stentАмерички експерт за Русију Ангела Стент каже за Глас Америке да руски председник Владимир Путин више не придаје приоритет интеграцији Русије са западом, те да је помирен са тим да ће односи и даље бити лоши

Тумачење догађаја у Украјини је дијаметрално супротно у Русији од тумачења тих збивања на Западу, каже Ангела Стент, експерт за Русију на престижном Универзитету Џорџтаун, овде у Вашингтону. То је један од главних разлога због којих је дијалог Истока и Запада о де-ескалацији напетости у источној Украјини, готово немогућ каже Стент.

Објашњење које је присутно свуда у Русији – у државним и академским круговима, у прозападним и опозиционим круговима, као и у свим медијима, јесте да су Америка и Европска унија помогли пуч фашистичке деснице против бившег украјинског председника Виктора Јануковича, каже Стент. То је иначе верзија коју заступа председник Путин, додаје она.

“Поред тога, Руси замерају властима у Кијеву што војском и специјалцима настоје да стабилизују источну Украјини. Према њима, власт у Кијеву нема право да успостави безбедност на сопственој територији.”

Руси такође оптужују Сједињене Државе за обарање власти помоћу такозваних ‘обојених револуција’ широм света.

“Није само Кијев у питању, већ Сирија, Либија, Египат. Иде се и у прошлост све до Србије. Све могуће смене власти у свету наводно су резултат америчке интриге. Закључак је, дакле, да Америка на Блиском Истоку подржава исламске фундаменталисте, а у Украјини фашисте. Европљани су критиковани због наводног приморавања Украјине да бира између економских веза са ЕУ и Русије, што није тачно. Европљани нуде трговински споразум, који не искључује билатералне економске везе са било ким, па ни са Москвом. Сви су изгледи да ће Кијев тај споразум са Бриселом потписати крајем овог месеца.”

Иако је руски председник Владимир Путин већ изјавио да би тај договор могао да утиче на односе две земље, Стент тврди да постоји узајамна економска повезаност Русије и Украјине.

“У источном делу Украјине налази се тешка индустрија, која укључује и војне фабрике које су биле део совјетског војно-индустријског комплекса, а сада служе руској војној индустрији. Те фaбрике и даље производе компоненте и оружје за Русију. Одустајање до економских веза ишло би на штету и саме Русије.”

Медјутим, Стент истиче да постоје и разлике између Америке и Европе у начину приступа Русији у вези са решавањем украјинске кризе.

“Уколико до краја јуна не дође до побољшања ситуације, Сједињене Државе су спремне да заведу трећи ниво санкција којим би били захвaћени банкарски и енергетски сектор Русије. Међутим, Европљани стрепе да би такве санкције погодиле и њих. Већ видимо да је Француска, упркос америчком негодовању, решила да испоручи десантне бродове Русији. Не само то, руски поморски стручњаци се већ налазе на обуци у Француској.

Стент наставља:

“Европљани очигледно желе да наставе дијалог са Русијом. Разговори о испорукама Гаспрома Украјини воде се у Бриселу. Европљани верују да могу да увере председника Путина да помогне смиривање стања на југоистоку Украјине. Међутим, проблем је и у томе што руска страна захтева да Кијев прво прекине безбедносне операције у том делу земље. Нови председник Порошенко, подржан од стране запада, одбија то да учини.”

Кључно питање је да ли Владимир Путин жели да поправи односе са Западом, каже Стент. Она није оптимиста у том погледу.

“Мислим да је Путин у овом тренутку помирен са тим да ће односи и даље бити лоши. Очигледно је знао да ће Запад реаговати на припајање Крима Русији. Многи у Москви ће вам потврдити да је отписао добре везе са Западом. Све што видите на руској телевизији и у осталим медијима, указује на то да Путин види Русију као алтернативу Западу. По њему Русија је бољи модел друштва, здравије конзервативно друштво насупрот декадентном Западу.“

Када је први пут преузео власт можда је био за то да се Русија интегрише са Западом, али томе више не придаје приоритет, закључује Стент.


Извор: Глас Америке

Оставите коментар

Оставите коментар на Ангела Стент – Путин отписао Запад

* Обавезна поља