sainovicНе мислим да је српска делегација направила грешку када је одбила да потпише споразум у Рамбујеу, казао је у емисији Н1 на Првој Никола Шаиновић, некадашњи премијер Србије и вицепремијер Савезне Републике Југославије.

На питање да ли би сада потписао оно што је 1999. одбио, Шаиновић је одговорио да не би, јер је, каже, споразум и био направљен тако да га српска страна не потпише. “Имам на суду, у хашким документима, изјаву председника Клинтона који је рекао: ‘То што сам дао Милошевићу, ја никада не бих потписао’. Избор за бомбардовање је направио онај ко је бомбардовање одлучио. Нисмо ми. Тај исти који нам је дао документ који смо ми прихватили и којим је бомбардовање престало”, рекао је Шаиновић у свом првом појављивању на некој телевизији после одслужења затворске казне у Хагу.

Шаиновић је рекао да су и документ из Рамбујеа и документ Мартија Ахтисарија којим је окончано бомбардовање, писани у истој канцеларији Стејт Департмента. “Оба документа, оба су нам стављена као ултиматум ‘узми или остави’. Замислите да нам је прво дат Ахтисаријев документ. Ја мислим да ми не би могли да га одбијемо. Замислите да је та иста сила имала мало разумевања за које није требао рат и толике жртве да је убеди да треба дати (резолуцију СБ УН) 1244. Хоћу да кажем да је између та два корака један рат који је био непотребан. Ми бисмо потписали 1244, рат се не би десио. Да ли то Америка није знала? Знала је. Исувише је озбиљна држава да бих ја сад рекао да то није разумела”, сматра он.

Злочини су били предвидиви

Шаиновић подсећа да се пред судом у Хагу изјаснио да није крив јер је оптужница, како каже, била битно различита од стварне ситуације у тадашњој Југославији. Он каже да је своју казну платио, а да за све остало може да цитира хашку пресуду, односно да је Хашки суд утврдио да све до 7. маја 1999. Николи Шаиновићу није било предвидиво да се злочин против цивила може десити.

“А после 7. маја се 25. маја десио, како је суд утврдио, један инцидент у коме је деветоро људи страдало и суд ме је осудио сам ја одговоран не за тај случај непосредно, него зато што се он десио у периоду када је мени били предвидиво да је злочин против цивила могућ. То је хашка пресуда. За мене је важно ово, у оптужници је за моје име везано 968 смрти, то је требало живети са том оптужницом, у коначној пресуди је пресуђено да је ових девет људи страдало у периоду кад је мени, како каже суд, било предвидиво да је могуће да се деси злочин. Не тај конкретни, него генерално. То је разлика између оптужнице и коначне хашке пресуде и ја носим њен терет. Да се у рату могу десити злочини против цивила, на Балкану, то је ја мислим било предвидиво свима који су се у тај рат оружјем упустили”, поручује он.

Деведесете не могу да се своде само на Милошевића

Бивши премијер Србије сматра и да догађаји деведесетих нису само биланс власти Слободана Милошевића и СПС-а, већ да је на простору бивше Југославије деловало много фактора, у много дужем периоду “пре него што се Милошевић уопште родио, а камоли појавио на Газиместану”. Он каже да не може да говори о томе како би се ствари одвијале да није било Милошевића, али не искључује у могућност да би било можда још горе.

 

Шаиновић подсећа и на реченицу који је Милошевић 1998. године изрекао у разговору с Момиром Булатовићем: “Сви ми који се бавимо Косовом завршићемо у Хагу на челу са мном”. “Да ли смо били свесни те могућности? Јесмо. Да ли смо били свесни величине проблема са којим се суочавамо и величине терористичке оружане побуне на Косову? Јесмо. Да ли смо између те две ствари могли да бирамо? Нисмо. Нисмо могли да кажемо: ‘Знате, ми се нећемо супроставити оружаној побуни у својој земљи чији је једини циљ оружана терористичка сецесија’. То се десило. Ми смо мислили, и ја сам мислио, да се томе морамо супроставити. Историја ће да нам суди”, поручује он.

hag-milosevic

Београд нема везе са злочином у Сребреници

Шаиновић није желео да се осврће на злочин у Сребреници јер, како каже, судски процес у Хагу и даље траје, али подсећа да Хашки суд за 20 година није утврдио везу режима у Београду с догађајима у тој енклави у БиХ 1995. године.

“Документа која постоје у Хагу, постоје белешке генерала Младића, он је све своје састанке бележио. Поменућу вам три. На прва два, у лето 1995. Милошевић и генерали Младић, Перишић и Мркшић који је командант српске војске у Крајини, разговарају и Милошевич каже: ‘Не требају нам никакве офанзивне акције, не треба дирати енклаве, главна је ствар помоћи Милету Мркшичу’. Други састанак је исти текст. Трећи састанак је после Сребренице. Младић пише: ‘Слободан Милошевић: Ратко, шта се десило у Сребреници? Ратко Младић: Председниче, у Сребреници се није десило ништа’. То су Младићеве белешке и ја не бих ушао у даље елаборирање, али оне говоре за себе”, навео је Шаиновић.

Када је реч о блокади Сарајева, он каже да на њу гледа као на трагични ратни догађај у којем су обе стране имале превише војске унутар цивилног и око цивилног становнитшва. “Сви говоре о томе да је српска војска гранатирала Сарајево, али наравно у Хагу се говори о дивизијама муслиманским које седе у граду и користе га као свој положај. То наравно никога не прашта за напад на цивиле, али онај који изабере, као што је ОВК на Косову, цивилно насеље за свој положај и своју базу, и на њему остаје одговорност, јер то неминовно чини зло ономе кога наводно брани”, тврди Шаиновић.

У Хагу се нашла само једна страна у сукобу

meron-hag 2Шаиновић каже и да се на оптуженичкој клупи у Хагу нашао само део одговорних људи само једне стране у сукобу. “Ми смо за наше грешке платили. Слободан Милошевић животом, нас шесторица са 107 година затвора и ја то носим. Знате Туђман је седамдесетих година осуђен на затвор у бившој Југославији за хрватски национализам, Алија Изетбеговић је 1970. године написао Исламску декларацију, албански лидери су 1981, годину дана после Тита, направили масовне демонстрације с једним јединим циљем – сецесија од Југославије. Значи, они су већ били далеко напредовали и направили структуре. Усташки покрет никад није нестао. Његов лидер Гојко Сушак је сео поред Туђмана као министар одбране чим је хрватска држава формирана. Тако да у најмању руку ако све то изузмемо, не само да правимо историјску грешку, него правимо грешку у расуђивању како даље”, сматра он.

“Има једно врло важна ствар, као илустрацију могу да искористим Холбруков састанак с представницима ОВК, ми смо мислили да од тог састанка неће бити ништа, јер то су представници марксистичко-лењинистичке партије Албаније Енвера Хоџе, стаљинистичке партије 50 година после смрти Стаљина, али Холбрук је њих прихватио, јер су они узели оружје за разлику од Ругове, па су се борили против нас, па онда дај шта даш, само нек има неко да се бори. То, подржи било кога ако ће да се бори против Ал Каиде у Ираку против Садама, против Асада у Сирији, доведе онда после да тај било ко уради било шта”, сматра Шаиновић

Он каже да је време Слободана Милошевића и сукоба сада иза нас, да је све другачије, па и Социјалистичка партија Србије чији је и даље функционер. “Мислим да политички реализам намеће да се после рата траже послератна решења која стабилизују мир, јер се нећемо ваљда враћати у ратове”, поручује Шаиновић.


Извор: Н-1

Оставите коментар

Оставите коментар на Шаиновић о Рамбујеу и Хагу

* Обавезна поља