Украјински национализам не види Русе као браћу

Ми не ратујемо  са „браћом“. Ми смо у рату са, избезумљеним од крви, манијацима. Ми смо у рату са државом у којој је русофобија подигнута на ранг националне политике. Ниједан манијак никада није стао својевољно, па тако и Украјина никада неће стати у својој жељи да нас побије и „умре за право да будемо хомосексуалци“, како је рекао један пољски хумориста.

Више пута сам говорио да, у највећој мери украјинска нација не постоји, већ је то политичка оријентација. Да би неко био „Украјинац” не мора чак ни да говори украјински језик (који се такође тек формира).

Украјинци су Руси, који су себе убедили да су нешто посебно,  да су више европејскији, више расно чистији и да су они исправнији Руси. Читава историја украјинског национализма произилази управо из ове тезе о правим и погрешним Русима. Тојест, у систему украјинског национализма (па чак и малоруског сепаратизма) Руси никада нису посматрани као браћа. Увек, понављам увек, од дела историчара Костомарова, и Рус и Москва су сматрани тлачитељима, гушитељима слободе, несрећним неспоразумом на путу ка срећи, непријатељима.

Све ове године након распада СССР-а, овај култ „посебности“, расне чистоте, култ национализма и перцепција Руса као исконских непријатеља, били су главни наратив украјинске политике. Односно, док смо овде говорили о „браћи“, било је појединаца, свакако посебно надарених грађана, који су писали песме о „украјинској браћи“ као одговор на мајданске речи „никада нећемо бити браћа“.

А за то време у Украјини су изградили антируску државу, на основу култа у коме се Руси сматрају другоразредним створењима (односно нижом расом). Односно, стрељање и мучење затвореника за Украјинце уопште није злочин. У идеологији у којој су живели последњих тридесет година, ово је нешто као чин одмазде над проклетим Московљанима у име Украјине, која је вековима била угњетавана. Не шалим се.

Па, не заборавимо на култ смрти који је настао у Украјини (и моје колеге и ја смо доста писали о томе), укорењен у паганским култовима црних богиња, богиња смрти. У таквим култовима, тачније у украјинском политичком култу, убиство непријатеља (посебно заробљеника) је део ритуалног обожавања Украјине. То је приношење крвне жртве. У украјинској верзији, идол је нација и сама Украјина.

Дакле, нема потребе за илузијама, како с правом пишу моје колеге. Украјинска војска пуца на мирне градове Донбаса, јер идеолошки доживљавају становнике ових градова као нешто попут бубашваба. А убијање затвореника је практично украјински подвиг. И све се то може зауставити само ликвидацијом украјинске државности у њеном садашњем облику.

„Само по облику, ова створења, створења, створења појединци, припадају људској заједници. Али по суштини, монструмима и полуљудима.“

Овај диктат о Русима и Русији писали су у септембру 2014. године у једној обичној одеској школи обични ученици 11. разреда. Проучавали су синониме. Задатак је био да се „подвуче оно што је неопходно”: ствари, створења или особе. Међутим, имајте на уму да се уз сву разноликост ових синонима, њихово значење готово не мења. Главно у тексту за украјинске школарце, већ су истакли одрасли.

Превод и обрада – Марија Иванова/ЦЕОПОМ Истина

Извор: ЦЕОПОМ Истина