНРК. Више америчких стручњака за Кореју  констатује да се упркос првобитним очекивањима линија администрације Б.Обаме према Пјонгјангу показала оштрија и конзервативнија од политике владе Џ.Буша. Главни инструментаријум  „политике стратешке трпељивости“ је нада у јачање притиска, у санкције и изолацију ДНРК, одбијање под различитим изговорима садржајног дијалога са Пјонгјангом и потпуно одбацивање елемената „политике придобијања“.

Током 2014. су игнорисане вишекратне мировне иницијативе Пјонгјанга,  како оне које су биле упућене Вашингтону, тако и оне, упућене Сеулу, а карактерисане су као пропагандне. Због мирноће Пјонгјанга који се у 2014. уздржао од вршења нуклеарних проба и лансирања ракета   великог домета, САД и њени савезници су наставили да врше серију опширних  војних маневара  дуж граница Северне Кореје, и трагају за новим средствима којима би се притисак на Северну Кореју јачао. Без преседана је постала кампања којом су   осуђивана кршења људских права у ДНРК. Никада до тада та кампања није била толико жестока, није давана Генералној скупштини УН на разматрање, како би се пренела на Међународни суд у Хагу. Шта више, упркос јасној раздвојености компетенција различитих органа УН, то питање се нашло укључено у дневни ред Савета безбедности УН. Сам покушај да се ствар прикаже како питање северно-корејског кршења људских права (стварних или измишљених) може да буде и претња по међународни мир, јер се таква питања у складу са Повељом УН и разматрају на Савету безбедности УН, не може а да истински не зачуди. Мада због позиција РФ и НРК не постоји правна перспектива да се то питање уопште разматра на Савету безбедности, јер су те две земље  чврсто против политизације теме која захтева правну заштиту, а односи се на ДНРК, притисак који се врши на Пјонгјанг у вези са тим и даље траје.

У истом контексту треба да се разматрају и покушаји да се Северна Кореја окриви за хакерски напад на компанију „Soni Pictures“. Очигледно је да jе њен главни циљ да се нађе још један повод за увођење нових, ако не међународних, а оно једностраних санкција против Северне Кореје.

Шта више, многим аналитичарима се чини да преко таквих акција Вашингтона, које нису нимало пријатељске, он и његови савезници покушавају да испровоцирају Пјонгјанг да одговори силом, односно новим пробама ракета са нуклеарним пуњењем, јер би то Западу олакшало да донесе нови пакет санкција против Северне Кореје.

У вези са тим су врло интересантне оцене северно-корејских аналитичара. Они су убеђени да су Сједињене Државе од јесени 2014, како би се прекинуо успон који је последњих година приметан у ДНРК, почеле нову офанзиву. Између осталог се, као један од успеха ДНРК под руководством Ким Чен  Ина, наводи економски успон, изградња многих крупних социјално значајних објеката, као што су стамбене четврти за сараднике Академије наука, за наставно особље најзначајнијих универзитета у Пјонгјангу, аквапарк, савремена  одмаралишта за зимски туризам, спортски  комплекс са хиподромом, и т.д.

* * *

За Северну Кореју 2014.година се завршила узнемирујућом нотом. Постоји жеља, ипак, да ће наставак  прогресивног економског развоја који је за ДНРК карактеристичан последњих година, консолидација новог састава највишег политичког руководства који је остварио млади вођа Ким Чен Ин, за кога је трогодишње туговање за оцем Ким Чен Иром завршено, јачање сарадње са пријатељским земљама, у првом реду са Русијом и Кином, убедити опоненте Пјонгјанга да је њихово рачунање на крах и смену режима у ДНРК потпуно без основа. То ће допринети обнављању садржајног међународног дијалога  о проблемима Корејског полуострва.

Извор: Фонд Стратешке Културе