ceopom istina za FB (2)Јачање српско-српских веза у региону као примарни циљ пројекта „Српски пијемонт – Западни Балкан“, поред политичке, националне, економске, социјалне и др. свакако садржи и своју безбедносну димензију у смислу могућег утицаја и заштите интереса како српског националног корпуса, тако и балканског региона, па и Европе. О том аспекту овог пројекта разговарамо са његовим иницијатором и оснивачем, проф. др Винком Перићем, човеком коме је утицај медија на безбедност ужа област научних истраживања и који на “Интернационалном универзитету Брчко-Дистрихт” предаје предмет “Безбедност у медијима и комуникацијама”. Професор се љубазно одазвао нашој молби за нови интервју, нагласивши да ће на наша питања одговарати искључиво као научни радник и човек који проблемима безбедности прилази са стратешког аспекта, а не као оперативац или политичар.

Vinko Peric 6 (2)Поштовани професоре, током нашег првог интервјуа о „Српском пијемонту“ готово да нисте додирнули безбедносни аспект овог пројекта за регион, а питања безбедности су практично Ваша ужа научна област. Зашто?

Просто сам следио Ваша питања, а она нису ишла у том смеру. Немам обичај да намећем теме и преусмеравам концепцију саговорника када дајем интервју. Такође, не припадам људима који слепо слушају „савете“ и „упуства“ страних ментора, нити спадам у ону групу која такве савете тврдоглаво одбија. После сагледавања проблема или питања увек радим, говорим, и пројектујем најмање лошу варијанту. У том смислу треба ценити и одговоре на Ваша питања. При томе имајте на уму да, као човек који има мултисциплинарни приступ свим па и друштвеним појавама, о њима могу говорити из више углова, без потребе да Вам намећем област која мене тренутно окупира, а Вас можда не интересује. Ту је и чињеница да ово није примарно безбедносни пројекат па зато нисам имао потребу његов безбедносни аспект истицати у први план. Но, спреман сам одговорити на свако Ваше питање у том домену, па изволите.

Пре свега питао бих Вас у којој мери је Ваша опредељеност да се научно бавите проучавањем безбедности и сарадња на неким безбедносним пројектима утицала на идеју покретања пројекта какав је „Српки пијемонт – Западни Балкан“?

И јесте и није, зависно из ког угла то посматрате. Свакако да су моја научна знања и опредељења, професионална искуства, као и контакти са људима из ове области имали своје место у артикулисању неких аспеката овог пројекта. Ту нема дилеме. Уосталом, већ сам за Ваш портал нагласио да душу овог пројекта чини група патриотских интелектуалаца и организација која је својевремено сачинила стратегију „Одбрана и заштита Републике Српске од даљњег урушавања и нестајања“ (1), која се може посматрати као политичко-безбедносни документ. Али, на томе се веза завршава. Ја нисам само професор безбедности, ја сам и привредник и власник медија чији се програми могу чути и видети у целом свету. Рекао бих да су за перцепцију концепта пројекта „Српки пијемонт – Западни Балкан“ најзначајнија била сагледавања и искуства које имам као председник „Удружења приватних послодаваца Републике Српске”, које смо основали 1993. године. Ипак се кроз привреду најопипљивије може сагледати шта се може добити јачањем српско-српских веза у региону, ту лежи највећи простор за деловање ОДМАХ.

Дакле, „Српки пијемонт – Западни Балкан“ није безбедносни пројекат, нити има аспирацију да се активно бави било којим безбедносним питањима. Друга је ствар што сваки, ама баш сваки, друштвени пројекат или кретање, имају свој безбедносни аспект, посебно посматрано са геостратешког значаја и географског положаја Западног Балкана. (Разне поделе, миграције, сиромаштво, незапосленост, привредна развијеност, оснивање нове политичке странке или НВО, спортски успеси и неуспеси итд. све су то делићи сложеног мозаика који, неки више неки мање, могу утицати на сложену слику онога што, уопштеним именом, називамо безбедносном ситуацијом).

Где у том смислу видите место пројекта „Српки пијемонт – Западни Балкан“?

Знамо да је распадом СФРЈ српски народ остао просторно и етнички повезан, али територијално подељен на четри државе и једну парадржаву које нису баш наклоњени Србима. Мислим да покушај разбијања јединственог српског етноса кроз цепање јединства Српске Православне Цркве, укидања права на слободу језика и писма и друге присилне методе које су на делу према српском народу неће њиховим протагонистима дати жељени резултат. И њима је већ јасно да ће то захтевати превише времена, које они дефинитивно немају, и конфликата који би могли имати другачији исход од оног који би желели. Зато верујем да креатори глобалних политичких кретања већ крећу у другачија решења, а иницијатива Ангеле Меркел о Западном Балкану то најбоље показује. Дакле, и њима је јасно да оваква насилна и наказна расцепканост једног народа, просторно повезаног, мора бити извор сталних напетости и нестабилности у региону, мора условити безбедносну нестабилност. Времена се мењају, а историја се понавља!

У том контексту реализација сваке конкретне иницијативе (привредне, социјалне, културне, верске, спортске итд.) кроз пројекат „Српки пијемонт – Западни Балкан“ значиће корак напред у релаксацији могућих етничких напетости у региону. Наравно, то ће бити веома мала коцкица општег безбедносног мозаика, али битно је да ће бити благотворна.

Vinko Perić 15

Реците ми како је уопште дошло до тога да ви, после свега што сте радили у животу, своју креативну енергију усмерите и на област безбедности?

Ах, ово је једно од оних питања које изгледа тако логично и једноставно, бар за мене који припадам, чини ми се, малом броју људи који увек иду напред и покушавају да завире иза завесе спуштене испред њих. Који су, просто речено, радознали. Не мирим се са постојећим, не волим да нешто незнам, цели живот учим и у сваку област волим ући и научно и практично. Ипак, тешко је рећи када је то сазрело и преломило, али моја прва фасцинација том облашћу сеже у рану младост, још у време Титовог режима. Као младић који се истицао учењем и ваншколским ангажовањем био сам у то време истакнути руководилац Омладинске организације БиХ и Народне технике. Од своје 16. године био сам веома активан и као радио-аматер. Током 1975. године био сам предложен за делегата Конгреса Омладине СФРЈ и за добијање награде „Борис Кидрич“, што је било највеће признање у БиХ за ангажовање и иноваторство у Народној техници.

VINKO RADIO AMATERНе знам шта ми је од тога било драже, на шта сам био поноснији. Као да је свет био мој. Просто сам горео у поносу и патриотизму. А онда се одједном све срушило. Неки моји бивши (нису више живи) кућни пријатељи Срби – Муслиманске вероисповести, радио-аматери из Градишке и Сарајева пласирали су уочи Конгреса БиХ неку лажну информацију о мени, како сам наводно на црној листи ДБ, како би неко њихов добио награду за технику. Преко ноћи сам скинут са обе листе, а тадашња Државна безбедност ме је узела у обраду, како би проверила моју морално-политичку подобност, како се то тада називало. У то време, то Вам је могло стрмоглавити читав живот. Сви смо знали приче о подметањима, политичким прогонима, грубостима и слично. Нисам се бојао, јер сам онако млад чврсто веровао у правду, а заиста сам био потпуно чист по свим питањима. Они су у мом случају били веома фер и коректни, вероватно због мојих заслуга. И на информативном разговору и у провери свих навода.

На крају, све су открили, и ко и зашто ме је пријавио, односно пустио лажну информацију, као и зашто су политичари морали да ме скину са обе листе. Фактор време је био у питању. Једноставно, додела признања и Конгрес су морали проћи без мене. Било ми је тада жао, али коректан однос службе према мени, као и пријатељство са тадашњим замеником Министра саобраћаја БиХ, и нека врста њиховог извињења и подршке када су ми рекли да се ништа не бринем и да сам добар омладинац, била су ми нека врста сатисфакције.

Касније, пред изборе 1990, поново сам био мета лажних дојава, као истакнути српски привредник у Градишци и један од оснивача Странке Југословена (печат и документи су и сада код мене). Пред те изборе прво су пустили гласине да сам, наводно, припадник ЛГБТ популације, али како то није донело жељени ефекат, будући да сам јавности био познат као човек који се углавном виђа у друштву лепих дама, уследио је удар по националном основу. Вероватно због имена Винко, неки наводно-четници, прогласили су ме за Хрвата, односно усташу, што такође нема везе са истином, али у узаврелој атмосфери која је тада владала није било лако носити се с тим.

Тада су се, без обзира што то није био део њиховог посла, у ту причу коректно укључили моји пријатељи из тадашњих безбедоносних служби. Посебно бих поменуо покојног Драгу Шоботу.

Захвалност морам да одам и пријатељима из војне контраобавештајне службе, а посебно тадашњем пуковнику Косановићу. Да 1991. они нису добро радили свој посао, можда ми данас неби разговарали!

Све то оставило је утисак на мене. Почео сам да читам књиге и фељтоне о раду службе, о њеном утицају на политику и друштвена кретања. Област ми је била веома занимљива. Касније се то све некако уклоило са мојим интересовањем за медије и уобличило у научни приступ.

Колико је рат у БиХ утицао на то да безбедносна питања постану део Ваших интересовања и научно-истраживачког рада?

Читава та ситуација са разбијањем СФРЈ, начин и методологија одвијања тог процеса, не само да су вратила моје интересовање за проблеме безбедности, већ су га и подигли на виши ниво. Пета војна сила Европе дозволила је да јој се земља сруши као кула од карата, иако је била одлично информисана о догађањима и имала ресурсе да процесе сузбије у корену. Како? Зашто? Када су наше безбедносне службе обнародовале онај филм о Шпегељу (узгред речено о томе сам имао и информације из прве руке, јер када су се ствари дешавале мој добри пријатељ био је у смени на том граничном прелазу) веровао сам да ће се Југославија одржати, а када није, почео сам копати по узроцима и све је указивало да су разне, познате и непознате, безбедносне службе јаче од тенкова, да су псиоп-операције моћније од здравог разума, да медијске кампање делују брже од авијације. Од тада се интензивније бавим проучавањем безбедносних процеса, не са оперативног становишта јер то ме не занима, већ са аспекта проучавања узрока и последица, аналитике, примењених метода. Са аспекта науке.

Viši samostalni inspektor 1991 - DobrovoljacНаравно, у рату није било времена за то. Непосредно пред наступање ратних околности био сам од власти постављен за директора фирме од посебног интереса и значаја за одбрану Српске. Но, када је рат почео моја енергичност и крв предака тражили су шире и конкретније ангажовање. По узору на свога Ђеда, солунског добровољца и ја сам се пријавио да и као добровољац активно помогнем одбрани свог народа. Будући да, због равних табана, нисам служио мирнодопски састав ЈНА (2), нисам примљен у војну, али јесам додатно ангажован у безбедоносно полицијској активности. На бази мојих тадашњих стручних и безбедносно-техничких способности у рату сам обављао дужност самосталног Вишег полицијског инспектора. Вероватно је и то, на неки начин утицало да се после рата па и данас више посветим безбедносним аспектима. Углавном, био сам са својим народом, делио са њим све што га је снашло и стекао непосредна искуства која су ми помогла у каснијем научном раду.

Од 2013. на Интернационалном универзитету у Брчком-Дистрикт постајете доцент-професор за научну област „Безбедност у медијима и комуникацијама“, а помоћник сте директора „Центра за стратешка истраживања националне безбедности ЦЕСНА – Б“ Београд и шеф њене канцеларије за Републику Српску. На каквим пројектима радите у овим установама?

Нема ту неке велике мистерије. Зна се шта ради професор на једној универзитетској установи, а што се тиче ЦЕСНЕ-Б као руководилац учествујем у креирању њене пословне политике и организације, док као научник сарађујем на њеним стратешким пројектима и студијама у оквиру области коју покривам, и у том научном делу сам један од преко 450 сарадника чије услуге, према потреби и националном интересу, ЦЕСНА користи.

Последњих година сведоци смо велике злоупотребе медија по свим основама. Просто као да се враћамо у Гебелсово време. Као научник који се бави односом безбедности и медија, реците колика је данас улога медија у креирању процеса и појава које драстично утичу на безбедносну слику региона, па и читавог света?

Као пионир злоупотребе медија у ратне сврхе Гебелс је давно превазиђен како по бруталности, и безочности, тако и по агресивности, недодирљивости и свему осталом. Захваљујући савременим технологијама и достигнућима мреже специјалних института за деловање на колективну свест, коју предводи британски Тависток-институт, данас су могућности медија да обликују и усмеравају безбедносне процесе практично безграничне. Степен могућности манипулационих процеса је толики да медији могу мењати режиме, провоцирати ратове и обликовати безбедносну слику планете. У тзв. „обојеним револуцијама“ са пар десетина плаћеника и контролисаним медијима „добијате“ државе и њихове ресурсе на тањиру. Али, како би рекао велики Хермес Трисмегистус, „сат откуцава време свему“. Пре или касније увек имате онај дан после. Због природе друштвених кретања да њихове последице увек делују „ex-posт“ (уназад), неки владари из сенке имају илузију да се друштвени закони не морају поштовати, или да се последице неуравнотеженог кретања у неком смеру могу избећи. Но, није тако. Све има своју цену. Отуда, данас, униполарни свет пуца по шавовима. Сви ови ратови, наметнуте кризе, миграције и сл. неће спречити уравнотежење које је цивилизацијска и животна законитост. Током развоја цивилизације пропадале су и веће и организованије империје (мислим у оквиру времена у коме су постојале) од ове англо-саксонске.

И зато, ма како данас медији били моћни, а њихова злоупотреба била у служби једне класе, која их је тако моћним и учинила, они нуде само илузију која, пре или касније, пуца као мехур од сапунице. А, уз то, и свака батина, па и медијска увек има два краја.

Како очекујете да ће се даље развијати тзв. „мигрантска криза“? Последњих недељу дана у Србију је днево улазило 3 до 5. хиљада људи, и то сви на Прешеву. Да ли и даље верујете да српке власти имају уравнотежен и одмерен приступ према овом проблему?

У јавности се доста експлоатише та моја изјава, која је иначе дата у контексту алтернатива. Ја сада Вас питам – а шта је разумнија алтернатива?! Да дижемо ограду? Да се тучемо с њима на граници? Или да се искључимо из процеса тражења решења? Немојте. У тренутку када имате само лоша решења морате бирати она најмање лоша. Ми се налазимо на том мигранстком току и то се не може променити. А читава та прича превише је велика глобална игра да би (за сада мала) земља попут Србије могла на њу да битно утиче. Зато, дајте ми рационалније решење од оног које примењују власти Србије и ја ћу Вам се поклонити. А упозорићу Вас и на једну менаџерску синтагму. У кризним временима и ситуацијама, за успешне и способне, овакве ситуације су шансе! Ја се надам да власт зна шта треба да ради? Премијеру бих овом приликом препоручио да усвоји тај менаџерски приступ!

Хоћете ли мало појаснити шта значи ово што сте рекли, нисам сам сигуран да сам разумео?

Желим да кажем како у кризним или ванредним ситуацијама у којима се налази Србија и цео српски корпус на Балкану, од 90-тих година наовамо, садашњи премијер има највећу шансу да, без обзира на опасности и претње, све досадашње пропусте претходника поправи и покрије, и да после завршетка четвртог светског рата, српски брод усмери дугорочно у правом смеру.

Kabinet Vlade Srpski pijemont

Ех, ипак се у Вама крије дух доброг политичара. Све што сте рекли звучи лепо, али још ми је мање јасно него малочас. Будите јаснији. У чему би, заправо, по Вама Премијер требао да буде бољи?

Заправо Вам говорим да на бази мојих сазнања и обавештајно проверених информација Он, као индивидуа, ради најмање лошу опцију за Србију и народ. Међутим, према мојој животној одредници да „Ништа није толико добро да не може бити боље – тежимо савршенству“, мислим да је прилика да се, без обзира на политичка опредељења, интерно мобилишу и централизују сви стручни потенцијали (пре свега мислим на људске и патриотске ресурсе) и од њих тражити максимални рад, квалитет, стручност и одговорност, у борби за српске интересе. Екстерно, ваља максимално сарађивати и уговарати заштиту и интересе са другим јаким земљама у свету, које су према нама добронамерне.

Мислим да нам Историја даје шансу, а верујте ми да се све може коректно КОМПЕНЗОВАТИ или модерно речено ЛОБИРАТИ. Такав је свет! Ми нажалост или на срећу живимо у транзиционом времену, где је транзиција свести појединца веома спорна и болна, али то не може бити извињење за оне који су се прихватили да воде народ у таквим временима!

Када смо код стратешких тема, какво је Ваше мишљење о односу Србије према војним савезима. Са једне стране НАТО а са друге Евроазијски систем колективне безбедности. Коштуничин концепт тзв. „војне неутралности“ изгледа све бесмисленије и Србија ће, нема сумње, морати да се определи. Где видите интересе српског народа?

Па, за мене ту нема никаквих дилема. Интересно, историјски, војно, геостратешки, верски и како год хоћете, Србији је сада место уз, опет моћну, Русију. На сваки разлог да према НАТО-у треба направити корак, наћи ћете бар пет разлога да према Русији треба направити три. Ако гледате историју пар стотина година уназад видећете да су у НАТО-у сконцентрисани сви наши главни непријатељи. Ако гледате новију, НАТО нас је групно, као савез, бомбардовао уранијумским бомбама, директно помажући наше непријатеље и отимајући српске земље. Шта НАТО нуди за све уступке које тражи и које правимо годинама? Војску Косова!? Балистичке ракете Хрватској!?

Са друге стране, са Истока, из Русије, увек нам је стизала помоћ. Као Србин из Републике Српске не могу а да не поменем руске добровољце који су све време рата у БиХ били са српским народом, а многи су положили и своје животе.

Али, ако прилике то налажу, ако наши политичари цене да је то неки пут „без алтернативе“, морају се потрудити да од Запада извуку много више од онога што нам сада нуди! А да би то могли морају националне и државне интересе ставити изнад личних. А чим се то учини НАТО престаје да буде разумна опција.

Знате ли ко је Џевад Галијашевић?

Наравно да знам. Имам част да га могу сматрати својим пријатељем и човеком са којим радо размењујем мишљења о неким безбедносним процесима и проблемима. Био је истакнути говорник и на Првој научној конференцији „Српског пијемонта“. Ми се поздрављамо са: Брат Србин поздравља брата Бошњака и обрнуто.

Он, веома озбиљно, упозорава на могућност да после удара Русије у Сирији и офанзиве Асадове армије један део бораца ИСИЛ-а заврши у Босни. Колико је то реална опасност и може ли Српска у постојећој политичкој нестабилности да се томе супростави?

Џевад по обичају гађа у центар. In medias res! Колико се сећем он је први упозорио и да је БиХ на првом месту у Европи и четвртом на свету по броју џихадиста у односу на број становника. Зато његове речи и процене треба узети са највећом пажњом.

Нажалост, могућности Српске да превентивно делује против тих појава веома су ограничене, пре свeга због тога што је безбедносни систем мимо Дејтонског споразума у БиХ нажалост централизован, па самим тим и рад обавештајних служби и агенција. Ово практично значи да су главне полуге одлучивања о безбедносним питањима налазе у рукама Бошњака (Муслимана), од којих многи са симпатијама гледају на екстремисте у Босни. Уосталом, њих је у Босну и довео Алија Изетбеговић, чија је политика и данас доминантна у Босни.

И то је вероватно један од битних разлога што председник Додик тако чврсто инсистира на референдуму о правном устројству.

GRB SRPSKI PIJEMONT ZA INTERNETМоже ли у том делу „Српки пијемонт – Западни Балкан“ помоћи својим активностима.

Искрено, не много бар за сада. Оно што можемо је да упозоравамо јавност, да федералне власти обично предузимају активности према терористима само када их притисну стране западне службе, а то није баш честа појава. Но, код мене се увек нађе понеки кец у рукаву, па ћемо видети.

У сваком случају Република Српска мора, у оквиру својих надлежности, предузимати све мере које јој стоје на располагању, посебно у размени информација са српским и службама пријатељских земаља, а такође држати максималну будност и спремност оних полицијских снага које су под њеном контролом. А за сваки случај и мој невладин сектор може добро помоћи, посебно ловци!

Поштовани професоре, захваљујем на исцрпним и јасним одговорима.

Захваљујем и ја Вама. До следеће прилике!

______________________________
(1) – https://www.ceopom-istina.rs/politika-i-drustvo/srpski-pijemont-zapadni-balkan-4-peri-intervju/
(2) – Југословенска Народна Армија


Извор: ЦЕОПОМ-Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Српски пијемонт – Западни Балкан (7) – Безбедносни аспект

* Обавезна поља