Шојгу у Београду

Долазак Сергеја Шојгуа, министра одбране Руске Федерације, у Београд на дан ослобођења града у Другом светском рату, као и програм његових активности том приликом, послао је неколико важних симболичких порука Србији и српском народу, Балкану, па и Европи.

Пре свега, Русија остаје бескомпромисно привржена неговању антифашистичких традиција, за разлику од западних земаља победница, које из свог националног сећања као да систематски потискују узроке и последице фашистичке идеологије. О томе је министар Шојгу, приликом састанка са својим српским колегом Вулином, у згради старог Генералштаба, рекао следеће:

„Пре 73 године наши очеви и деде су раме уз раме ослобађали Београд. То је посебно важно данас када многи покушавају да преписију историју и када се у неким државама подижу споменици онима који су ратовали против нас и били на страни фашизма. Ми не можемо то да прихватимо”(1)

 Ове речи веома су директна порука Европи да Русија пажљиво прати чињенице које недвосмислено указују на реафирмацију фашизма у геостратешким пројектима Запада, попут осамостаљења као посебних држава свих земаља које су биле на страни Хитлера у Другом светском рату (Хрватска, Естонија, Летонија итд) или тежњи да се релативизује разлика између нациста и њихових жртви, па до поменутог дизања споменика онима који су били на страни фашизма. Не знам да ли је Шојгу на то мислио, али и Србија има једно такво обележје – спомен плочу Аћиф-ефендији, злочинцу који је од Хитлера одликован Гвозденим крстом II степена, постављену 4.08.2012. у Новом Пазару, коју српске власти немају снаге или воље да уклоне. 

Друга, али не мање важна, порука јесте да су српски и руски народ нераскидиво повезани у православној вери, што симболизује посета Сергеја Шојгуа Храму Светог Саве, чији завршетак значајно помажу руске донације. Министар Шојгу је том приликом уградио сегмент у композицију мозаика који ће бити део будућег живописа Храма, као симболичан подсетник на његову посету, а пред вратима Храма дочекао га је поглавар СПЦ, патријарх Иринеј, али и малишани у народним ношњама који су им као традиционалну српску добродошлицу понудили погачу и со.(2) Патријарх који је министру Шојгуу изнео кратку историју изградње Храма, нагласио је да су “Руска православна црква и руски народ са њиховим председником Владимиром Путином на челу, једни од највећих пријатеља Србије”.(3)

Шојгу је казао да се у Храму осећа дух српског народа и патријарху је поклонио икону Богородице коју су израдили уметници из Студија војних сликара, који носи име великог руског уметника Грекова, а испред Храма Шојгуа је поздравило више од хиљаду грађана међу којима је било и деце, бајкерска група „Ноћни вукови”, као и представници Донских козака(4).

Трећа битна порука свакако је спремност руске стране да помогне јачање Војске Србије и спремност српске стране да то прихвати. Можда то некоме, с обзиром на веру, традицију и историју, изгледа као нормално, али када живите у ненормалним временима, какво је у Србији време данашње, онда је сваки нормални след велики успех. Зато су и речи српског министра одбране Александра Вулина, упућене свом руском колеги: “Ви знате да је Србија војно неутрална земља, али да би била војно неутрална и самостална она мора да буде војнички јака. Зато нам је ваша помоћ неизмерно важна”(5), као и његов одговор: “Надам се да ће авиони бити сигуран штит и гарант безбедности и независности Србије”(6) – праве поруке у право време, свима који плету мреже на Балкану. 

На крају, важна порука сама по себи је и сусрет министра Шојгуа са српским председником Вучићем на радном ручку у вили “Мир”(7). Иако је о овом сусрету издато само штуро саопштење Вучићеве прес службе у коме се каже да су “двојица саговорника истакла значај традиционалних односа и потребу доношења конкретних мера за унапређење сарадње”(8), као и да се Вучић захвалио Путину и Шојгуу за помоћ око испоруке Мигова-29, нема сумње да су први Путинов сарадник и председник Вучић размотрили и геополитичке аспекте и перспективе садашњих дешавања у региону и шире.

Нема сумње да би могли да изнађемо још понеки аспект Шојгуове посете Београду, али у принципу, ово су они правци на које највише треба обратити пажњу у временима која долазе. При томе не треба имати дилему да Русија неће устукнути на Балкану и да ће наставити да води своју принципијелну политику  која подразумева одбрану сопствених интереса и интереса њених партнера, али и успостављање неких општих принципа на којима морају почивати међународни односи.

И наравно, нико и никако не би смео заборавити на оно најважније – руски и српски народ су вечна православна и словенска браћа без обзира на режиме и геополитичке околности.

____________________________________

Одреднице:

1. www.politika.rs/scc/clanak/391077/Sojgu-Podizu-spomenike-onima-koji-su-ratovali-protiv-nas
2. Исто
3. Исто
4. Исто
5. Исто
6. Исто
7. www.politika.rs/scc/clanak/391120/Vucic-sa-Sojguom-o-odnosima-dve-zemlje-i-vojnoj-saradnji
8. Исто

Извор: Фонд Стратешке Културе