Тачи и Сурои или зашто је спаљена још једна књига

Пре неколико дана спаљена је књига Ветона Суроија „Змијске ноге”. Алузија аутора књиге се односи на косовског премијера Хашима Тачија, чији је ратни надимак био „Змија”.

Књигу су спалили ратни ветерани Урошевца, а повод је то што се у њој „омаловажава улога ОВК“ током последњег рата на Косову.

Стварни разлози су мало другачији, а реч је о односима између Ветона Суроија и Хашима Тачија који су имали занимљив развој током последњих 15 година.

Њихов први сусрет је из Рамбујеа 1999. године, када су били међу 17 представника Приштине у првим преговорима са Београдом посредством међународне заједнице. Тада је Сурои, који је стално настојао да буде опозиција Ибрахиму Ругови, у Тачију нашао савезника.

Неприкосновену подршку коју је Ругова имао међу косовским Албанцима, тријумвират Тачи– Сурои–Реџеп Ћосја, на једној страни, и амерички посредници на другој, успели су да омаловаже пред јавношћу.

У тој политичкој игри, насупрот очекивањима Ветона Суроија, у позицији миљеника Американаца, уместо Ругове, појавио се Хашим Тачи, па је Сурои остао празних руку.

Одмах после рата, кад су на Косово пристигли Кфор, Унмик и ОЕБС, међународне невладине организације и многобројни дипломатски представници, Сурои се потрудио да укаже Американцима да су пронашли погрешног партнера, који их брука пред јавношћу. Томе у прилог, Сурои је имао јак аргумент: третирање етничких мањина од стране „закаснелих патриота”. Заправо, како је било мало оних који су се доказали у рату против српске војске и полиције, опортунистички слој људи који мења кожу по мери новог владара своју наклоност новој власти доказивао је насиљем над етничким мањинама.

Ипак, огромна маса косовских Албанца осудила је такве поступке „закаснелих патриота“ и Тачијево нереаговање, па на првим демократским изборима на Косову 2000. године, које је организовао ОЕБС, Тачи доживљава тежак пораз од Ругове.

Али велика победа Ругове поново је приближила Суроија Тачију.

Сурои је створио странку која је на изборима 2004. успела да освоји шест одсто гласова, претежно Руговиних бирача. Али ни то није било довољно за пораз Ругове. Он формира коалицију са Рамушем Харадинајем, која перфектно функционише. Да није било притисака Београда према међународној заједници да се Харадинај пошаље у Хаг, Тачи и Сурои би нестали са косовске политичке сцене. Али одласком Харадинаја у Хаг Ругова је био приморан да у преговарачку екипу 2005. у Бечу позове и Тачија и Суроија. А прерана смрт Ибрахима Ругове 2006. отворила је пут овој двојици да дођу на власт.

Избори 2007. показали су вештину политичке игре Хашима Тачија. Убеђен у своју победу, све време се понашао као да му је Сурои савезник, а истовремено му је спремао замку.

Тачи је успео да се у косовском парламенту изгласа изборни закон који поставља праг од пет одсто за националне странке, тј. за странке које не представљају етничке мањине. Тиме су сви били задовољни: мањине, јер то се није тицало њих, ДСК (бивша Руговина странка), која се већ расцепала, а и странка Ветона Суроија, са шест одсто освојених гласова на претходним изборима. Испоставило се, међутим, да је други човек у Суроијевој партији Илбер Хиса (актуелни амбасадор Косова у Македонији) био подвала, тј. да је Тачијев човек који је активиран управо у тренутку када је Тачију требало да Суроијева странка не пређе праг од пет одсто.

Сурои је то тешко поднео и постао је Тачијев оштри критичар током целог његовог првог премијерског мандата. При крају тог мандата, 2010. Хашим Тачи је опет надиграо Ветона Суроија, с тим што му је у томе помогао амерички амбасадор Кристофер Дел, који је позвао обојицу на вечеру где им је ставио до знања да ће Тачи поновно бити премијер, а да рачуна на Суроија као будућег председника Косова.

Намера Тачија (и америчког амбасадора Дела) била је да ублажи опозициону позицију Суроија, како би Тачи што боље прошао на изборима. После избора 2010. обећање дато Суроију је просто заборављено. Председник Косова постао је Беџет Пацоли, а пошто је и он изигран од Тачија, амбасадор Дел је извукао из коверте име за јавност потпуно непознате Атифете Јахјаге, коју је парламент скоро једногласно изгласао за председницу Косова.

У поменутој књизи „Змијске ноге” Сурои је изнео сву прљавштину која се доводи у везу са Тачијем током протеклих 15 година. Међутим, људи на Косову мање читају књиге а више слушају гласине и трачеве, тако даје Тачију било довољно да пусти гласине да „књига омаловажава борбу ОВК-а”.

Књига Ветона Суроија је добродошла Тачију да би око себе поново окупио бивше ратнике, сада када мора да напушта место премијера и прелази у опозицију. То је уједно и одговор зашто је књига управо сада јавно спаљена, мада је одавно изашла из штампе.

Спаљивање књиге Ветона Суроија на Косову, нажалост, није изузетак. Када је 2004. јавно пред камерама спаљена књига аутора овог текста, тај догађај је минимизиран уз одговор аутору: „Српске снаге су на Косову спалиле на стотине хиљаде књига па није био смак света, шта ако су неки Албанци спалили твоју књигу?”

Извор: Политика