Србија у ХЕЛБРОК-УСЕР

Сећам се како се 80-их година прошлог века по читавој Европи дискутовало о питању стварања сопствене армије ЕУ. Тада су Европљани још увек мислили да су они газде у кући и да могу решавати војне проблеме свог континента без америчких васпитача. А уједно и добро зарадити на развоју сопственог војно-индустријског комплекса. На жалост, тим дечачким маштаријама није било суђено да се остваре. Иницијаторе идеје су поставили у ћошак, све папире са војним плановима однели и предложили да не изигравају будале. А уједно и објаснили да ће амерички војници заувек остати у Немачкој и пратити поредак у Европи. То је потпуно довољно.

Но, Европљани се нису умирили, јер веома јако желе да имају било какву војну играчку, независно од САД. И смислили су „борбену тактичку групу HELBROC BG“, у којој су првобитно учествовале Грчка, Бугарска, Румунија, Кипар.

«ХЕЛБРОК» се појавио 2005. године. Бројност је износила свега 1 500 војника и групација је била предвиђена за функцију «снага за брзо реаговање». То јест:

– да спроводи операције по питању регулисања криза под руководством Европске Уније,
– остваривати насилно раздвајање снага у сукобу,
– спроводити превентивно спречавање сукоба,
– евакуисати цивилно становништво и пружити помоћ у спровођењу хуманитарних операција.

Узгред, не само у ЕУ, него и изван њених граница.

За протеклих 12 година нисмо ништа слушали о тим војницима, а они су се одлично осећали под грчким сунцем у окружењу ватрених грчких жена. Без обзира на то што је већ било и превише криза на Балкану. Особеност њиховог туристичког статуса огледа се у томе што операције планира Брисел, а Брисел боље види куда их треба послати. На пример, ја сам наивно мислио да је поплава у Србији најбољи изговор да се ХЕЛБРОК дигне на ноге и нешто уради. И земља је Балканска и по статуту то што треба – ванредна ситуација и статус одговарајући – не некакви Фрици на тенковима, него миротворци из суседних пријатељских република.

Но, ХЕЛБРОК нису послали у Србију. Рекли су, одмарајте момци. Нека Срби сами испливају, немате ради чега да се трошите. Биће још празника и у Вашој улици.

И поново смо заборавили о тим осунчаним херојима, но, живот не стоји на месту. Недавно су у њихово друштво једни за другим приступиле Украјина и Србија. Из тога следи, ако се земља зове по првим словима земаља-учесница, онда их треба преименовати у ХЕЛБРОК – УСЕР.

Досећам се шта Украјина тражи у тој групи. Она тражи било какву сламку како би ушла у војне структуре Запада. Па да би се макар и у екипи за сахрану појавио храбри дечко са еполетама Оружаних снага Украјине. Јер се тада са још већом основом може изјавити – ми смо део западне цивилизације! Та фраза у Украјини је постала болест попут шуге. Потребан је само додир и кад почне да сврби, човек се убрзо почне зверски чешати по кожи – «Ја сам део западне цивилизације».

Шта се српској влади допало у ХЕЛБРОК-УСЕР, никако не могу докучити. За разлику од Украјинаца, Србима не треба доказивати своју припадност Европи. Никако другачије него својим рукама су устрелили Франца Фердинанда. Надати се у то да ће то војинство једном бити искоришћено у раздвајању сукобљених страна на Косову и Метохији или у Македонији, такође је узалудно. У Бриселу не седе будале, послаће тамо Немце. Ти имају велико искуство у раздвајању страна. Буквално од Првог светског рата.

Или се Србија придружила ХЕЛБРОКУ да би се пробудила? Као, видите, ја сам сада такође сва УСЕР? Веома савремена и напредна земља, спремна да у састав снага за брзо реаговање пошаље јединице спремне да се сунчају на плажама како Егејског, тако и неког другог мора.

Краће речено, моје расуђивање није у стању да обухвати сву гломазнот те идеје. Највероватније у нашем свету још увек постоји тајна дипломатија, коју није могуће схватити без флаше ракије.

Извор: Фонд Стратешке Културе