„У име Русије“

Председник Руске Федерације Владимир Путин током обраћања руским посланицима на Јалти (Крим) позвао је на консолидацију нације у име и славу Русије: „Ми треба да развијамо нашу земљу мирно, достојанствено и ефикасно, без барикадирања у односу на спољни свет и кидања веза с нашим партнерима, али такође не смемо дозволити било коме да се према нама односи с непоштовањем“[1] био је изричит и више него јасан први човек Русије.

Против Русије, најутицајнији део западне хемисфере предвођен Вашингтоном, (от)почео је нову фазу економског рата што је и разлог погоршања односа Русије и Запада, тренутно најопаснијег од окончања Хладног рата. И, Владимиру Владимировичу више је него јасно, да надаље може очекивати ескалирање корпоративног дивљања чак и унутар саме Русије. Уосталом, врло је јасно наговестио поступке којима ће предупредити све оно кроз шта су већ прошле све петродржаве Блиског и Далеког Истока, севера Африке –гдегод је корпоративни Запад метом обележио сферу утицаја: „ наш је фокус сада на домаћим пословима, на циљевима и задацима са којима се народ Русије суочава“[2], поручио је Путин. Објашњавајући притом да санкције на увоз хране нису одговор западном трговинском рату. Напротив!

„Прво, то је подршка домаћим произвођачима и отварање тржишта према земљама и произвођачима који желе и који су вољни да сарађују са Русијом“[3], нагласио је руски председник. Дакле, народ Русије креће у консолидацију која би требало да осигура безбедне темеље државе која ће се у блиској и даљој будућности суочавати са бројним и интезивним изазовима. Један од главних биће урушавање првог човека Русије унутар ње саме. Посебно због тога што је руском председнику популарност у текућој години удвостручена! Наиме, према истраживању независног центра Левада, 82 одсто испитаника с чврстим и дефинисаним политичким ставовима гласало би за Путина уколико би се председнички избори одржали ускоро.[4] Уз једно од претходних истраживања које је дошло до закључка да већина Руса жели да њихова држава поврати, одузет јој, статус суперсиле[5], можемо констатовати да је Владимир Путин са својим тимом, итекако, знао шта ради. Они су систематично, државнички одговорно и мудро слагали коцкице мозаика који је Русији почео да враћа стари сјај, а пониженом народу (западно-тајкунским окупационим мешетарењима) веру и наду у извесније и боље сутра. И, мора се и то рећи: Запад није видео да долазе. Кад су дошли и с обе ноге стали на угаони камен Истока, свет су обележиле сцене бруталног насиља препознатљиве за корпоративни запад.

Међутим, да ли насиље може зауставити нову (пре)композицију на међународној сцени?

БРИКС би требало за почетак да буде довољан одговор, иако разлога за опуштање, свакако, да нема. Још ништа није готово, нити ће бити у догледно време. И, зато први човек Русије врло јасно поручује да је одлучан у сређивању стања у својој кући. Или, тражи косолидацију. Та, консолидација би требало да у више фаза проведе сређивање „стања“ међу рововски укопаним струјама. Када мислимо на сређивање, то подразумева дијалог уз национални и државни консензус припадника и либералне и конзервативне школе мишљења. То, свакако, није нимало лако али уз мудар приступ врло изводљиво. И председник Русије је то и наговестио: У име Русије и за Русију народ мора да се консолидује а држава да се приоритетно позабави са свим изазовима са којима се Руси суочавају. Бољег, и за унутрашњу организацију, стабилнијег начина нема. Јер, познајући методологију узаврелог Запада, карике које ће се прве „гађати“ јесу управо фрустрације проистекле из егзистенцијално неостварених потреба.

То је прва трајекторија деловања руског руководства. Друга се односи на сарадњу са земљама које су вољне да сарађују с Русијом, што значи јаче и интезивније везе са оним делом света који у данашњој Русији виде силу предводницу ослобађања од неолибералног ропства! У тај део света, итекако, спада све већи проценат евроскептичне ЕУропе који је послао јасне сигнале почетка отрежњења у корист оживљавања клинички мртвог Старог континента. За ту реанимацију потребни су прави подстицаји који ће убрзати кардиограм. Становници окупиране Европе, макар оне политички свесне и активне, у све већем проценту окрећу се методологији Русије. Та ће се клима додатно глобално загревати, јер корпоративни запад сасвим сигурно бојно поље неће напустити уз белу заставу. Макар не у скорије време. Где је ту Србија?

Полицијска истрага поводом приватизације НИС-а у домаће или „стране“ сврхе?: Као гром из ведра неба, после толико одолевања западним утицајима да се званична Србија придружи санкцијама Русији, уследила је вест да је оформљен специјални истражни тим при Министарству унутрашњих послова Србије, како би се испитале све „чињенице и околности“ везане за приватизацију Нафтне индустрије Србије.[6] Вест су пренели медији из региона и кренуле су спекулације на задату тему. Иако, је ресорни министар рекао да та истрага неће утицати на односе с Русијом, министар рударства и енергетике „замолио“ да се не политизује истрага (?!) јер је „легитимно право државе да анализира све елементе који се односе пре свега на део који је претходио приватизацији НИС-а“[7] утисак који је остао не може лако да се спинује.

Наиме, из Гаспромњефта у најмању руку били су изненађени одлуком о истрази: „Отворено говорећи, нас је изненадила започета истрага о приватизацији НИС-а. Будући да у Србији послујемо од 2008. године, наши односи с Владом Србије били су партнерски и све смо решавали дијалогом. Пратићемо поменуту истрагу и проценити како она утиче на услове за рад у земљи. За нас је важна инвестициона клима у Србији“[8], саопштено је из Гаспромњефта. Амбасадор Русије у Србији, коментарисао је полицијску истрагу на начин да би добро било „када би се све радило на цивилизован начин-и приватизације, и контроле.“[9] Подсећајући притом да би, евентуално, увођење санкција Русији, био „пуцањ у ноге“ Србији.

И, јавност је подељена: део мисли да је у најмању руку изненађујуће покренута полицијска истрага, чин обрачуна између Српске напредне и Демократске странке, дакле за домаћу употребу; док, део јавности спекулише да се овај потез односи на изнуђивање ревизије уговора с Русијом. За нас од значаја је изјава премијера Србије поводом полицијске истраге: „ То нема везе са политиком. То има везе са интересима наше земље. Ако буде било могуће да се направи ревизија уговора било би одлично, али ја не тврдим да постоји кривично-правна одговорност. Ја не скачем, не псујем, не вређам никога као што то неки други раде говорећи нешто, а притом не знајући ништа. А сад видим како их је паника ухватила, па су почели да објашњавају на све стране како је нешто добро у шта сами не верују“[10], рекао је српски премијер.

Уколико смо добро разумели изјаву, полицијска истрага требало би да на „светлост“ дана извуче домаће актере, с једне стране; С друге, истрага би требало да доведе и до ревизије уговора. Дакле, једном истрагом циљају се две мете. Да ли ће обе бити досегнуте-остаје да се види. Међутим, није најјаснија констатација да није реч о политичком питању. Па, зар политичка воља резултована одлуком није довела до међудржавног споразума између Русије и Србије у области енергетике (?!) из ког је и проистекла приватизација НИС-а. Подсећања ради, руски партнер је тада прихватио и милијарду долара тадашњих дугова НИС-а, по плану испунио све обавезе из купопродајног уговора (у Рафинерију Панчево уложено је више од пола милијарде евра, радницима исплаћене отпремнине од 750 евра по години стажа) и коначно од НИС-а направио најуспешнију фирму која послује у Србији и која се налази на Београдској берзи. За српски буџет НИС је драгоцена компанија која учествује са 14 одсто. Само у првом кварталу ове године НИС је на име разних пореза уплатио у буџет Србије 24,15 милијарди динара што је за 20 одсто више у односу на претходну годину.[11]

Свакако не можемо да прејудицирамо све аспекте резултата истраге поводом приватизације НИС-а. Али, да је истрага уследила после „прозивки“ за обелодањивање уговора са Етихадом, као и да је уследила после недавне посете премијера Србије Москви и „представљањем“ питања која се односе на могућност ревизије уговора са Русијом-то можемо да констатујемо. Подједнако као и чињеницу, да је својевремено скоро дипломатски скандал између министарке енергетике и руског партнера ништа у поређењу с полицијском истрагом која је започета. Зашто? Прво, то је политичка одлука; Друго, иако су мета демократе и њихови „послови“ поводом НИС-а, одјек изненадне истраге чуо се у Москви; треће, уколико се калкулише да Москва треба да изрази „огромну захвалност“ јер Србија није увела санкције-онда је то у најмању руку неетично. Подједнако, као да ударите шамар човеку са ранама на лицу.

Коначно, уколико се заиста „гради“ повољна инвестициона клима у Србији-како све ово будући „инвеститори“ треба да схвате? Или, уколико се хтело преиспитивање приватизационих пљачки (да подсетимо: на списку од 24 спорне приватизације за које Брисел инсистира да се истраже до краја не налази се НИС) где је уговор с Фијатом, и какав то епилог имамо прилике да гледамо када је реч, рецимо, о Сартиду? Изнад свега, какву то поруку званична Србија шаље Русији? Да ли било ко у Србији са још мало здравог разума, може да каже да штета није већ направљена и добро забележена.

Уосталом, да се вратимо речима првог човека Русије с почетка текста: „Ми треба да развијамо нашу земљу мирно, достојанствено и ефикасно, без баракидирања у односу на спољни свет и кидања веза с нашим партнерима, али такође не смемо дозволити билокоме да се према нама односи с непоштовањем.“

Више него довољно, зар не…

_________________________________

[1] http://rt.com/news/180268-putin-russia-mobilize-confrontation/?utm_source
[2] исто
[3] исто
[4] http://rt.com/politics/179956-russian-putin-rating-doubles/
[5] http://rt.com/politics/162256-russia-global-domination-preferences/
[6] http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/policijski_tim_istrazuje_privatizaciju_nisa.4.html?news_id=286973
[7] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=08&dd=14&nav_category=11&nav_id=888115
[8] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1672009/Slu%C4%8Daj+NIS%2C+od+istrage+do+mogu%C4%87e+revizije.html
[9] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:505390-Aleksandar-Cepurin-za-Novosti-Sankcije-Rusiji-pucanj-u-Srbiju
[10] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1672009/Slu%C4%8Daj+NIS%2C+od+istrage+do+mogu%C4%87e+revizije.html
[11] http://www.srbijadanas.com/clanak/od-gubitasa-do-dobitnika-nis-puni-budzet-srbije-07-07-2014

Извор: Фонд Стратешке Културе