Сањарење о ленд-лизу или ко плаћа америчку војну помоћ

Да ће се НАТО врло брзо преко директне војне интервенције укључити у украјинску кризу скоро одмах је свима постало јасно. Истовремено, Запад не жели да се помири са ситуацијом у којој већи део украјинског становништва бира пут интеграције са Русијом. Казнена операција коју су кијевске власти извеле у Донбасу спроводи се уз пуну подршку најјчих западних држава. Тако да је питање само у томе чиме су те силе спремне да припомогну својим украјинским протежеима како би ови умирили Новорусију која никако неће да се смири, и како ће то утицати на даљи ток догађаја.

Тренутно – Русија је под економским санкцијама које су усмерене против одређених појединачних особа, за које Запад сматра да имају везе са доношењем одлука о Украјини. Постоји претња да ће се санкције пооштрити тако што ће важити за читаве гране руске економије. Али, пре свега, такве санкције ће бити могуће само уколико руска армија уђе на територију Украјине, што Москва не планира. Друго, Европљани који одлично схватају да ће се оне као бумеранг вратити Европи, уопште не морају да се са њима сагласе. А треће – чак и ако те санкције буду кориштене – њихов резултат ће се испољити тек кроз неколико година, а то значи: оне нису искористиве као инструмент гушења Новорусије. Зато што се пре свега ради о војној помоћи.

То питање је дошло на дневни ред практично одмах после државног преврата у Кијеву. Средином марта је Арсениј Јацењук, чим је стигао у Америку, замолио Обаму да му се дају оружје и обавештајне информације. У првом тренутку Обама га је учтиво одбио и уместо траженог понудио америчке суве оброке. Тако су САД већ у марту испоручиле Украјини 330.000 комплета сувих оброка који су се одмах, то мора да се констатује, нашли у слободној продаји. 14.априла је саветник државног секретара САД Томас Шенон при посети Немачкој, одговарајући на питање новинара да ли ће САД испоручивати Украјини оружје, одговорио да се та варијанта разматра. А 15.априла се Џон Макејн, при посети Естонији, обрушио на америчку владу оштром критиком и питањем зашто она још није послала украјинској армији све што јој је потребно. Између осталог, у то „потребно“ спадају и уређаји за ноћно осматрање, малокалибарско оружје, противтенковско оружје и средства за противваздушну одбрану. Неспособност Америке да помогне Украјини Макејн је прогласио за срамотну, и констатовао да она представља претњу по сигурност Европе.

17.априла се по том истом питању изјаснио министар одбране САД Чак Хејгел. На заједничкој конференцији за штампу са министром одбране Пољске Томашом Семоњаком он је изјавио да је председник Обама одлучио да се за Украјину издвоји нова количина војне помоћи која не изазива смрт, као што су лекови, шлемови, средстава за пречишћавање воде, шатори, генератори и пумпи за гориво.

15.маја су новине Wall Street Journal објавиле чланак секретара Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, бившег команданта мајдана Андреја Парубија, под називом „Украјини је потребна хитна војна помоћ САД-а“. У чланку се каже да Украјини не требају америчка војна лица која би се борила, већ да јој треба америчко оружје. Парубиј се жали да је нова украјинска власт од старе наследила полууништену армију, безбедоносну и обавештајну службу које су крцате руским агентима, подмитљиве судове и тужилаштва. Парубиј, као и Макејн, говори о противтенковском оружју, средствима за противоваздушну одбрану и уређајима за ноћна осматрања, као и о панцирним прслуцима.

Новоизабрани председник Украјине Петар Порошенко је одмах пошто је изабран за председника, већ у првом интервјуу говорио о америчкој војној помоћи. Интервју је дат листу Washington Post и у њему је Порошенко позвао Америку на – ни више, ни мање – већ на нови ленд-лиз. По његовим речима, Украјина и САД би морале да закључе нови уговор о безбедности. Очигледно је да Порошенко није ни мало мутав!

27.маја Wall Street Journal је објавио редакцијски чланак „Украјина бира Запад“ у коме се каже да су избором Порошенка за председника и САД и Европа изгубиле последњи разлог за одбијање да Украјини пруже војну помоћ. Као, зар је могуће одбити их када Француска већ продаје Русији носаче хеликоптера „Мистрал“? Ауторима тог чланка уопште није пало на памет да Француска Русији не поклања носаче хеликоптера, и то итекако не поклања, док новине са Вол-стрита предлажу да се кијевском режиму на „Кеве ми!“ прода све што овај затражи.

29.маја је питање како је Обама реаговао на молбу Порошенка која се односила на лен-лиз постављен на брифингу званичном представнику Стејт департмента – Џенифер Псаки. Она је одговорила да је председник одобрио три транше помоћи Украјини и да наставља да разматра молбе украјинске стране, али у вези са питањем испоруке оружја још увек нема ничег новог. Или, јасније речено: буразери, што имате – то вам је!

Шта да се у вези с тим каже? Бела кућа неће да шаље Украјини америчке јединице јер схвата да становништво САД то Обами неће опростити, али при том неће ни да изгуби свој утицај у Европи. Ту се већ поставља питање испоруке оружја. Уосталом, амерички најамници се у Украјини већ боре, а то је већ довољно велики степен укључења те земље.

У говору пред новом класом Војне академије Вест-Поинт Обама је 28.маја директно изјавио да за америчку војну политику снабдевање и припрема оружаних снага савезника представљају приоритет, јер то Америци омогућује да своје задатке решава без директног војног присуства.

Остаје питање ко ће за све то да плаћа. Данас нико нема вишак пара. О томе, колики је тај износ и како сви покушавају да са себе отресу финансијско бреме говори ако ништа друго, а оно прича о већ поменутим „Мистралима“. САД ни мало не желе да Француска прода Русији те бродове. У чланку који је објављен у Foreign Affairs амерички политиколог Мајкл Моран препоручује да се за почетак Француска посрами. На пример, срам вас било, одакле вам идеја да своје оружје продајете агресору? Уместо да пљунете на санкције, на тешке милијарде – колико они коштају, на трошкове и губитак радних места.

Амерички конгресмени-демократе Елиот Енџел и Вилијам Китинг, као и руководилац америчке делегације у Парламентарној скупштини НАТО-а Мајкл Тернер предлаже другачији прилаз. 30.маја они су се обратили Андерсу фог Расмусену, генералном секретару НАТО-а, писмом у коме моле НАТО да од Француске откупи брод или да га закупи. Молба – више него ружна. Разумели бисмо када би се председник САД обратио француском председнику писмом и у њему рекао: „Продај за исте паре нама тај брод. Надокнадићемо ти трошкове.“ Мада, све и да буде тако, Француској би и то било неприхватљиво, јер она и без „Мистрала“ са Русијом има разгранате економске интересе и схвата да уколико би уговор био раскинут ти интереси ће сасвим сигурно бити покварени. Чак и да се такав поступак схвати, ипак није јасно ко се коме обраћа. Јер НАТО не купује наоружање, то раде државе које су његове чланице, и које тим оружјем затим снабдевају своје војне јединице за деловање у саставу НАТО-а. Тако да писмо Енџела, Китинга и Тернера представља најобичније фолирање. Јер у том случају се ради о блоку НАТО-а. Ко би то финансирао ленд-лиз за Украјину уопште не може да се разуме.

У ситуацији када се диже много прашине у вези са америчком војном помоћи Кијеву, а нико не жели да плати, јавља се сумња да атлантски савезници покушавају да од Русије добију неке олакшице у вези са куповином гаса – нова одлагања, попусте, и т.д, а да се новац који се на тај начин уштеди искористи за куповину наоружања. А може да се обећа и смањење међународне напрегнутости или нешто друго, исто тако мутно.

Извор: Фонд Стратешке Културе