Вучићева Влада и тајне санкције Русији

Прикривене санкције које је председник Владе Александар Вучић увео Русима неће моћи вечно да остану тајна. Влада Србије ће пре или касније морати да прекине ову двоструку игру и са Руском федерацијом започне коректне односе, или да се суочи са потпуним суновратом. Покушај завођења санкција Русији, Европску унију су до сада коштале 90 милијарди долара, а штета за Србију током наредних месеци попеће се на милијарду евра.

Али, без обзира на то, Вучићева влада врши опструкције извоза у Русији тако што је извозна процедура таква да извозници у Русију чекају на неограничено дуго. Због овога су контигенти за Русију протеклих месеци стизали са закашњењем, док су извозници испадали неозбиљни. Велики број шпедитера који раде у Војводини, такође учествује у растезању процедуре, када се појаве нови привредни субјекти који желе тиме да се баве.

Услед смишљене опструкције извоза у Русију од стране Вучићеве владе, српски привредници су изгубили више од 300 милиона евра. Додатних седам стотина милиона евра биће мањи извоз у Русију, јер су српске месне прерађевине добиле забрану пласмана на ово тржиште. На први поглед деловало је да ће од ЕУ санкција Русији, Србија имати велике користи и извоз у ову земљу је почео да расте.

Извоз је још увек у порасту, али се привредни субјекти који извозе у Русију, сада налазе под притиском органа пореске управе. Неколико привредника који послују са руским фирмама суочило се протеклих недеља са ненајављеним контролама пореске управе. Испоставило се да порески инспектори не знају шта траже, али да од претпостављених имају наређење да пронађу било шта. Овакве контроле уследиле су након што је Европска унија контактирала Александра Вучића објашњавајући му путем демарша да Србија није самостална и суверена држава.

У демаршу који му је уручен писало је да ће Србија бити кажњена уколико помогне привредницима да повећају обим извоза у Русију. Оно што не пише, а речено му је усмено је да очекују да извоз Србије у Русији престане да расте. Како су контроле привредника уследиле након ових сусрета, многи су помислили да је наредбе о оваквом поступању издао лично Вучић. Кругови блиски премијеру, међутим, тврде да немају везе са тим и да је у питању игра коју им смештају, кадрови Г17 и ДС, раније инсталирани у Пореској управи. Пореска управа, на жалост, није једина државна институција која је ударила по онима који сарађују са руским привредницима. А, све те установе, одговарају лично Вучићу! Јасно је ко овде лаже и врши невиђену пресију на извознике у Русију.

Појавили су се цариници и службеници разних министарстава, који опструишу извоз у Русију, тако да Вучићеве речи: „Нећемо уводити санкције Русији“ почињу да буду празно слово на папиру. Подсетићемо да се због непрофесионалног понашања службеника Министарства пољопривреде Србије, листа производа који могу без царине да се извозе у Русију скратила. Са листе су скинуте месне прерађевине које је Србија раније могла да извози у Русију. Сада то више нико не може, јер је бивши министар пољопривреде Драган Гламочић, наставио праксу овог министарства и додатно срозао прописе о квалитету хране.

Нова министарка Снежана Богосављевић се попут ранијих министара не меша претерано у свој посао. Она не предузима ништа да исправи постојеће правилнике због којих је здравље становништва угрожено, а у Русију можемо од хране да извозимо само смрзнуто месо. Она и ранији министри министарство воде на такав начин да је храна коју једемо опасна по здравље: пуна је ГМО организама, антибиотика, олова, живе, кокцидиостатика, хормона и седатива, па су и Руси са разлогом резервисани у односу на наше производе…

Ко учествује у растезању процедуре извоза у Русију

После детаљне анализе чега све има у нашем воћу, поврћу, месу, кукурузу, надлежне руске инспекције увеле су додатне анализе и тестирања. Само квалитет може у Русију, поручили су тамошњи експерти који се нису либили да ударе и на московски Мекдоналдс. Храна биљног порекла за сада није добила забрану, али је по питању меса из Србије за Русију могуће да се извозе још само смрзнуте полутке или живе (али здраве) животиње. Извоз меса сведен је на извоз свињских полутки, јер говеђег, овчијег, јарећег нема ни за наше потребе.

Осим свињских полутки довољно има и смрзнуте пилетине, али је она пуна хормона и антибиотика, па не може да прође руске провере. У тој земљи на црну листу је доспела и америчка пилетина из истих разлога као и наша. Из наведеног се види да, службеници наше државе раде све да се извоз не повећа, сада када је храна Русима најпотребнија.

Вучић ће вероватно када га са статистичким подацима суоче коментарисати да он није крив и да у питању нису људи које је у државној управи запослила Српска напредна странка.

Јавност ће му можда и поверовати, осим ако народ не банкротира услед повећаног опрезивања сиротиње и празне државне касе коју није напунио јер је пропустио шансу извозног раста ка Руској федерацији. Осим тога, нигде у свету се за лоше пословање не може окривити секретарица, већ искључиво директор, као што ни за лоше вођење Владе не могу да буду криви помоћници и секретари, већ искључиво министри и премијери.

Зато, ни када дође тренутак да се истражи ко је крив за лош привредни раст и пропуштену шансу за сарадњу са Русима, неће бити кривио помоћници министра које је инсталирала страна служба, већ искључиво Председник Владе, Александар Вучић. Он их не смењује, а на функције поставља и људе који су још у време ДОС-а показали да су криминалци и државни непријатељи.

Са друге стране, Вучићеву ситуацију отежава и чињеница да му је из ЕУ кругова скренута пажња да не кажњава царинике, који су недавно ухваћени да намерно растежу процедуру царињења робе приликом извоза у Русију.

За већину роба из наше државе, извоз у Русију је без царине, али да би роба у Русију под тим режимом ушла, потребно је да се претходно подвргне овдашњој извозној процедури. Ту процедуру спроводи царина. Цео поступак раније је трајао највише 48 сати, али, од када је Русија под санкцијама, нашим извозницима се дешава да на папире чекају и до десет дана. Због овога су контигенти за Русију протеклих месеци стизали са закашњењем, док су извозници испадали неозбиљни. Велики број шпедитера који раде у Војводини, такође учествује у растезању процедуре, када се појаве нови привредни субјекти који желе тиме да се баве.

Заправо међу превозницима и произвођачима је распрострањена је прича да ко није већ ушао у посао са Русима, то не треба ни да покушава јер су ту врата свима затворена, а након демарша Европске уније, држава ту никоме неће ни помагати.

У пракси постоји армија малих произвођача који производе робу која би могла без царина да се извози у Русију, али се свако суочава са неким видом хендикепа. Постоје произвођачи који имају проблем са пласманом, јер не производе довољно, робе. За њих би решење било да се удруже са другим мали произвођачима, али не постоји центар који би могао да посредује у таквим договорима. Такав центар би могао да их повеже и са превозницима, који не производе ништа, али имају међународне транспортне дозволе за Русију.

Нормална држава би у оваквој ситуацији основала агенцију, која би спајала привредне субјекте и извоз би растао.

На жалост, Вучић се обавезао да то неће радити. Премијер је званичницима ЕУ,обећао и да неће бити ни кредита за подстицај извоза у Русију, тако да они који поседују земљу, или друге капацитете, не могу да рачунају на јефтина средства из буџета каква су у Србији у време Динкића добијали странци за покретање производње.

На овај начин Вучић је и јавно признао да више нисмо суверена и независна држава. Никада од петог октобра до данас није било јасније да је над Србијом успостављена колонијална управа великих сила.

Овде се отвара и питање зашто европски званичници попут Дејвида Камерона и Ангела Меркел, нису предвидели неку компензацију штете за српску привреду, када су нас позвали да се прикључимо санкцијама Русији. Ако нам добро мисле био би ред да на пример: ЕУ док трају санкције да Србији извози робе у ЕУ под истим условима како извози и у Русију, а фирмама које одустану од Русије и пласирају робу на тржиште ЕУ, Унија би могла платити уместо њих све порезе доприносе за раднике.

Наравно, овакви предлози не стижу из Европске уније, из Уније стижу демарши, претње и лажна обећања, која за циљ имају даље срозавање српске економије.

Насиље Брисела и над грађанима ЕУ

Парадокс је то што је већина земаља чланица приступила ЕУ, баш због економских погодности. Осинивању ЕУ, претходило је стварање Европске заједнице, организације које су за циљ имале углавном унапређење привредне сарадње, док су спољна политика и национални идентитет биле категорије које нико није дирао. Данас би многи волели да изађу из кола у које су се ухватили, али као што Брисел обзира нема према Србима, нису му свете ни жеље грађана држава чланица.

Данас су у Европској Унији начела заједничке спољне политике и безбедности стављени испред националних и економских интереса. Бриселски политичари и европска штампа без пардона пропагирају русофобију. Најтиражнији листови у Немачкој и Холандији на насловним странама су објављивали без икаквих доказа, да је председник Руске Федерације, Владимир Путин одговоран за погинуле Холанђане у малезијском авиону Боинг 777.

Наслови попут: „Путин је убио моју ћерку“ били су данима нормална ствар. Када је створена атмосфера у јавности да треба мрзети све што је руско, Америка и Европска унија увеле су Русији санкције.

На крају су медији престали да се баве овом темом, а у јавности се није појавио ниједан релевантан доказ да Владимир Путин има везе са обарањем овог авиона. Није се појавио ниједан доказ да са обарањем авиона имају везе борци за независност источних провинција Доњецкој и Луганској области, док све више индиција има да је авион оборила управо Украјинска војска! У међувремену грађани ЕУ, са којима је манипулисано током кризе везане за обарање малезијског авиона су се побунили.

Шпански сељаци су на протесту против санкција којима је њихова земља морала да се прикључи, запалили заставу Европске уније и побацали воће које не могу да продају Русима. Незадовољни санкцијама према Русији су чак и у Естонији, Финској, Норвешкој, Италији. Све ове земље велики део своје производње пласирају на руско тржиште, а због руских контрамера сада трпе велику штету. Најтеже је грчким сељацима, којима због кризе у којој се земља налази не могу да очекују ни помоћ Владе, док ће накнада за губитак од неостварених послова са Русијом покрити тек десет одсто штете. Многи грчки пољопривредници и сточари ће банкротирати.

О свему овоме бојажљиво су почели да пишу и Европски медији. За то време украјинска војска је ракетним бацачима гађала цивилне циљеве. Убијали су жене и децу, док су војници масовно дезертирали и бежали у Русију. Уместо да преиспитају своју спољну политику, која сада званично подржава ратне злочине над руским становништвом у Украјини, ЕУ се одлучила да заједно са Америком уведе додатне санкције Русији.

Поново се почело са медијском припремом, овог пута није спомињан авион малезијске компаније, али је измишљена копнена интервенција Руске војске у Украјини. Поново се медијима нуде псеудо докази. Фотографије на којима се ништа не може разазнати, шаљу се медијима уз пропратно писмо како је то сателитски снимак који наводно доказује упад руске армије у Украјину. Овај пут, свесни да су у прошлости путем медија и раније пласиране лажи као на пример о оружју за масовно уништење у Ираку, грађани ЕУ, почели су да се супротстављају овој сулудој спољној политици.

Најбољи пример колико је ЕУ постала непопуларна је чињеница да је у Немачкој на локалним изборима у парламент први пут ушла партија АД, која је противник ЕУ. С обзиром да се Немачка сматрала мотором ЕУ и да су њени грађани у највећој мери подржавали ту заједницу ово је показатељ да су немци почели да буду свесни штетности спољне политике Уније.

Против русофобије, за спас Европе

Тренутно у спољној политици ЕУ није заступљен економски интерес ниједне државе чланице, али јесте заступљен интерес појединих глобалних корпорација које послују у Сједињеним државама и баве се производњом оружја.

Колика је моћ глобалних корпорација које тресу ЕУ и САД, говори и чињеница да сви који нису желели да се прикључе препорученој русофобји бивају критиковани. Италијанска министарки спољних послова Федерика Могерини је у више наврата „осуђивана“, што није јавно критиковала председника Русије Владимира Путина. Њено именовање на место шефа дипломатије ЕУ, није радо прихваћено у ратно-хушкачким круговима НАТО пакта, који ће је наредних дана вероватно ставити под велики притисак. Осим обичних грађана ЕУ и поједине државе чланице, су схватиле да нове санкције према Русији нису баш паметна идеја.

Аустрија, Словачка и Чешка чак и званично нису одушевљене новим предлогом проширених санкција. Аустријски канцелар Вернер Фајман је врло храбро критиковао спољну политику Уније према Русији. Против сам бескорисног звецкања оружјем и против сам даљих санкција, које само нама самима и нашој привреди штете, рекао је Фајман.

Ни Словачки премијер Роберт Фицо не жели више да подржава овакву политику ЕУ према Русији. Он је отворено најавио да ће уложити вето и изјавио је да су санкције безначајне и контрапродуктивне.

-Нема смисла уводити нове санкције. Гласаћу против, за добробит европске економије и народа Републике Словачке, изјавио је он.

Бојкоту нових санкција придружио се и Бохуслав Соботка, председник Чешке Владе.

-Невероватно је да је ЕУ одлучила да уведе нове санкције Русији, а да није претходно размотрила друге начине да заустави нове сукобе у Украјини, у којој свакодневно расте број жртава. Требало је да предложимо стратегију за заустављање крвопролића, а не да претимо новим санкцијама, које ће само нама шкодити, закључио је Соботка.

Нико се за разлику од Вучића није изјашњавао по питању анексије Крима, ту треба нагласити и да Крим не може бити иста причао као и Косово. Јер на Криму није извршен геноцид над Украјинцима, већ се Руска већина определила мирним путем за промену граница. Овако нешто је дозвољено међународним правом. У случају Косова постоји стварање државе путем геноцида над народима са којима се дели територија што је супротно свим принципима међународног права и повељи Уједињених нација.

Било би лепо да Вучић још једном отвори уџбенике међународног права, које му још од студентских дана стоје на полицама, а које је често цитирао док је био радикал и престане са причом да је Крим исти случај као Косово. Осим декларативног противљења санкцијама Русији, требало би да нареди и спроведе крај опструкције, Јужног Тока и крај опструкције извоза у Русију. Не зато што треба да буде русофил и воли Путина, већ зато што за тим постоји оправдани економски интерес. Вучићу би неко требало да скрене пажњу да је Србија пред банкротом. Треба му рећи да опорезивање пензија неће помоћи, као што нам ни и ЕУ неће помоћи, нити ће нас примити у чланство када банкротирамо.

Михајловић: Не вршим опструкцију извоза у Русију

Исражујући причу да потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић, врши опструкцију извоза у Русију, тако што превозницима ускраћује дозволе за међународни транспорт у ову земљу, истраживачки тим Таблоида од потпредседнице је затражио да се изјасни о броју дозвола које смо од Русије тражили. Министарка је изјавила да она сигурно на тај начин не врши опструкцију извоза у Русију и као доказ понудила листу неискоришћених и издатих дозвола. Из Министарства је такође послата и следећа званична информација:

„…Са Руском федерацијом за 2014. годину, размењени су следећи контигенти :

1. Билатерално транзитне дозволе, које важе за сва возила, размењене су са руском федерацијом у количини од 6.500 дозвола од којих је 3.822 искоришћено, а 1.069 је код превозника неискоришћено. У министарству је преостало још 1.609 ових дозвола, тако да се као неиздато води 24, 07 одсто.

2. Билатерално транзитне дозволе за хладњаче, размењене су у обиму од 1.000, од чега је 629 искоришћених дозвола, док је код превозника 143 ових докумената. У министарству их је преостало чак 228, што је у процентима изражено 22,8 одсто.

3. Када су у питању дозволе за треће земље, размењено је њих педесет, а искоришћено их је тек једанаест, у код превозника се налази 25 ових дозвола. У министарству их је могуће повући још тринаест што чини укупно шест одсто нереализованих дозвола.

Осим ове три категорије у фонду министарства је остало још три одсто дозвола за хладњаче као и укупно 143 дозволе за све остале категорије трећих земаља нема…“.

Подаци које је овде изнело надлежно министарство говори јасно да је оволико број неискоришћених дозвола директна последица смишљене опструкције извоза у Русију, креирана од стране Владе Србије, односно Александра Вучића. Сад је јасно и због чега су челници Европске уније „одобрили“ Вучићу да се званично не придружи санкцијама. Јер, он и то, као и све друге подлости, ради иза леђа, незванично.

Извор: Таблоид